Američki biznismen Džim Rodžers: Evropa će platiti pun račun za sankcije a Rusija će se izvući

berza njujork

Piše: Džoel Bendžamin

Malo je posmatrača koji toliko znaju o tržištu, modernom životu i ljudskoj prirodi kao investitor Džim Rodžers. On je decenijama nakupljao bogatstvo uočavajući ono što drugi nisu uspevali.

Rodžers je još uvek upućen u akcije i obveznice SAD, ali ih ne kupuje niti prodaje. On veruje da će za koju godinu akcije SAD pasti, a kamate će se podići, što će biti tačka preokreta.

Sledi intervju sa Rodžersom u kojem on priča o najskorijim tržišnim preokretima:

Henri Blodžet: Dakle, smatrate da će akcije pasti?

Džim Rodžers: Ne, ne još. Ako akcije padnu za izvestan procenat – svi će početi da vrište i gospođa Jelen i njeni prijatelji će reći kako im je žao zbog toga i stvari će se ponovo opustiti.

HB: Čini se da smo imali nešto slično pre par nedelja kada je došlo do prilično gadnog pada, a zatim je Džejms Bulard izašao i rekao „Hej, uradićemo ono što moramo“. Odjednom su akcije ponovo porasle. Da li očekujete veću verziju ovakvog događaja?

DžR: Upravo tako. Čekaće se dok ne postane mnogo gore, a postaće. U tom trenutku će federalci početi da paniče. To je sve što oni znaju da rade, pa će prosto upumpati velike količine novca. Taj novac će otići u deonice i uzrokovati porast. Nemam pojma kad bi to moglo da se desi.

HB: Nedavno ste rekli da ćemo platiti „užasnu cenu“ za ono što rade federalci. Na šta konkretno mislite?

DžR: Očekuju nas ponovo teška ekonomska vremena. Sledeći put će biti gore jer je dug toliko velik i zato što prvi put u istoriji sve veće centralne banke štampaju velike količine novca. Javlja se dakle, jedan ogroman veštački okean likvidnosti koji će jednog dana da presuši, a onda ćemo svi platiti strašnu cenu.

HB: Da li bi nedavni porast cene nafte mogao da ukaže na pozitivnu ekonomiju?

DžR: To će biti pozitivno za svakoga ko koristi naftu i energiju. Neće biti pozitivno za Kanadu, Rusiju ili Australiju. Čini mi se da je ovo na neki način veštački potez. Saudijci, ako sam dobro shvatio, izbacuju naftu jer su im SAD tako rekle kako bi se napravio pritisak na Rusiju i Iran, a to verovatno nije pravi potez. Proizvodnja u Severnom moru opada, ruska proizvodnja će početi da opada sledeće godine. Proizvodnja u svim naftnim poljima stoji ili opada. Zato se to sve ne uklapa na nekoj dugoročnoj bazi.

HB: Proteklu godinu ili dve ste pomalo nasilnički posmatrali Rusiju, koja sada prolazi kroz neku vrstu krize. Da li se vaš pogled promenio?

DžR: Nije. U poslednje vreme puno putujem. Verovatno bih trebao da sednem i razmislim šta da kupim u Rusiji. Rusija je imala kolaps, a sve se to desilo zbog rublje. Rusija nije baš na najbolji način podržavala rublju. Na moje zaprepašćenje, Rusi su veći kapitalisti nego zapadni kapitalisti. Oni puštaju da njihova valuta dođe do dna. Uskoro će do toga i doći, a tada će Rusija postati dobro mesto za ulaganje.

HB: Kažete to čak i obzirom na agresivnost predsednika Vladimira Putina?

DžR: Zvuči kao da previše čitate američku propagandu. Sve je počelo u Americi sa Viktorijom Nuland koja je rekla „Zbacićemo tu vladu jer nam se ne sviđa, iako je izabrana“. Mi smo dakle, agresivni. Krim je bio deo Rusije vekovima. Da se Nikita Hruščov nije jedne noći napio verovatno bi još uvek bio. Svi bi radije bili deo Rusije nego Ukrajine. Ukrajina je jedna od država sa najgorom upravom koju sam ikada video. Normalno je da ljudi žele da napuste Ukrajinu, i vi biste.

Možda je Putin bio malo agresivniji nego što bi trebalo, ali mora se uzeti u obzir da doživljava veliki stres od strane Zapada. Stejt department tvrdi da je on loš momak, pa tako tvrde i američke novine. Oni više ne posmatraju činjenice. Tako je bilo i sa Vijetnamom.

[adsenseyu4]

Drugi efekat je zbližavanje Rusa i Azijata. To će pogoditi SAD zato što Azijati imaju više novca od Zapada. Amerika je najzaduženija nacija u istoriji sveta. Kina, ali i druge azijske zemlje, poseduju ogromnu imovinu. Zato se Rusija više okreće ka Aziji. To će takođe biti dobro za Rusiju na dugoročnom planu. U Aziji ima 3 milijarde ljudi. Vidite da su Rusi napravili ogroman dogovor o gasu sa Kinezima. Kinezi i Azijati su nedavno osnovali Azijsku banku koja će se takmičiti sa Svetskom bankom. Cela stvar koju smo započeli samo je povela lavinu loših događaja.

Ove sankcije ne pogađaju svakoga, ali svakako pogađaju Evropu. Na kraju će to sve biti dobro za Rusiju. Ne sviđa mi se što moram to da kažem jer sam i ja Amerikanac, ali moram da se složim sa činjenicama, a ne sa propagandom.

HB: Zbog čega biste mogli izgubiti veru u Rusiju?

DžR: Ako bi Putin iznenadno napao Nemačku, izgubio bih veru, tj. ako se ispostavi da su Putin i ostali u Kremlju poremećeni. Tek poslednjih par godina su se uočavale izvesne promene u Kremlju. Ako se iznenada ispostavi da nije došlo do promene i da je to isti stari KGB i isti stari Kremlj, naravno da ću promeniti razmišljanje.

Komentar: Malo je verovatno da će Rusija napadati ikoga. Putin je jasno rekao da je u njegovom interesu da izgradi sopstvenu državu, a ne da ruši druge.

HB: Imali ste odlična predviđanja o robi pre oko deceniju. Sada smo u nekoj vrsti krize. Kakav je vaš savet za napredak?

DžR: Odlično pitanje. Korekcija je gora nego što sam mislio. Ako se podsetimo šta se dešavalo od osamdesetih do kraja veka, tu je bilo ozbiljnih korekcija, a svaka je propraćena sa pogrešnim predviđanjem. Ja smatram da će to sada da se desi sa robom. Mi se nalazimo u ozbiljnoj korekciji, ali mislim da će se to preokrenuti.

HB: Da li je to onda prilika za kupovinu?

DžR: Za šećer možda, za pirinač možda. Posedujem zlato, posedujem srebro. Nisam kupio ništa značajno nekoliko godina, a nisam ni prodao. Cena zlata je rasla 12 godina zaredom bez da je ijedne godine pala, što je veoma neobično na tržištu. Po mom mišljenju će onda i korekcija biti neobična. Zlato nije imalo 50% korekciju godinama, što je takođe neobično. Ja samo ističem da će biti šanse da se kupe zlato i srebro za koju godinu, nemam pojma zašto. Ako Amerika zarati sa Iranom, verovatno ću kupiti zlato po ceni od 1.600 dolara, tražeći još.

HB: Kada se osvrnete na svoju karijeru, postoje li specifična iskustva, greške ili uspesi, za koje smatrate da su vas oblikovali kao investitora?

DžR: Ja, kao i mnogi ljudi, nisam znao mnogo kad sam bio mlad. Mislio sam da znam sve. U jednom trenutku, pomislio sam da će tržište da se sruši i uložio sav novac u put opcije i gle čuda, tržište se srušilo. Utrostručio sam svoj novac kada su svi drugi bankrotirali. Za dva meseca, sve je nestalo pošto nisam hteo da platim premiju za prodaju bez pokrića.

Naučio sam mnogo toga o sebi. Naučio sam o maržama. Naučio sam da se na tržištu dešavaju zaista čudne stvari. Pretpostavio sam da su svi znali ono što sam ja znao. Sada znam da ne znaju. Sada shvatam, ako sam želeo da uradim nešto, morao sam da čekam godinu ili dve, a i onda se dešavalo da pogrešim. Kada pričam u školama i univerzitetima, objašnjavam im da nema ničeg lošeg u neuspehu niti gubitku, ali ako se gubi, da se gubi u mladosti, kada nemamo puno novca.

Davno, 1980., kada je nafta rasla više od deceniju, došao sam do zaključka da je kraj i prodao sam naftu bez pokrića. Tog vikenda, Iran i Irak su zaratovali. Nepotrebno je reći da sam se uspaničio kao i svaki drugi amater. Neko će reći da je to bio maler, ali ne, neki su znali šta će se desiti. Jednostavno nisam dovoljno proučavao domaće zadatke. Sve greške sam napravio jer ih nisam proučavao. Aljkavost dovodi do gubitka.

HB: Kako znate kada da prestanete da radite domaće zadatke i počnete da trgujete?

DžR: Pa, trudim se da održim disciplinu i da shvatim da je bolje da sačekam. Na kraju dobijem izvesnu samouverenost. Stvari se menjaju. Hteo sam da kupujem u Rusiji, kad ono gle, eto Ukrajine. Nije mi palo na pamet da Amerika pokušava da zbaci ukrajinsku vlast. Trebao sam više proučavat idomaće zadatke. Tržište me često natera da se preispitam.

HB: Rekli ste da ste bili siromašni ispočetka. Kako je to oblikovalo vašu karijeru i odluke koje ste pravili?

DžR: Kada sam otišao u Wall Street, bio sam zapanjen onim što sam čuo. Kako drveće može da naraste do neba, kako akcije ne mogu da padnu. Odrastao sam znajući da nije lako doći do novca.

To mi je dalo izvesnu dozu realnosti ili skepticizma, što me je jedno vreme dobro držalo.

HB: Veoma ste skromni po pitanju svoje skromnosti. Da li ste upoznali nekoga ko ima tako dobar tajming da nikad ne pogreši?

DžR: Postoje odlični trgovci. Pokušavam da napravim razliku između trgovaca i investitora. Roj Nojberg, za kojeg sam radio, bio je zapanjujuć. Prosto nisam mogao da shvatim kako je dobar bio pri kratkoročnom planiranju i trgovini. Majk Štajnhart je bio neverovatno dobar trgovac i tajmer za investicije. Majk se možda neće složiti, ali ja sam ga uvek više posmatrao kao trgovca nego kao investitora zbog njegovog dobrog osećaja za tajming.

HB: Pomenuli ste da mladi investitori misle da znaju sve i da su veoma pametni, a mnogi od njih i jesu. Koji je vaš savet za mlade, pametne profesionalce koji očigledno imaju još puno toga da nauče?

DžR: Imam dve stvari. Prvo, moraju da se razumeju u brojeve i računovodstvo inače se neće dugo održati kao investitori. Drugo, moraju razumeti istoriju, čitati o prethodnim tržištima, pratiti marketinški trend, čitati o prethodnim većim događajima na tržištu itd. jer to je sve isto.

Govorim deci da uvek treba da proučavaju istoriju ako žele da budu uspešni u svemu, zato što se sve već nekad dogodilo.

(Webtribune.rs)

[adsenseyu1]

Share this post: