AKO RUSIJU NEŠTO BACI NA KOLENA BIĆE TO „SIDA“

Rusija ima jednu od svetski najozbiljnijih epidemija intravenskih korisnika droge koja je dovela do rapidnog povećanja broja HIV–om inficiranih u zemlji.

Iako vlada pokušava da reši ovaj problem, ona ignoriše neke od najboljih mogućnosti lečenja. Po rečima César Chelala, Rusi moraju da nauče lekciju od svojih suseda.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) i agenciji UN za sidu (UNAIDS), Rusija  ima jednu od najozbiljnijih svetskih epidemija intravenskih korisnika droge. Ustanovljeno je da Rusija ima dva miliona registrovanih intravenskih korisnika (IDUs), a 60-70%  njih je obolelo od bolesti povezanih sa HIV-om. U prošloj deceniji broj HIV obolelih se povećao sa 100.000 na više od 1.000.000 obolelih.

Deljenje špriceva među intravenskim korisnicima droge je jedan od glavnih načina prenošenja HIV-a u Centralnoj Aziji i Istočnoj Evropi, gde je od ukupnog broja, više od 80 % zaraženih HIV-om inficirano na ovaj način.

Ruske vlasti su pod snažnim kritikama zbog svoje loše politike suočavanja sa intravenskim korisnicima droge i rezultovanom HIV epidemijom. Edukacija o kontroli zloupotrebe droga je prvenstveno usmerena na promovisanje apstinencije.

Kao dodatnu meru, zvaničnici su koristili kriminalizaciju upotrebe droga kao glavno sredstvo odvraćanja. Takav pristup je stvorio prepreke ka efikasnijem lečenju bolesti zavisnosti i HIV prevenciji.

Drugačija politika, koja se pokazala kao efikasnija u drugim zemljama, je strategija “smanjenja štete”. Ovaj pristup, jednom već odbačen od ruskih vlasti, stavlja prevenciju i prenos HIV infekcije na prvo mesto — kao i programe razmene igala i lečenje lekovima za zamenu koji se uzimaju oralno.

 

Ustanovljeno je da je 80% Rusa koji su HIV pozitivni, inficirano korišćenjem kontaminiranih igala i špriceva. Međutim, uprkos dokazanoj efikasnosti strategije “smanjenja štete” u HIV prevenciji, ruske vlasti nisu uspele da iskoriste njene prednosti.

Istraživanje UNAIDS-a iz 2004. godine pokazalo je da su sredstva namenjena programu razmene igala i špriceva smanjena za 29% u periodu između 2002. i 2004. godine, dok je učestalost i rasprostranjenost infekcije i broja zaraženih HIV-om bio u porastu.

Strategija “smanjenja štete” podrazumeva obezbeđivanje metadonske terapije, program razmene igala i savetovališta za zavisnike. Dok je detoksikacija široko dostupna u celoj zemlji, sveobuhvatniji, dugoročniji tretman ostaje nedostupan u mnogim delovima Rusije. Ovaj propust je kritičan, jer sudeći po istraživanjima, detoksikacija, sama po sebi, nije efikasan način lečenja.

Ruski zakon zabranjuje supstitucionu terapiju (OST) tj. upotrebu drugih lekova poput metadona ili bupronorfina. Iako se upotreba ovih lekova pokazala kao najefektivniji pristup u borbi protiv bolesti zavisnosti.

Mada agencije UN snažno podržavaju njihovu primenu u prevenciji i lečenju, kao i dokazanim činjenicama da tretman sa njima smanjuje rizik i prenosivost HIV–a, ovi supstitucioni lekovi su strogo zabranjeni od strane ruskih zdravstvenih i zakonskih organa. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, dokazano je smanjenje broja zavisnika.

Susedne zemlje, kao što su Ukrajina i Kazahstan, dokazale su efikasnost ovih metoda.

Iako je dokazano da su savetovališta za odvikavanje glavni segment uspešnog lečenja bolesti zavisnosti, ruske vlasti nisu uspele da omoguće takvo savetovalište tokom i posle tretmana detoksikacije. Uska povezanost između ubrizgavanja droge i HIV infekcije naglašava potrebu za efikasnijom strategijom u lečenju bolesti zavisnosti.

Ukoliko Rusija ne preduzme korake za rešenje problema u svom sistemu u borbi protiv zavisnosti, ona rizikuje kontinuirano i rastuće širenje HIV-a, pa čak i sojeve  HIV-a otporne na lekove, a sve to zbog nemogućnosti pristupa korisnika droga antiretroviralnom lečenju i njihove nezainteresovanosti za nekvalitetan program lečenja bolesti zavisnosti.

 

Aleksa Ivić

za Vestinet.rs

Share this post: