BOGATAŠI UVEK IMAJU PLAN

U krizom zahvaćenom svetu, u kome se ne samo pojedinci već i države bore za opstanak, postoje porodice čiji se imetak neprekidno – uvećava.

Bogatstvo pojedinih familija, utkano u potrebe ostatka sveta putem lanaca prodavnica, banke, telekomunikacije, prevazilazi bruto društveni proizvod manjih država.

Debata o tome koja je familija, zapravo, najbogatija na svetu nije završena, ali ta titula, nezvanično, pripada Rotšildovima.

Porodica jevrejsko-nemačkog porekla počela je da se bogati u 18. veku, kada je Amšel Nizes Rotšild „lansirao“ sinove u međunarodne finansije. Rotšildovi su se plasirali u visokom društvu Italije, Britanije, Austrije, Francuske, Švajcarske. Udeo su imali i u stvaranju američkih federalnih rezervi. Njihove investicije uključuju kompaniju Rio Tinto, nedeljnik Ekonomist, vinarije…

Bogatstvo im se procenjuje se na 100 milijardi dolara, a ime im je sinonim za bogatstvo.

Baš kao i Rokfelerovima u Americi. Sin Big Bila, Džon Dejvidson Rokfeler, daleko je prevazišao ambicije da napravi 100.000 dolara i doživi 100. Istina, preminuo je dva meseca pred 98. rođendan, ali njegovo početno ulaganje od četiri hiljade dolara u rafineriju nafte 1863. godine pretvorilo se u unosnu kompaniju „Standard oil“ („Ekson mobajl“), i seriju investicija, uključujući nekretnine („Rokfeler centar“) i finansije (Čejs Menhetn banka).

Ova američka dinastija gradila je američku ekonomiju, politiku, što uključuje i potpredsednika SAD Nelsona Rokfelera, obrazovanje, ulaganjima u univerzitet Harvard i kulturu, pomažući Muzej moderne umetnosti. Bogatstvo im se procenjuje na 110 milijardi dolara.

U Americi, gde su brak i porodica u krizi, živi ujedno i najveći broj familija koje su međusobnu borbu za imovinu zamenile uspešnim zajedničkim biznisom, koji im je doneo ukupni imetak od oko 350 milijardi dolara. Ime porodice Mars proslavile su čokoladice donevši im istovremeno 32 milijarde dolara.

Rupert Mardok jeste sinonim za medije, ali porodica Koks nosi krunu u oblasti telekomunikacija, televizije, radija i štampanih medija u SAD. Njihova imperija „teška“ je 32 milijarde dolara. Lanac hotela Hajat jedan je od biznisa koji je porodici Priker doneo 17,6 milijardi dolara. Tu je i stara dinastija Kardžilovih, pa Dankanovi, Zifovi, porodice Njuhaus, Džonson, Herst, Bas, Lauder, Behtel, Mariot…

Krunu najbogatijeg čoveka planete ipak ne nosi Amerikanac, već Meksikanac Karlos Slim Helu. Telekominikacioni magnat, utabao je put imperije sa stricem Hezeom Slimom zahvaljujući profitabilnoj prodavnici u Meksiku. Uspeh je pretočio u niz drugih biznisa, od kojih je najveći mobilna telefonija, uz udeo u američkim kompanijama Herši, Amerikan tobako, Njujork tajms, Sirs.

Na Bliskom istoku, Al Nahjani, jedna od šest vladajućih porodica Ujedinjenih Arapskih Emirata, „teška“ je oko 650 milijardi dolara i rukovodi političkim i poslovnim životom Abu Dabija, prestonice Emirata. Iako je pronalazak nafte u njihovoj zemlji 1958. godine od ovog regiona načinio ono što je danas ipak se smatra da je uspešni menadžment ovu porodicu, koja investira u međunarodne finansije, izgradnju, čistu energiju i film, svrstao u red najbogatijih u svetu.

Azija, međutim, od svih kontinenata ima najveće potencijale za rast porodičnog biznisa. Ne samo da će bogatstvo novih azijskih milionera do 2015. godine narasti do gotovo 16 biliona dolara već azijska kultura porodičnog biznisa uobličava čitave industrijske oblasti, i to posebno u modernim tehnologijama.

Bilo o kom porodičnom bogatstvu na svetu da je reč, konstanta je da se ono neprekidno uvećava i prateći određene principe. Prvi je, navodi američki poslovni dnevnik „Volstrit džornal“, da – bogati imaju plan. Većina bogataša danas ima investicione stratege koji rade za njih. Vode, pre svega, računa o rizicima ulaganja, ali ono što je manje očigledan kliše jeste da većina bogataša živi ispod svojih mogućnosti, što se objašnjava njihovom željom da uvek imaju „pojas za spasavanje“, uključujući i rezervu u – kešu.

 

Novosti

Share this post: