ALEKSANDAR DUGIN: „Vreme je za Veliku Srbiju – počinje Srpsko carsko proleće“!

Vidovdan-zastava-gazimestan srbija

Piše: Aleksandar Dugin

Skandal je izbio na Balkanu i u Evropskoj uniji u vezi sa nedavnim izjavama predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da je stvaranje Velike Srbije izlaz iz ćorsokaka u kome se našlo srpsko stanovništvo Bosne i Hercegovine, kao i odvajanjem Crne Gore, čije kriminalno rukovodstvo, protivno volji Crnogoraca, uporno nastavlja da se približava NATO paktu.

I to u trenutku kada je NATO, kao i Evropska unija, na ivici raspada.

Dodik je veoma iskusan političar, odlično poznaje trenutnu situaciju i nije radikalan. Da, on je srpski patriota i nikada to nije skrivao. On je uz velike teškoće i u najtežoj situaciji sačuvao Republiku Srpsku, ojačao njen suverenitet u okviru bosanske federacije i zaštitio interese i srpski entitet. Ali, u politici, on je uvek bio realista, jasno shvatajući šta je to moguće, a za šta je suviše rano. Šta je opravdano, a za šta prerano.

I, evo, taj pažljivi i oprezni političar iznenada govori o Velikoj Srbiji, kao alternativi, ali ne velikoj Bosni, gde Srbima i njihovoj nacionalnoj svesti jednostavno nema mesta.

[adsenseyu5]

Sa čim je to povezano?

Radi se tome da je na ovaj način na Balkanu po prvi put počeo da se javlja efekat Trampa.

Postepeno postaje jasno da je unipolarnost prošlost, kao i neobuzdana i sramotna kritika globalista na račun Trampa, koji su iščezli iz američkog establišmenta uz oproštajne suze blesavog gubitnika, Obame. Dakle, počela je izgradnja multipolarnog sveta u kome se mnogo stvari mora ponovo uraditi.

Jugoslaviju su brutralno raskomadali, a Srbe ponizili, rastavili, slomili i bacili na kolena u potpuno drugačijim uslovima – devedesetih, delimično ranih dvehiljaditih, kada su globalizam i jednopolarni svet bili, naprotiv, na konju.

Zapad je intenzivirao svoju hegemoniju u potpunosti. Sve su radile Sjedinjene Države, a Evropska unija im je poslušno, ropski služila. Rusija je bila slaba, i u početku se i sâma raspadala sa liberalima i Jeljcinom, sramno izdala srpsku braću, a zatim se otreznila.

Ali je i Rusija bila primorana da igra po pravilima globalista, a ako se i upuštala sa njima u direktno sučeljavanje, to je bilo samo po najkritičnijim pitanjima.

[adsenseyu1]

Takva je bila tadašnja situacija. Svim narodima bivše Jugoslavije je dopušteno da se odvajaju i ujedinjavaju. Svima, samo ne i Srbima. Od njih su napravili žrtvene jarce.

Rastrzali i podelili u nekoliko država. Njima su se svetili za sve. Ali, to je bila simbolična kazna: svima je bilo jasno da je ponižavanje Srba i pretnja Rusiji, pokazujući šta i nju čeka, izazivajući njeno gušenje u bespomoćnosti.

Ali, u nekom trenutku, nešto se suštinski promenilo. Sâma Rusija se izmenila. Putin je stao na stranu suvereniteta. A, onda je naš postao Chinval i Krim je naš, a zatim i Novorusija.

Posrnuo je i globalistički, nepobedivi Novi svetski poredak, pokazalo se da ni on nije bio u stanju da nas slomi. A, onda je i pukao.

Trampova pobeda – bila je prelomni trenutak. Dakle, mi živimo u drugačijem svetu. U svetu posle globalizacije. Sada on više nije ispred, već iza nas. Kao, šta se desilo sa komunizmom u Sovjetskom savezu. Sâmi komunisti su smatrali da je socijalizam linearno kretanje, ali vreme je pokazalao, da je barem ciklično.

A reči o Velikoj Srbiji, uravnoteženo i tačno, rečima i političkim delovanjem, dolaze od Predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika – to je signal. Signal, da su svi Srbi dužni da počnu da se bude.

Vreme je.

[adsenseyu1]

Velika Srbija treba da bude stvorena i biće stvorena. Hrvati iz Hercegovine, takođe, mogu da se udruže sa Hrvatskom, ako žele. A mogu da izaberu i da ne žele – njihov izbor.

Nema nikakvog razloga da Srbi žive u različitim državama. Sve manjine će biti stavljene pod zaštitu Velike Srbije.

Na kraju krajeva, Srbija – to je carstvo, a ne mala nacionalistička država. Za tu pravoslavnu carsku misiju Srbi su i platili.

Pitanje je, naravno, ne samo spoljni pritisak – u sadašnjim okolnostima može se zanemariti. Ako se precizno i legalno deluje, izbegavajući provokacije, sve se može sprovesti mirno. Ali, za to bi, i u sâmoj Srbiji, trebalo da trijumfuje autentično srpsko, a ne globalističko raspoloženje. U narodu, ono je već takvo.

Uskoro će predsednički izbori, a najverovatniji kandidat za pobedu – sadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić i on je pogodan kandidat za izgradnju Velike Srbije. I u Crnoj Gori, gde svime, pobogu!, rukovode pronatovski banditi, to se neće nastaviti još dugo: pred nama je srpsko proleće – Srpsko carsko proleće.

Vrhunac globalističkih mahinacija i obojenih revolucija u Srbiji je dostignut. Ali, Velika Srbija je već sada dužna da iz slogana pređe u projekat, u ideologiju, u teoriju.

Neophodno je osigurati i sudbinu Kosova, odnose sa raznim evropskim državama – imajući u vidu skori kolaps Evropske unije, a i to, kako će biti razvijani kontakti sa balkanskim zemljama. Rusija je uvek bila aktivna na Balkanu. Ne, ne uvek dobro, ali uvek, kada je bila jaka. Kao što je i sada. Dakle, srpsko carsko proleće nije samo delo naše braće Srba, već i nas, Rusa.

Važno je misliti i delovati odlučno, upravo sada. Baš sada imamo istorijsku šansu da svi doprinesemo stvaranju Velike Srbije bez prolivanja krvi, i mirno. A krvi je na Balkanu ionako dovoljno proliveno.

(katehon.com)[adsenseyu2]

Share this post: