Apokalipsa će doći, ali kada: Da li će Rusija i Kina dozvoliti da im rat uđe u kuću?

amerika vojska foke

Piše: Aleks Džons

Obamin govor 24. septembra ispred UN je najapsurdnija stvar koju smo mogli da čujemo u životu. Prosto je neverovatno da predsednik  SAD može da stane pred celim svetom i ispriča ono za šta svi znamo da nije tačno.

Još je neverovatnije da nijedna osoba nije ustala i napustila skupštinu.

Diplomate sveta su samo sedele i slušale neistine čak su mu i tapšali s odobravanjem.

Gotovo je nemoguće odabrati najapsurdniju izjavu u Obaminom govoru. Možda je to ova? „Ruska agresija u Evropi podseća na dane kada su velike nacije gazile manje u poteri za teritorijalnim ambicijama“.

Ili je to ova? „Nakon što je narod Ukrajine pokrenuo popularne proteste i pozive za reformama, njihov korumpirani predsednik je pobegao. Krim je aneksiran protiv volje Kijeva. Rusija je umešala ruke u istočnu Ukrajinu, potpaljivajući nasilne separatiste i konflikte koji su usmrtili hiljade ljudi. Kada je civilni avion oboren u oblasti separatista, oni su odbili da dozvole pristup mestu nesreće. Kada je Ukrajina počela da vraća kontrolu nad svojom teritorijom, Rusija je dala bedan izgovor o podržavanju separatista i počela da pomera svoje trupe preko granice“.

Ceo svet zna da je Vašington zbacio ukrajinskog predsednika, da je Vašington odbio da objavi svoje satelitske fotografije uništenja malezijskog aviona, da je Ukrajina odbila da objavi instrukcije kontrole vazdušnog saobraćaja koje su upućene avionu, da je Vašington sprečio pravu istragu uništenja aviona, da su evropski eksperti posvedočili da su obe strane pilotske kabine pogođene mitraljezom, što je znak da su avion oborili ukrajinski avioni lovci koji su ga pratili. Zaista, ne postoji nikakvo objašnjenje zašto su ukrajinski avioni leteli toliko blizu malezijskog aviona.

Ceo svet zna da bi, da Rusija zaista ima teritorijalne ambicije, zadržala Gruziju u sastavu sa Rusijom kada je odbranila Južnu Osetiju.

Primetićete da nije agresija kada Vašington bombarduje i upada u sedam država u roku od 13 godina bez proglašavanja rata. Agresija se označava kada Rusija prihvati peticiju stanovnika Krima koji su u procentu od 97% izglasali prisajedinjenje sa Rusijom, u čijem je sastavu Krim i bio do 1954. godine kada ga je Hruščov pripojio Sovjetskoj socijalističkoj republici Ukrajini u okviru iste države.

Takođe, čitav svet zna da, kao što je to rekao separatistički vođa republike Donjeck, „Da su se ruski vojnici borili sa nama, glavna vest ne bi bio pad Maripolja, već pad Kijeva i Lvova“.

Ko je veći terorista – ISIS, grupa koja ponovo povlači veštačke granice koje su stvarali britanski i francuski kolonijalisti, ili Vašington sa svojom Volfovic doktrinom, osnovom inostrane politike SAD, koja proglašava Vašingtonov glavni cilj, odnoso hegemoniju SAD nad celim svetom?

ISIS je kreacija Vašingtona. ISIS se sastoji iz džihadista koje je Vašington iskoristio da zbaci Gadafija u Libiji, a koji su zatim poslati u Siriju da zbace Asada. Ako je ISIS „mreža smrti“ ili „oznaka zla“ sa kojima su pregovori nemogući kao što Obama tvrdi, onda je to mreža smrti koju je stvorio sam Obamin režim. Ako ISIS predstavlja pretnju kao što Obama tvrdi, kako možemo da poverujemo da režim koji je kreirao pretnju vodi borbu protiv nje?

Obama nigde u svom govoru nije pomenuo centralni problem s kojim se svet suočava. Taj problem je nemogućnost Vašingtona da prihvati postojanje jakih nezavisnih država kao što su Rusija i Kina. Neokonzervatistička Volfovic doktrina obavezuje SAD da održavaju svoj status univerzalne vlasti. Ovaj zadatak zahteva od Vašingtona da „spreči bilo kakve neprijateljske snage da dominiraju regionom čiji resursi bi, pod kontrolisanim uslovima, bili dovoljni da se stvori globalna sila“.

„Neprijateljska sila“ je bilo koja država koja ima dovoljno snage ili uticaja da ograniči moć Vašingtona.

Volfovic doktrina eksplicitno napada Rusiju: „Naš prvi cilj je da sprečimo ponovno pojavljivanje novog rivala, bilo na teritoriji bivše Sovjetske unije ili negde drugde“. Pod „rivalom“ se podrazumeva bilo koja država koja može da brani svoje interese ili interese svojih saveznika protiv hegemonije Vašingtona.

U svom govoru, Obama je poručio Rusiji i Kini da mogu da budu deo Vašingtonovog novog poretka pod uslovom da prihvataju hegemoniju Vašingtona i da se ni na koji način ne mešaju u upravljanje Vašingtona.

Ovo je naravno, potpuno nerealna pozicija. Ako Vašington nastavi sa takvim stavom, rat sa Rusijom i Kinom je neminovan.

Koliko možemo da vidimo, ni Rusi ni Kinezi ne shvataju ozbiljnost pretnje koju predstavlja Vašington. Odbijajući da shvate ovu pretnju ozbiljno, Rusija i Kina nisu idgovorile na način kojim bi pretnju privele kraju bez potrebe za ratovanjem.

Na primer, ruska vlada bi gotovo sigurno uništila NATO tako što bi odgovorila na sankcije koje su uveli Vašington i EU i obavestila vladu Evrope da Rusija ne prodaje prirodni gas članicama NATO-a. Umesto toga, Rusija je budalasto dozvolila EU da nakupi dovoljne zalihe prirodnog gasa da se njihovi domovi i industrija održe tokom ove zime.

Da li je Rusija prodala svoje nacionalne interese za novac?

Većina Vašingtonove moći i finansijske hegemonije počiva na ulozi američkog dolara kao valute svetskih rezervi. Rusija i Kina se nisu dovoljno trudile da odbrane svoj suverenitet, kako bi iskoristile priliku da suzbiju ovaj stub Vašingtonove vlasti. Tako su recimo, priče u BRICS-u da se napuste isplate u dolarima bile više priča nego delo. Rusija uopšte ni ne zahteva od Vašingtonovih marioneta u Evropi da plate ruski prirodni gas u rubljama. Ova nelogičnost počiva na činjenici da je Rusija zaražena zapadnjački treniranim neoliberalnim ekonomistima koji predstavljaju zapadne, a ne ruske interese.

Kina nije bila ništa uspešnija od Rusije u korišćenju svojih prilika da destabilizuje Vašington. Na primer, poznata je činjenica da Federalne rezerve koriste svoje banke zlatnih poluga da obore cenu zlata kako bi zaštitile vrednost dolara.

I Kina i Rusija bi mogle iskoristiti ovu taktiku. Posledice bi verovatno bile katastrofalne po zapadni finansijski sistem, ali i u najgorem slučaju, na videlo bi isplivala korumpirana priroda zapadnjačkih finansijskih institucija.

Kina bi mogla da izvede još smrtonosniji udarac tako što bi izbacila trilione dolara na tržište. Federalne rezerve ne bi mogle odštampati tolike sume strane valute kako bi otkupile dolare i SAD bi bankrotirale.

Postoji mogućnost da bi Vašington mogao da zamoli Japan i Evropsku centralnu banku da odštampaju dovoljno jena i evra za te svrhe, ali bi to srušilo i njihove cene.

Rusija i Kina svojim suzdržavanjem omogućavaju da ih Vašington napadne.

I Rusija i Kina poseduju populacije muslimana među kojima se nalaze operativci CIA-e koji ohrabruju razdvajanje, pobunu i nasilje. Vašington planira da razbije Rusku federaciju na manje, slabije države koje ne bi smetale hegemoniji Vašingtona.

Ako bi Rusija i Kina razumele smrtonosnu pretnju koju Vašington predstavlja, obe vlade bi sarađivale po principu „neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj“. Rusija i Kina bi mogle naoružati ISIS sa PVO projektilima, kojima bi mogli da obore američke avione, i vojnim informacijama koje bi osigurale poraz Amerike.

Sa porazom bi došlo i do zbacivanja američkih marioneta na vlasti u Saudijskoj Arabiji, Bahreinu, Kataru, UAE, Jordanu, Egiptu i drugih. Vašington bi izgubio kontrolu nad naftom, a petro-dolar bi postao istorija. Interesantno je da umesto toga, Rusija i Kina sarađuju da zaštite kontrolu Vašingtona nad Bliskim istokom i petro-dolarom.

I Rusija i Kina imaju značajan procenat populacije koji želi da pripada Zapadu. Pad komunizma u obema državama i uspeh američke propagande iz Hladnog rata kreirali su lojalnost Americi u njihovim sopstvenim vladama. U Rusiji su to „Atlantistički Integracionisti“, odnosno Rusi koji žele da se integrišu sa Zapadom.

Ako se Rusija i Kina prekasno uključe u igru, njihova jedina alternativa će biti ili rat ili pokoravanje Vašingtonovoj hegemoniji. Pošto gotovo ne postoji mogućnost da SAD i NATO izvrše invaziju nad Rusijom i Kinom, nuklearni rat će biti neminovan.

Ekonomija SAD je kao kuća od karata koja će opstati dok god postoji tolerancija sveta za ogromnu korupciju i dezinformaciju i samo zbog toga što se pohlepa zadovoljava novcem koji dopire iz nameštenog sistema.

Rusija i/ili Kina bi mogle oboriti ovu kuću od karata bilo kada, ako njihovo vođstvo bude sposobno da to učini.

(Webtribune.rs)

Share this post: