ALTERNATIVNA ISTORIJA – DA LI JE MOŽDA BILO OVAKO?

Alternativna istorija je upravo ono što i naslov sugeriše: alternativa tzv. istinama koje se serviraju javnosti od strane medija i elita koje, iza scene ili otvoreno, vladaju svetom od pamtiveka. Na takvim, netačnim ili nepotpunim informacijama, zasnovane su istorijske knjige kojima su elite/oligarhije manipulisale većinom. Alternativna istorija je i vodič kroz malo poznata dostignuća savremenih istraživanja svesnog i duševnog od strane niza naučnih institucija i obavještajnih agencija u SAD, a sve s namerom da pojedinca, svaku ljudsku dušu, podseti na znanja skrivena duboko u nama. I na sve ono što treba da uživamo tokom ovog životnog iskustva: osećaj slobodnog izbora, oslobođenje od straha, ljubav kao model ponašanja.

ATLANTIDA

Platon je bio Sokratov učenik sve dok se Atinjani nisu surovo obračunali sa Sokratom 399. godine pne. Nakon toga, Platon puno putuje, uključujući i put u Egipat. Kada se ponovo skrasio u Atini, osnovao je Akademiju, školu nauke i filozofije, preteču današnjih univerziteta. Njegov najpoznatiji učenik je bio Aristotel.

Zahvaljujući brižljivom čuvanju dokumenata, mnoštvo Platonovih radova je sačuvano. Bilo u formi pisama ili dijaloga. Danas ćemo pomenuti dva: „Timeaus“ i „Critias“. Njihov značaj je izuzetan; to su jedini znani originalni radovi koji pominju ostrvo iz naslova današnjeg priloga: Atlantidu.

„Timijus“ i „Kritijas“ predstavljaju dijaloge vođene između Sokrata, Hermokrata, Timijusa i Kritijasa. Kao prilog ranijem razgovoru o idealnom društvu, Timijus i Kritijas su ispričali Sokratu priču koja „nije fikcija nego istinita priča“. Priča je o konfliktu između drevnih Atinjana i Atlantiđana preko 9.000 godina pre Platonovog vremena (12.000 godina distance od nas). Priča o Atlantidi je prenesena Solonu od strane egipatskih sveštenika. Solon je ispričao Dropidu koji je bio pra-pra-deda Kritijasu. On je, pak, priču čuo od svog dede, čije je ime takođe bilo Kritijas.

Sokrat: „… Vrlo dobro. A koja bi to bila čuvena drevna priča koja nije samo legenda, nego stvarna činjenica?

Kritijas: „… U egipatskoj delti, u grad Sais, stigao je Solon kojeg su dočekali sa velikim počastima… Razgovarao je sa sveštenicima koji su bili čuvari drevnog znanja… Tamo je otkrio stvari koje nijedan Helen pre njega nije znao o starim vremenima…“

(Iz Platonovog doba pođimo još unazad, u drevni Egipat.)

Solon: … Želeo bih vam govoriti o najstarijim vremenima kako ih mi znamo; o Foronijusu, „prvom čoveku“, o Potopu, o genealogiji mojih praotaca …

Egipatski sveštenik: O Solon, Solon, vi Heleni niste ništa drugo do deca, i nema starca među vama.

Solon: Kako misliš?

Egipatski sveštenik: Mislim da ste u misli još uvek zeleni, mladi. Nema drevnih iskustava koja ste sačuvali ili nasledili. I reći ću ti zašto. Do sada je bilo, i biće ih još, mnogo katastrofa koje bi zbrisale čitave civilizacije. Vi se sećate samo jednog Potopa. A bilo ih je mnogo. Nadalje, vi ne znate da je na vašim zemljama živela najnaprednija civilizacija koja se ikada pojavila na Planeti. Vi ste, i vaš čitav Grad, daleki potomci nekolicine preživelih…

Arhaična priča kreće na petnaest stranica teksta i vodi nas na ostrvo Atlantidu. Ukratko, ovo je Solon saznao pre skoro tri hiljade godina.

Do pre 12.000 godina postojalo je veliko ostrvo u Atlantskom okeanu naseljeno naprednom i moćnom civilizacijom. Bili su bogati zahvaljujući prirodnim izvorima. Ostrvo je bio svetsko središte trgovine i proizvodnje. Grad Atlantis bio je smešten na obodu ostrva. Grad je bio opasan sa nekoliko koncentričnih krugova ispunjenih vodom. Time je bila omogućena plovidba do njegovog centra (9 km). Izvan samog centra, u drugom krugu, je bila gusto naseljena oblast gde je živela većina stanovništva. Izvan grada ležala je plodna zemlja (530 km dugačka i 190 km široka). Navodnjavanje je vršeno putem mreže kanala koji su skupljali vodu iz planinskih izvora i reka. Dve žetve godišnje su bile moguće. Ostrvo je obilovao florom i faunom, uključujući slonove koji su slobodno tumarali.

U središtu ostrva bio je izgrađen hram u čast Posejdona, boga mora. Ispred hrama je bila gigantska zlatna statua Posejdona kako jaše u kočiji koju vuku konji sa krilima. U ovom hramu su vladari Atlantide diskutovali zakone i donosili presude.

Generacijama su Atlantiđani živeli jednostavnim zivotom. Ali, polako su počeli da se menjaju. Moć i oholost su počeli da ih korumpiraju… Uskoro, u jednom nasilnom naletu, bili su kažnjeni. Ostrvo Atlantidu, njegove ljudi i memorije, progutalo je more…

********

Sledi priča zasnovana na tekstovima autora koji se često javljaju napisima o duhovnom životu Atlantiđana: Mark Hammons i Geoffrey Keyte, čiji se, opet, tekstovi neretko pozivaju na najčuvenijeg američkog proroka Edgara Caycea, koji je iza sebe ostavio more knjiga sa svedočanstvima reinkarniranih duša sa Atlantide.

Atlantida je fizički locirana između Sargaskog mora, platoa Bimini na jugu i Azorskog ostrvlja na krajnjem istočnom kraju. Mnogo ostataka drevne civilizacije zagađuje more unutar ovog trougla. Što se tiče njihovih stanovnika, treba se odreći ideje da su oni bili ljudi ili naši preci. Nisu.

Atlantiđani su bili veštački kreirane adaptacije zemaljskih hominida sa četvorodimenzionalnom svešću. Oni su, takoreći, bili uvezeni u našu fizičku dimenziju. Svest Atlantiđana je evoluirala od mnogo manje materijala nego naša; od eteričkog tela, koje je bilo forma 4-dimenzionalne svesti u 3-dimenzionalni fizički svet.

Oni su živeli vekovima, neki od njih milenijumima. To je bilo prirodno za njih. Što su se više vezali za fizički svet, životni vek se smanjivao. (Prisetimo se priča iz biblijskog Starog Zaveta.)

Otkrili su da fizičko telo može biti obnovljeno. Proces je bio energetski intenzivan u obe dimenzije: 4-D gde su izazivali promene u vremenu / prostoru i u 3-D, gde su razvlačili granice izdržljivosti fizičkog organizma.

Napokon, želeći da ostvare besmrtnost fizičkog tela, došli su do rešenja: putem kristalne energije da pokreću biomorfnu tehnologiju koja će intenzivirati vezu između Četvorodimenzionalne svesti i trodimenzionalnog sveta.

Ova tehnologija dovela je do poremećaja „prirodnog“ bilansa između 4-D i 3-D.

„Lude, prirodu ne možete prevariti“, kažu pouke iz književnih dela. Nastupio je prerani kraj.

********

„Hoćete da pronađete Atlantidu? Pitajte Američku Mornaricu šta su pokazali njihovi podmornički uređaji za podvodno snimanje. I pripremite se da čujete reč „anomalija“ isuviše često. Naravno, ovo su samo fantazije za mnoge. Ali za druge, ovo je istina, ako se samo usude da ovo istraže.“

********

Cilj da se pronađu ostaci Atlantide nije samo u pronalaženju starih objekata. Njih je zapravo dosta, većina još uvek neotkopani. Stvarna želja je da se dođe do legendarne tehnologije Atlantiđana.

Među otkrićima je, na primer, perfektna vremenska kontrola. Kad su već ostvarili željene efekte za zasađene kulture, želeli su nešto novo, ne toliko „dosadno“. U pojedinim delovima ostrva (nacionalnim parkovima, na primer) izazivali su oluje. Što nije teško shvatiti kad se zna da su oni na površinu Zemlje došli zbog materijalnog stimulansa.

Takođe, izazivali su geološke promene radi eksperimentalnog iskustva. Vulkanske fontane, pare i mineralne izvore za umetničke rezultate.

Stvarna dostignuća njihove tehnologije su mnogo složenija. Jedan od takvih uređaja je bio „Kapija verovatnoće“ koji je koristio dimenziju prostora/vremena kao energetski izvor. Ovaj uređaj ih je nosio u mnoge dimenzije među kojima je 3-D fizička Zemlja bila samo jedna od njih.

(Autori su pisali ove priloge pre pojave trenutno popularnih serija „Stargate“ i „Sliders“. Njihovom kombinacijom dobija se pomenuti uređaj Atlantiđana.)

********

„Ljudi se pitaju, ako je to sve istina, zašto u muzejima nema ništa sa Atlantide? Očito je da oni ne znaju kako muzeji rade. Ono što je izloženo kao eksponat odgovara vladajućoj strukturi koja određuje kako ce istorija izgledati. U stvarnosti, muzejska skladišta kriju mnoštvo potencijalnih eksponata za svetove koji se ne nalaze u istorijskim knjigama.“

********

Američka vojska se ozbiljno zainteresovala za Atlantidu tokom 1940-ih kada su našli interesantan uređaj u pustinji u Novom Meksiku. Povezivanjem sa Teslinim tumačenjima zaključili su da je reč o nekoj vrsti motora koji može stvari i ljude učiniti „nevidljivima“! Tačnije, koji ih može odvesti u drugi prostor i drugo vreme.

Eksperimenti koji su sledili tokom narednih decenija doveli su do niza svedočanstava.

U početku, „povratnici“ su bili etiketirani kao „lažovi“ ili „ludaci“. Odvedeni na izolovane farme bez mogućnosti kontakta sa okolinom. Vremenom, iskustva su počela pokazivati trend, sličice koje su objašnjavale mozaik. Atlantida ne samo da nije bila mit, nego je bilo više nego jedna Atlantida! Ono o čemu je govorio Platon je imalo istorijsku podlogu, ali u stvarnosti je bilo i više od toga.

U stvari, mnoštvo grčkih priča jesu istinite u suštini, ali su samo bledi odsjaj ranijih događanja.

********

Dosadašnja priča je drugačija i modernija nego one koje se sreću u knjigama u Atlantidi. Ovo je bilo kazivanje „…o Atlantiđanima kao rasi nefizičkih bića koja su se mogla projektovati u materijalni svet. Vanzemaljci koji su se ubacili u fizička tela i postali njihovi zavisnici. Pristalice ovozemaljskih uživanja, kretanja iz jednog tela u drugo.

Kreatori „živućih kristala“ koji su njihovoj svesti bili važni kao tranzistori i čipovi našoj. A ove tehnologije su bile u punom cvatu još pre 35.000 godina.

I to je ono što smo mi nasledili kao kolektivne arhetipove svesti kada smo, kao njihovi robovi, napokon oslobođeni.“

Drevni Rimljani su pre 2.500 godina kopirali još stariji grčki kip Posejdona sa trozupcem. Prema legendi, Posejdon je bio prvi vladar Atlantide po kome je najveće ostrvo arhipelaga u centru Atlantika dobio ime (Posejdonija). Trozubac je simbol tri najveća ostrva Atlantide.

BERMUDSKA ENIGMA

Doktor Rej Braun, nutricionista iz grada Mesa, Arizona provodio je odmor sa prijateljima u blizini arhipelaga Bari na Bahamima. Godina je 1970.

Ronjenje im je bio hobi i jednog dana su se zaputili u podvodno istraživanje oblasti poznate kao „Jezik Okeana“. Braun se u jednom trenutku odvojio od prijatelja i nabasao je na piramidalnu siluetu na dnu. Ispitujući strukturu zapazio je pravilne kamene oblike sa pojedinačnim blokovima koji su perfektno pristajali jedan uz drugi. Ubrzo je otkrio ulaz i odlučio da istražuje dalje. Prolazeći kroz uski prolaz došao je do male sobe se plafonom u obliku piramide. Bio je zapanjen kada je otkrio da u prostoriji nema algi ili korala. Soba je bila netaknuta i čista.

I mada nije imao lampu sa sobom, Braun je mogao sve videti oko sebe. I bez direktne svetlosti soba je bila osvetljena. Onda mu je pažnju privukao metalni kružni predmet, desetak centimetara prečnika, koji je visio sa tavanice prema centru sobe. Na kraju je bio crveni kamen. Direktno ispod cevi i kamena bio je kameni sto na čijoj su površini bili verni bronzani otisci ljudskih dlanova. Ugnježđeno među njima stajala je kristalna kugla.

Braun je pokušao da pomeri cev i kamen, ali bezuspešno. Vratio se kristalnoj kugli. Bio je iznenađen kako ju je lako odvojio od bronzanih dlanova. Odlazeći sa kristalom, osetio je nevidljivo prisustvo i čuo glas koji mu je govorio da se više nikada ne vrati!

S pravom se bojeći da bi njegov neočekivani ulov mogao biti konfiskovan od strane američke vlade, dr Braun nije otkrio postojanje čudne kristalne kugle sve do 1975. godine. Tada ju je, po prvi put, izložio na seminaru psihijatara u Feniksu.

Otada, kristalna kugla je doživela samo nekoliko javnih promocija. Ali, u svakoj prilici, ljudi su osećali vrlo čudne fenomene u njenoj blizini.

Duboko unutar kristalne forme, mogu se razaznati 3 piramidalna oblika, jedan ispred drugog, manji od manjeg. Neki ljudi, koji su se nalazili u dubokom meditativnom stanju svesti, bili su u mogućnosti da prepoznaju i četvrtu piramidu, u pozadini prve tri.

Elizabet Bejkon, medijum iz Njujorka, tvrdila je da je prilikom jedne od svojih meditacija, saznala da je kristalna lopta nekad pripadala Totu, egipatskom „bogu“. On je, opet, bio zadužen da uskladišti tajno znanje u Gizi, u blizini tri velike piramide. Da li pozicije ova tri piramidalna oblika u kristalnoj kugli otkrivaju ključ za pronalak četvrte, još neotkrivene, podzemne piramide u kojoj se nalazi „Riznica Znanja“?

Isto tako, gledajući na kuglu iz drugog ugla, interne slike se gube u hiljadama linija. Braun tvrdi da to dokazuje elektro prirodu kristalne kugle, neku vrstu mikroskopskih električnih kola.

Pod posebnim uslovima, dosta ljudi tvrdi da može primetiti veliko ljudsko oko koje gleda iz unutrašnjosti lopte. Čak su ga i fotografisali.

Niz drugih misterioznih pojava je zabeleženo u blizini ovog izvora. Ljudi su osećali hladan povetarac u blizini kugle, zatim fantomska svetla, čuli glasove ili osetili čudne vibracije po telu. Kada se igla kompasa primakne kristalu, okreće se u suprotnom smeru od očekivanog. Metali postaju privremeno namagnetisani u bliskom kontaktu sa kuglom. Čak su zabeleženi slučajevi izlečenja prilikom dodira lopte.

E sada dolazimo do spekulacija na temu porekla kugle i njene uloge u podmorju Bahamske piramide.

U decembru 1933. Edgar Cayce je dao svoja dva iskaza u vezi događanja na Atlantidi.

Prvi, o formi atomske i radioaktivne snage:

„…Kroz istu formu vatre, tela individua su regenerisane putem aplikacije vazduha iz „kamena…“

(Prisetimo sa Braunovog opisa bronzanih dlanova)

I, drugi:

„A što se tiče opisa „kamena“, dugačko cilindrično staklo išlo je sa plafona prema kamenu sa kuglom, formirajući silu između… Na tri su lokacije ostaci… u potonulom delu Atlantide, gde će se ostaci hrama tek otkriti u budućnosti ispod naslaga mora, u blizini Biminija, kod obale Floride. Drugi je hram u Egiptu… a treći na Jukatanu…

Kontinent Atlantida nalazio se između Meksičkog zaliva i Mediterana. Dokazi o izgubljenoj civilizaciji se mogu naći na Pirinejima, Maroku, Britanskom Hondurasu, Jukatanu i Americi.“

Kada je Atlantida stradala, potonula je na samo dno okeana. S njom su i hramovi završili manje-više ruinirani. Čuveni „vatreni-kristali“, koji su nekad davali ogromnu energiju i silu Atlantidi našli su se pod vodom. Mnogi od njih još uvek emituju jake energetske snopove prema Univerzumu.

Prema nekim tvrdnjama, svaki vatreni kristal je bio visok 7 metara i širok 3 metra. Na Atlantidi su oni bili podizani u serijama po tri. Na taj način kreirali su Vorteks, astronomske energetske snage.

S vremena na vreme, ove energetski zraci emitovani od strane ostećenih vatrenih-kristala sa Atlantide postaju toliko jaki da bilo koji avion ili brod koji se nađe u polju njihovog delovanja, nestaje. Dezintegriše se i pretvara u čistu energiju!

I tako dolazimo do objašnjenja za misteriozne nestanke u bermudskom trouglu u poslednjih nekoliko hiljada godina.

Nije nam nepoznata ona teorija da avioni i brodovi zapravo upadaju u neku vrstu crne rupe ili vremenskog vira.

Umesto te teorije, prema današnjem tumačenju, članovi posada ovih brodova su jednostavno bivali fizički dezintegrisani i vraćeni u stanje čistog duha.

U nekoliko retkih slučajeva, pak, brodovi, koji su proglašeni nestalim, su se nakon nekog vremena vratili. Ljudi su uglavnom bulaznili, i proglašeni ludim. Ovo se desilo jer energetska sila sa Atlantskih vatrenih kristala nije bila dovoljno jaka da izazove efekat totalne dezintegracije. Umesto toga, nastala je mentalna dezorijentacija.

Ako je verovati pričama o izgubljenoj civilizaciji, još se nije otkrio najznačajniji simbol moći Atlantide. Reč je o kristalu „Čuvaru vremena“. On ne projektuje svoju energiju, jer je trenutno hermetički zatvoren (i neotkriven negde u morskim dubinama).

Verovatno čekajući da dođe opet njegovo vreme i preuzme svoju važnu ulogu u svetskim događanjima na površini.

(Semir Osmanagić)

Share this post: