AMERIČKI GENETIČAR TRAŽI ŽENU KOJA BI RODILA BEBU NEANDERTALCA

Jedan od pionira projekta dekodiranja ljudskog genoma, veruje da može da rekonstruiše DNK Neandertalaca i tako ponovno oživi ovu izgubljenu vrstu

ČURČ: Neandertalci bi mogli da razmišljaju drugačije od nas. Mogli bi čak da budu i inteligentniji od nas. Kad dođe trenutak da se moramo nositi sa smrtonosnom epidemijom, ili napuštati planetu na kojoj živimo, zamislivo je da bi njihov način razmišljanja mogao biti koristan.

„TRAŽI se žena, dobrovoljka, koja bi rodila dete Neandertalca“.

Iako ova rečenica zvuči kao radnja jeftinog naučno-fantastičnog filma, radi se o ozbiljnom planu jednog od vodećih genetičara današnjice.

Profesor medicinskog fakulteta na Harvardu Džordž Čurč, jedan od pionira projekta dekodiranja ljudskog genoma, veruje da može da rekonstruiše DNK Neandertalaca i tako ponovno oživi ovu izgubljenu vrstu.

Čurč smatra da je uspeo da sakupi dovoljno genetskog materijala Neandertalaca iz uzoraka kostiju. Njihov DNK stavio bi u matične ćelije, koje bi potom umetnuo u ljudski embrion u ranim fazama razvoja.

Nakon nekoliko dana rasta u laboratorijskim uslovima, hibridni embrion bio bi prenešen u matericu surogat-majke.

„Zavisi od mnogo faktora, ali verujem da je izvodljivo. Sve što mi sad treba je avanturistički nastrojena žena koja bi pristala da bude surogat majka“, rekao je Čurč.

Danas Neandertalce doživljavamo kao primitivnu verziju modernog čoveka, više nalik životinjama nego nama. Međutim, radilo se o kulturalno razvijenom narodu, koji je imao složene pogrebne rituale i duhovna uverenja, radili su sofisticirane alate, odeću, nakit i oružje. Imali su i veći mozak od nas, ali su živeli u manjim zajednicama i grupama, i naučnici danas veruju da je baš ta činjenica presudila u korist Homo sapiensa.

Iako se smatralo da su Neandertalci izumrli zbog posledica promene klime, tj. ledenog doba koje je nastupilo nakon snažne vulkanske erupcije u današnjoj Italiiji, tragovi pronađeni u slojevima vulkanskog pepela širom Evrope i Bliskog Istoka otkrivaju da su veći krivac za njihovo izumiranje zapravo preci današnjeg modernog čoveka.

Profesor Džon Lov sa Univerziteta u Londonu objavio je rad u naučnom časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“ u kojem pokazuje da su rani Homo sapiensi, koji su u Evropu doselili iz Afrike, jednostavno nadjačali Neandertalce u borbi za prirodne resurse, jer su imali bolje oruđe, oružje i komunikacijske veštine.

Neandertalci su izumrli pre oko 33.000 godina, možda čak i malo kasnije. Veruje se da su se povremeno ukrštali i s našom vrstom (Homo sapiens), pa se u našem genomu danas nalazi i mali procenat gena Neandertalaca.

Čurč veruje da bi njegov novi projekat koristio celom čovečanstvu.

„Neandertalci bi mogli da razmišljaju drugačije od nas. Mogli bi čak da budu i inteligentniji od nas. Kad dođe trenutak u kojem se moramo nositi sa smrtonosnom epidemijom, ili napuštanjem planete na kojoj živimo, zamislivo je da bi njihov način razmišljanja mogao biti koristan, rekao je.

Drugi naučnici se slažu da je njegov plan teoretski izvodljiv, ali napominju i da je kloniranje ljudi zabranjeno zakonom. S druge strane, njegov predlog je daleko ispred današnjeg zakonodavstva i moguće je da se zakoni o kloniranju ljudi ne bi odnosili i na Neandertalce.

 

Fakti

 

Share this post: