BLAGOSTANJE NAPRAVLJENO NA RATU, UBISTVIMA I RAZARANJU

Misija nije završena, a to traje i danas

 

Amerika održava flotu od 11 nosača aviona blizu Irana, i tako pokušava da ubedi Iran da je bolje, po njih, da razgovaraju sa Amerikom diplomatskim putem.

Iran je pokušavao da razgovara  diplomatijom.

Odgovor je međutim stigao iz Vašingtona: ratne pretnje vojnog napada, neosnovane  optužbe da Iran pravi nuklearno oružje, sankcije i naftni embargo. Vašingtonove pretnje su eho Izraela. Kontradiktorne su sa izveštajima sopstvenih obaveštajnih službi i Međunarodnim agencijama za atomsku energiju.

Zbog čega Vašington ne reaguje na civilizovan način i diplomatijom? Koja od ove dve zemlje je veća pretnja miru?

Vašington je slao FBI, da upadaju u domove mirovnih aktivista, pozivajući Veliku porotu da kreiraju postupak protiv njih. Ti ljudi su krivi za pomaganje neprijateljima jer su mirno protestvovali protiv ratova koje vodi Vašington. Odeljenje za unutrašnju bezbednost je platilo  štrajkbrejkere da smire, već mirne demonstracije „Occupy Wall Street“.

Vašington je konstruisao slučajeve protiv Bredlija Meninga, Džulijana Asanžea i Tareka Mehana. Ovim postupkom negiraju sopstveni Prvi amandman, slobodu govora izjednačavaju sa terorizmom i špijuniranjem.

Bivši Obamin načelnik štaba u Beloj kući, a sada gradonačelnik Čikaga, Rahm Izrael Emanuel, pokušavao je da progura uredbu koja zabranjuje proteste i okupljanja u Čikagu. Državni sekretar Hilari Klinton, i drugi zvaničnici u Vašingtonu, optuživali su neosnovano Rusiju i Kinu po pitanju Irana.

Groteskno licemerstvo Vašingtona prolazi nezapažno u američkim medijima. Obama i Odeljenje za „pravdu“, skreću pogled sa problema dok plaćeni  štrajkbrejkeri čine bezrazložno nasilje nad građanima. Što je najgore od svega, ti isti građani ih plaćaju.

Ali  u predmetima ratnih zločina  Vašington pokazuje svoje najveće licemerje. Samopravedni fanatici u Vašingtonu su oduvek ciljali na predsednike slabih država, čije zemlje su pogođene građanskim ratom, da bi kasnije tim istim predsednicima sudili za ratne zločine.

Sve dok Vašington neselektivno ubija ogorman broj civila, svoje ratne zločine odbacuje kao „kolateralnu štetu“. Vašington krši sopstvene zakone i međunarodna prava jer vrši torturu nad ljudima.

Kerol Rozenberg iz „McClatchy Newspaper“ izveštava da je sudija u Španiji, Pablo Rafael Ruz Gutierez opet pokrenuo istragu u vezi torture Vašingtona nad zatvorenicima u Gvantanamu. Britanske vlasti su pokrenule istragu protiv CIA-e jer je izlagala ljude torturi, koji su bili kidnapovani u Libiji.

Rozenberg navodi da iako je Obamin režim odbio da istraži zločine Bušovog režima, sada i ne mora, jer se mogu dodati očigledni Obamini zločini.

„Druge zemlje su još uvek zainteresovane  za utvrđivanje da li je era Buša i njegove anti-terorističke prakse, prekršila međunarodni zakon.“

Nema sumnje da je trio Buš-Čejni-Obama uništio Ustav Amerike i Međunarodnog prava.

Nijedna strana Vlada neće i ne može poslati svoje snage u Ameriku da bi dovela ratne zločince pred sud.

Ratni krivični sud u Hagu je poseban šou program Vašingtona. Nijedna strana Vlada ne može odvesti u Hag američke predsednike na način kako je to učinjeno sa Miloševićem, u cilju stvaranja neophodnog spetakla, da bi se opravdala agresija Vašingtona nad Srbima.

Nijedna Vlada ne može biti savršena jer su sve Vlade sastavljene od ljudi, naročito od onih ljudi koje najviše privlače moć i profit. Stiglo se do tačke, da sve što kaže američka Vlada nije verodostojno.

Vašington je držao Ameriku u ratu 10 godina, dok su milioni Amerikanaca ostajali bez posla i domova. Podizanje posrnule ekonomije dovelo je do nacionalnog duga i nazire se stečaj socijalnog osiguranja i medicinske nege.

Međutim, američka moć ne može da funkcioniše bez ratne industrije. Ona generiše sukobe po svetu već decenijama.

Potraga za ratom se nastavlja. U januaru, ove godine, pokorne zemlje članice Evropske Unije dale su pristanak Vašingtonu, i uveden je ebmargo na naftu iz Irana, uprkos molbama Grčke koja je članica EU.

Ako američka vojska pokuša da presretne tankere koji nose naftu u Iran, velika je mogućnost da može doći do rata, što i jeste cilj Vašingtona.

Setimo se kako je lako Savet bezbednosti UN došao do sporazuma o  “zoni zabrane letenja“ preko Libije, što je iskorišćeno da Amerike i njihove NATO marionete pokrenu  vojni napad na Libiju.

Znamo kako se završilo uvođenje tobožnje demokratije u Libiji: Razorena zemlja, srušena infrastruktura, desetine hiljada građana ubijeno, plemena zavađena, naoružane bande haraju zemljom. Jedino funkcioniše oticanje nafte u pravcu zbog koga je i bilo bombardovanje.

Zapadna „demokratija“ postaje svet gde vlada bezakonje. Maska  moralnosti koja je korišćena da se prikrije hegemonistička ambicija odavno je skinuta.
Sa Iranom koji je opkoljen sa dve flote u Persijskom zalivu, izgleda da nam je neizbežan još jedan agresorski rat.

Stručnjaci kažu da će napad na Iran od strane Amerike i njenih NATO marioneta biti prolongiran zbog protoka nafte koja je potrebna svetu.

Besomučna jurnjava za hegemonijom toliko je dominantna da se Vašington i EU marionete ne usuđujuu da pogledaju sopstvenu ekonomiju koja je u opasnosti od  rastućih troškova.

autor: Vestinet.rs
 

Share this post: