APOKALIPSA SE PRIBLIŽAVA JER NESTAJU PČELE

pcele

Umiranje pčela koje vrše oprašivanje useva u SAD vrednih 30 milijardi dolara, je toliko pojačano da su  populacije američke apis mellifera desetkovane tako da je dovoljna jedna jaka zima da sva polja ostanu neoprašena.

Novo istraživanje je ukazalo na nove momente nestanka pčela. Uz to su nađeni podaci koju ukazuju da će sprečavanje “pčelinjeg nestanka” biti mnogo teže nego što se pretpostavljalo.

Naučnici su pokušavali sve da bi našli okidač za tzv (CCD) Colony Collapse Disorder, za nestanak kolonija, koje su opustošile 10 miliona košnica, prouzrokujući  štetu u iznosu od 2 milijarde dolara u poslednjih 6 godina.

Sumnja je pala na pesticide, bolesti legala koje prenose paraziti i lošu ishranu.

Tu su naučnici sa Univerziteta u Merilendu nanOdeljenju za poljoprivredu, detektovali “veštičiji napitak” od mešavine fungicida i insekticida  kojima se polen truje a njega pčele nose u košnice za ishranu. Ovo otvara novo polje za traženje razloga za CCD, za umiranje čitave kolonije ili košnice odjednom.

Naučnici su sakupljali polen iz košnica na istočnoj obali, u kojima su pčele sakupljale polen od lubenica, brusnica, i drugih useva, i njime su hranili zdrave  pčele u košnicama. Pokazalo se da te zdrave pčele ne mogu da se odupru bolesti pčela koju prouzrokuje parazit Nosema ceranae.

Smatra se da je ovaj parazit odgovoran i za CCD (Kolaps kolonije) iako su se naučnici potrudili da istaknu da njihov  nalaz o CCD ne  može direktno povezati sa pesticidima.

Polen je kontaminiran (zagađen) sa prosečno 9 različitih pesticida i fungicida, a na pojedinim uzorcima polena su otkrili  tragove 21 poljoprivredne hemikalije.

Naučnici su utvrdili prisustvo 8 poljoprivrednih hemikalija, povezanih sa uvećanim rizikom od infekcije parazitom Nosema.

Najviše zabrinjava to što se pojava polena kontaminiranog fungicidima, izaziva povećan rizik od infekcije parazitom za tri puta. Do sada se smatralo da fungicidi ne mogu da štete pčelama jer napadaju specifično plesni, i da su bezopasni  za pčele, kada se njime štite npr. jabuke.

Povećava se broj dokaza koji nas navode na zaključak da fungicidi deluju na pčele, sami po sebi, zbog toga mora da se preispita kako mi obeležavamo te hemijske supstance”, rekao je za “Quartz” Denis van Engelsdorp, vodeći naučnik na ovoj studiji.

Oznake na pesticidima obaveštavaju poljoprivrednike da ih ne koriste za prskanje kada su u blizini pčele koje oprašuju voće ili useve. Ali na fungicidima ovakve oznake nema.

Populacija pčela u SAD je toliko niska, da je potrebno upotrebiti 60% ukupnog broja populacije pčela da bi se u Kaliforniji oprašili bademi. To nije samo kalifornijski problem, jer zapadna obala drži 80% svetskog tržišta bademima,  u vrednosti od 4 milijarde dolara.

Poslednjih godina pažnja je skrenuta na neonikotinoide, koji se smatraju odgovornima za smrt pčela. U EU su u aprilu ove godine zakonom  zabranili upotrebu insekticida sa ovom aktivnom materijom, tokom sledeće 2 godine, jer je brojnost evropskih pčela opala.

Ali van Engelsdorp, asistent istraživač na Univerzitetu u Merilendu, objašnjava da nove studije pokazuju da postoji interakcija više pesticida koji utiču na zdravlje pčela.

Pitanje pesticida je po sebi mnogo složenije nego što smo mi to verovali”. To su mnogo složeniji odnosi i rešenje nije u tome da se zabrani samo jedna  klasa  proizvoda.

Studija je pokazala da postoje dodatne komplikacije u nastojanju da se spasu pčele: naime američka pčela je poreklom od Evropske pčele, i one ne donose u košnicu samo polen američkih vrsta biljaka i useva, već i polen okolnog rastinja, korova i divljeg cveća. A taj polen je kontaminiran fungicidima, i drugim pesticidima, iako ovo bilje nije bilo meta prskanja.

“Nije jasno odakle su pesticidi dospeli na ovo divlje rastinje, pa zbog toga moramo pristupiti novom pogledu na poljoprivrednu praksu prskanja biljaka”, rekao je van Engelsdorp.

 

(FB Reporter)

Share this post: