Amerika krenula frontalno i na Kinu: Ujgurski separatisti počeli ratne pripreme sa teroristima ISIL

amerika vojska foke

Kina prolazi kroz povećani pritisak na dva fronta. U zapadnoj provinciji Sinkjang, teroristi su započeli destabilizacione i separatističke aktivnosti.

U kineskom jugoistočnom specijalnom administrativnom regionu Hong Kong, protesti su prešli granicu normale na gustim urbanim ulicama sa liderima protesta koji traže direktnu konfrontaciju sa Pekingom, dok dele i destabilizuju društvo Hong Konga i pokušavaju da „zaraze“ ostatak države.

Ono što je naročito zabrinjavajuće je veća geopolitička agenda koja vodi ove naizgled „unutrašnje konflikte i da sve potiče od jednog izvora van granica Kine.

Sa implikacijama da Islamska država (ISIS) sada prima, trenira i koristi teroriste iz kineske provincije Sinkjang i uzimajući u obzir činjenicu da je ISIS rezultat namernog, nameštenog zastupničkog rata koji SAD i njihovi saveznici vode na Bliskom istoku, zajedno sa činjenicom da nemir u Hong Kongu takođe ima korene u Vašingtonu i Londonu, predstavljena je priča o tekućoj konfrontaciji između Istoka i Zapada, gde se odvija rat 4. generacije.

Ako nekoga pitate da imenuje širom sveta raširenu vojsku i obaveštajne operacije koje se bore protiv Sirije, Irana, Rusije i Kine, možda će reći Centralna obaveštajna agencija SAD (CIA) i vlada SAD – i biće u pravu. Ali takođe bi mogli odgovoriti „Islamska država“ ili ISIS/ISIL. Ovo je posebno tačno nakon što su na videlo izašla otkrića da su se Ujgur separatisti podržani od SAD u kineskoj najzapadnijoj provinciji Sinkjang pridružili ISIS-u u treningu s namerom da povedu oružani ustanak protiv Pekinga.

Reuters je u svom članku napisao:

„Kineski vojnici iz zapadnog regiona Sinkjang pobegli su iz države da bi dobili „teroristički trening“ od grupe boraca Islamske države kako bi izvršili napad u svojoj domovini“.

Ovaj izveštaj je prvi put da su državni mediji povezali vojnike iz Sinkjanga, doma etničke manjine Ujgur muslimana, sa vojnicima grupe radikalnih Sunita iz Islamske države.

Kineska vlada je okrivila talas nasilja protekle godine na islamističke vojnike iz Sinkjanga za koje Kina tvrdi da se bore za nezavisnu državu po imenu istočni Turkestan.

Ipak, to ne tvrdi samo kineska vlada, već i sami vojnici, a vlada SAD u potpunosti podržava njihovu agendu. Na sajtu Nacionalnog doprinosa za demokratiju (NED) SAD pokrivene su razne oblasi koje finansira SAD uključujući:

  • Međunarodna fondacija Ujgura za ljudska prava i demokratiju – 187.918 dolara: za unapređivanje prava žene i dece Ujgura.
  • Međunarodni Ujgur PEN klub – 45.000 dolara: za promovisanje slobode izražavanja Ujgura.
  • Američka asocijacija Ujgura – 280.000 dolara: za podizanje svesti o problemima ljudskih prava Ujgura
  • Svetski kongres Ujgura – 185.000 dolara: za poboljšanje sposobnosti prodemokratskih grupa Ujgura i njihovih lidera da implementiraju efektivne kampanje za ljudska prava i demokratiju.

Sledeći korak koji Vašington preduzima u Kini jeste pokušaj da se pojača pretnja terorista u Sinkjangu. Osim što SAD asistura u pokušajima da destabilizuje teritoriju u Kini, ISIS je takođe zapretio da će pokrenuti kampanju protiv još jednog neprijatelja SAD – Rusije – pored toga što se dodatno direktno bori protiv Hezbolaha u Libanu, vlade Sirije i Iraka i uz tvrdnje ISIS-a da stoji iza napada u Egiptu protiv vojskom vođene vlade koja je zbacila zastupnike muslimanskog bratstva Zapada.

Pošto su sada i Rusija i Kina na udaru ISIS-a, globalna javnost mora da se zapita kako se to slučajno dešava da ISIS napada baš neprijatelje Vašingtona, zaobilazeći sve njegove saveznike koji uključuju Izrael, Saudijsku Arabiju i Katar i odakle tačno dobijaju oružja, novac, informacije, logističke i administrativne sposobnosti za to.
Izgled, agenda i akcije ISIS-a su toliko sumnjive da su mnogi širom sveta davno zaključili da je to najnovija kreacija SAD i drugih Zapadu naklonjenih obaveštajnih agencija, kao što su to bili al Kaida i Muslimansko bratstvo pre njih. Ove priče su postale toliko glasne da su novine poput New York Times-a počele da pišu kolumne kako bi zataškali ono što oni nazivaju „teorije zavere“.

New York Times je napisao u jednom izveštaju:

„SAD su sprovele eskalirajuću kampanju smrtonosnih vazdušnih napada protiv ekstremista Islamske države više od mesec dana, ali to nije mnogo pomoglo da se zataškaju teorije zavere koje kruže ulicama Bagdada do najviših nivoa iračke vlade da CIA tajno stoji iza istih ekstremista koje sada napada“.

New York Times odbacuje ove tvrdnje, uprkos izveštavanju u protekle 4 godine o prisustvu CIA-e na tursko-sirijskoj granici, koja uvaljuje oružje i novac žarištu ekstremizma i terorizma iz kojih se podigao ISIS. Nakon bližeg posmatranja, ove tvrdnje ne samo da su moguće, nego su i dokumentovane činjenice.

Davne 2007. godine, dobitnik Pulicerove nagrade, novinar veteran Simor Herš, upozorio je na stvaranje upravo takve terorističke grupe u svom izveštaju od 9 strana u New Yorker-u pod nazivom „Preusmeravanje je nova politika administracije od koje imaju koristi naši neprijatelji u ratu protiv terorizma?“ On je dodao:

„Da bi se potcenio Iran, koji uglavnom predstavljaju Šiiti, Bušova administracija je odlučila da rekonfiguriše svoje prioritete na Bliskom istoku. U libanu, administracija je sarađivala sa vladom Saudijske Arabije, Sunitima, u okviru tajnih operacija čija je namera da se oslabi Hezbolah, šiitska organizacija koju podržava Iran. SAD su takođe učestvovale u tajnim operacijama usmerenim na Iran i njihovog saveznika Siriju. Nusproizvod ovih aktivnosti bio je jačanje sunitskih ekstremističkih grupa koje se zalažu za vojnu viziju islama i koje se neprijateljski ophode prema Americi, a privrženi su al Kaidi“.

Taj „nusproizvod“ je ISIS. Kroz već osmišljenu zaveru Amerike da obori ne samo Siriju nego čitav region a sada potencijalno i Rusiju i Kinu u genocidno krvoproliće, došlo je do namernog aktiviranja ISIS-a. Stvaranje ISIS-a i njegova upotreba kao zastupničke plaćeničke vojske Zapada ponovo je otkrivena u neracionalnom proglašavanju rata protiv Rusije i Kine.

U aprilu 2014. godine su dva koorganizatora tzv protesta „Okupiraj Centar“, koji sada traje u Hong Kongu, sedela u Vašington DC-u i predavala kao gosti Nacionalnog doprinosa za demokratiju (NED). Tamo su Martin Li i Anson Čan postavili scenu za nadolazeće demonstracije „Okupiraj Centar“, pritom predstavljajući uskoro slavne „aktiviste“ kao što je Džošua Vong i ponavljajući sada već poznate slogane.

Dok SAD nameravaju da otkinu Sinkjang silom, u Hong Kongu se koristi suptilniji i zlokobniji pristup. Tokom govora u DC-u, predstavnik Saveta za inostrane odnose je bukvalno rekao da se nada da će ti pokreti uticati na celokupnu Kinu.

Neprijateljska priroda Vašingtona prema Pekingu je postala neverovatno očigledna dok se tenzije namerno pokreću u Južnokineskom moru između zastupnika SAD i Kine, kao i u Hong Kongu. Ovo je tek poslednja stavka u nizu dužeg zastupničkog rata protiv Pekinga još od vijetnamskog rata, sa tzv. „Pentagonskim papirima“ koji su objavljeni 1969., koji su otkrili da je konflikt bio samo deo veće strategije usmerene na obuzdavanje i kontrolisanje Kine. Iako su SAD izgubile rat u Vijetnamu, njihova šansa protiv Pekinga će se pojaviti negde drugde.

Ova strategija obuzdavanja je dorađena i izdetaljisana u izveštaju iz 2006. godine, gde se naglašavaju napori Kine da osigura svoj dotok nafte sa Bliskog istoka do svojih obala u Južnokineskom moru, kao i načini na koje SAD mogu da održe američku hegemoniju kroz Indijski i Tihi okean. Pretpostavka je da, ako zapadna politika ne uspe da ubedi Kinu da učestvuje u „međunarodnom sistemu“ kao odgovorni ulagač, mora da se preduzme stav koji će sprečiti uzdizanje nacije.

Ovo uključuje finansiranje, naoružavanje i podržavanje terorista i zastupničkih režima iz Afrike, preko Bliskog istoka, centralne Azije, jugoistočne Azije, pa čak i na samoj teritoriji Kine. Dokumentovana podrška ovih pokreta ne samo da uključuje separatiste Sinkjanga i lidere pokreta „Okupiraj Centar“ u Hong Kongu, već i vojnike i separatiste u Baluhistanu i Pakistanu, gde  Zapad namerava da poremeti novoformiranu kinesku luku i cevovod, kao i podržavaoce mačeta Aung San Su Ki-ja u mjanmarskoj državi Rakin – još jednom mestu gde su se Kinezi nadali da će uspostaviti logističku bazu.

Nije slučajnost da ISIS ispunjava najdublje imperijalističke želje Amerike od severne Afrike, preko Bliskog istoka ka granicama Rusije i Kine, dva najveća takmaca. Nije slučajnost ni što protestanti pokreta „Okupiraj Centar“ ponavljaju doslovno iste stavke koje su pomenute u Vašingtonu ranije ove godine.

Nije slučajnost da je NED umešan u svako žarište nestabilnosti i konflikta, bilo u ili van granica Kine. To je dokumentovana zavera koja sada tek izlazi na videlo. Tek ćemo videti da li je to dovoljno da se privedu kraju nepotrebni varvarizam i krvoproliće koje je nastalo kao rezultat zapadnih želja za hegemonijom.

(Webtribune.rs)

Share this post: