BOGATI ĆE SE PROMENITI SAMO KAD BUDU PRIMORANI

 

Sve veći broj autora ističe da kapitalističko društvo ne prati ekonomske promene i da previše novca u premalo ruku svima donosi finansijsku nestabilnost. Jedan od direktora „Goldman Saksa“ potvrdio je to kada je za „Njujork tajms“ otkrio mračne tajne najmoćnije investicione banke.

Ni tri godine nije prošlo kako je kontroverzni Majkl Mur snimio dokumetarni film „Kapitalizam, ljubavna priča“ o previsokoj ceni kojom Amerikanci plaćaju ljubav prema kapitalizmu i pohlepi kapitalista kao uzroku ekonomske krize, da bi se o istoj temi nedavno debatovalo u Davosu.

Osnivač tog elitnog kluba i njegov izvršni direktor Klaus Švab otvoreno je rekao da kapitalizmu u sadašnjem obliku nema mesta u današnjem svetu.

„Moramo da rešimo pitanje kako da ekonomski rast bude od koristi svima, što podrazumeva i preispitivanje kapitalističkog sistema“, istakao je Švab.

Podaci pokazuju da se u svim velikim ekonomijama, uprkos krizi, bogata manjina i dalje bogati na štetu siromašne većine. Selidba kapitala po svetu i špekulacije na globalnom tržištu izazivaju finansijsku nestabilnost svima.

Jedan od direktora „Goldman Saksa“, podnoseći ostavku, napisao je da je ta investiciona banka najotrovnije okruženje koje je ikad video, gde klijenti služe samo da bi se na njima zaradilo.

U prošlosti se, međutim, govorilo da se kapitalista može tolerisati samo dok njegova zarada doprinosi društvu, jer je njegovo pretvaranje u profitera udarac kapitalizmu.

Kako objašnjava profesor Kosta Josifidis sa Ekonomskog fakulteta u Subotici kapitalizam je sistem utemeljen na konzumerizmu, što znači da mora da se troši. Zbog toga, prema njegovim rečima kapitalizam ne može dugo da opstane u uslovima stalnih visokih stopa nezaposlenosti.

Ipak, smatra Josifidis, kapitalizam nema alternativu, ali mora biti primeren čoveku, što se može postići samo putem sistemskih i normativnih promena.

Prema njegovim rečima bogati će se menjati samo kad budu shvatili da moraju da se menjaju, jer imaju dovoljno moći i uticaja da taj proces uspore i odgode.

„Pogledajte samo odnos snaga u američkom Kongresu. Pogledajte kako se republikanci bore da ne daju da se oporezuju oni koji imaju prihode veće od 250.000 dolara“, objašnjava Josifidis.

Nezadovoljstvo nepravednim ponašanjem kapitalističke elite širi proteste, ali analitičari ukazuju na to da postojećim pokretima nedostaju čvršća organizacija i ciljevi da bi imali pravu snagu da utiču da u svetu bude manje nepravde.

Antikapitalistički stav

Švabov antikapitalistički stav izazvao je čuđenje jer je on poznat kao zagovornik slobodnog tržišta koji je posvetio život okupljanju poslovne i političke elite.

Švab je u intervjuu za AP iskazao i neuobičajeni pesimizam.

„Duboko verujem u slobodno tržište ali ono treba da služi društvu“, rekao je Švab.

Švab je kazao i da  se“moralnoi kompas“ svetske biznis elite i političkog kruga mora ponovo podesiti.

Švab se založio i da lideri i vlade obrate više pažnje na zapošljavanje, da se koncentrišu na talenat umesto kapitalizma i na ponovno zadobijanje poverenja javnosti.

Inače, najnovija istraživanja kompanije sa ispitivanje mnjenja Edelman pokazuju da pada poverenje u vlade i kompanije da će uspeti da reše probleme.

Direktore vodećih svetskih kompanija najviše brine evropska dužnička kriza.

Očekuje se da u 2012. kineska, brazilska i druge ekonomije u brzom razvoju i dalje beleže snažan rast dok će se SAD i Evropa i dalje boriti sa problemima koji su posledica kreditne krize iz 2008, uključujući visoku nezaposlenost.

Takvi stavovi u javnosti doprinose mišljenju da su svetske ekonomske nedaće veće nego što su finansijski eksperti predviđali u prethodnim godinama.

„Bili smo preveliki optimisti priznao je Švab.

Da li se državni kapitalizam Kine i Rusije pojavljuje kao model?

Da li je kapitalizam podesan za 21 vek? Ako jeste, koliko mora da se promeni?

Najbogatij i najmoćniji ljudi sveta suočiće se sa izazovom da nije reč samo o globalnoj ekonomskoj krizi, već i krizi globalne politike.

“Da li kapitalizam funkcioniše? Da li će ekonomije ponovo rasti? Da li je zapadni model i dalje funkcionalan”, pita se Džon Grifit Džouns (John Griffith-Jones), predsedavajući britanskog i evropskog ogranka revizorskog giganta KPMG.

“Veoma sam zainteresovan da čujem da ljudi o tome razgovaraju”, kaže Grifit Džouns.

Džouns ukazuje na potrebu da se pronađe “koncept odgovornog kapitalizma” i brine ga to što, to verovatno neće biti jasno ljudima širom sveta.

Profesor Klaus Švab (Schwab), još je direktniji: “Kapitalizmu u sadašnjem obliku nema mesta u svetu oko nas”.  On ističe da bi rešavanje problema u kontekstu zastarelih i odumirućih modela samo bi još više produbilo ponor.

„Nalazimo se u eri temeljnih promena koje hitno zahtevaju nove načine razmišljanja umesto uobičajenih. Imamo opštu krizu morala, nismo voljni da investiramo u budućnost, podrili smo socijalnu skladnost i u opasnosti smo da u potpunosti izgubimo poverenje budućih generacija“, upozorava Švab.

Zaista, prema globalnom istraživanju, koje je nekoliko dana uoči početka Foruma sproveo Edelman, zabeležen je drastičan pad javnog poverenja, ne samo u poslovnu elitu, već pre svega u vlade širom sveta.

Davos na specifičan način pokazuje da su ožiljci ekonomske krize u poslednjih četiri godina i dalje bolni, čak i za veoma dobro plaćene poslovne lidere.

Evrozona, finansijski sektor, siromaštvo, nejednakost, odgovornost korporacija i uspon Kine.

“Dobre vesti”

Postoji opasnost, smatra Dejvid Džouns (David Jones), izvršni direktor francuske reklamne kompanije Havas, da usred svih sumornih vesti, budu prenebregnute dobre.

Verujem da neće biti tako kataklizmično kao što mnogi predviđaju”, ukazujući na snažan rast Kine i Indije, kao i nekoliko ohrabrujućih vesti u poslednje vreme iz evrozone.

“Međutim, postoji tendencija da će jedna tema da dominira svim ostalim”,dodaje Džouns.

Globalni lideri znaju da moraju da ulože ogroman napor da bi povratili poverenje ljudi kojima upravljaju. Džounsa brine da ključna pitanja, kao što su nezaposlenost mladih i globalno zagrevanje, mogu ostati po strani.

Zbog fokusiranja isključivo na krizu, kompanije takođe mogu da zanemare da se način poslovanja fundamentalno menja.

Džouns to naziva “epohom štete”, u kojoj “društveni mediji stvaraju svet radikalne transparentnosti. Bilo da ste lider arapske zemlje, šef Britiš Petroleuma, modni dizajner loših manira ili fudbaler – u osnovi vidimo svakog dana na delu moć ljudi da utiču na lidere da se ponašaju onako kako bi oni želeli”.

Kriza globalne politike a ne samo ekonomije

Godinama je forum u Davosu demonstrirao poverenje u biznis, nagoveštavajući širenje globalizacije i neoliberalnih, tržišnih vrednosti u sve povezanijem i međuzavisnijem svetu, piše Ishan Tharur (Ishaan Tharoor) u blogu u “Tajmu” (The Time).

Bankari, intelektualci, izvršni direktori, političari predstavljali su elitu, koja čini jedan procenat svetskog stanovništva – lidere planete koja se menjala sa bezgraničnim optimizmom o mogućnostima progresa, bez obzira na zapomanja antiglobalističkih demonstranata koji su držani na marginama Svetskog ekonomskog foruma.

U izveštaju samog Svetskog ekonomskog foruma se oštro upozorava “da je posejano ‘seme distopije’ (teškoća) na različitim kontinentima, jer sadašnji fiskalni i demografski trendovi mogu da dovedu u pitanje dobiti koje je omogućila globalizacija – i dovedu to toga da nekada bogate države klize ka bezakonju i nemirima”.

Međunarodna nevladina organizacija Oksfam objavila je prošle sedmice izveštaj  u kome se ukazuje na dramatičan rast nejednakosti u poslednjih 20 godina u svakoj većoj zemlji – članici G20.

“Podaci raspršuju mit da vlade mogu da čekaju dok najsiromašniji osete dobiti od ekonomskog rasta. Previše kreatora politike zanemaruje interese siromašnih. To ima pogubne posledice, ne samo na živote siromašnih, već i naše prirodne resurse i ekonomski prosperitet u celini”.

To je izazvalo masovne proteste protiv mera štednje u Evropi kao i akciju “Okupirajmo Volstrit” u SAD. Dok je nezadovoljstvo naroda zbog ponašanja poslovne i političke elite podstaklo globalne proteste, to je vodilo nacionalističkoj reakciji na domaćoj sceni čime se dovodi u pitanje kosmopolitiski san Svetskog ekonomskog foruma.

Nedavno istraživanje Pju instituta (Pew) o globalnim stavovima, pokazalo je da 20 godina nakon raspada Sovjetskog Saveza, znatna većina u mnogim bivšim komunističkim državama nije više oduševljena višepartijskom demokratijom i kapitalizmom slobodnog tržišta. Takođe, sve više se odbacuju učenja neoliberalnih intelektualaca u SAD koji su pre dve decenije “trubili” o kraju istorije i usponu globalnog poretka.

Platforma za “lečenje truleži”

Od Madrida do Nju Delhija, demokratske vlade se sada suočavaju sa izlivima nezadovoljstva. Korupcionaški skandali i nesposobna politička vođstva dodatno podstiču bes naroda. Mnoštvo običnih građana, na primer u Grčkoj, sve su nezadovoljniji jer su njihova demokratska prava i društveni ugovor podriveni zbog hirova i imperativa međunarodnih institucija koje nikome ne polažu odgovornost.

Nemački magazin Špigl (Der Spiegel) ukazuje na značajan zaokret u desno u delovima Istočne Evrope i veliko razočarenje u liberalni projekat Evropske unije.

 

“Nisu u opasnosti samo krhke ekonomije. Mnogim društva u centralnoj i južnoj Evropi nedostaje, takođe, politička i društvena stabilnost. Ove oblasti su u poslednje dve decenije prošle kroz proces neprekidnih reformi i oštrih mera štednje. Mnogi su iscrpljeni, zbog čega jača demokratski zamor, evroskepticizam i averzija prema nekada obožavanom Zapadu”. 

Mađarski ekonomista Laslo Lengjel ukazuje da ovaj proces u mnogo čemu nalikuje nezadovoljstvu socijalizmom u istočnoj Evropi tokom 1970-ih i 1980-ih godina.

“Postoji opasnost da čitave društvene klase ili regioni, kao što su u istočnoj Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj postanu žrtva beznadežnosti i ekstremizma”,upozorava Lengjel.

S druge strane, tek treba dokazati tvrdnju da će kineska varijanta kapitalizma voditi ka demokratskim reformama.

Britanski Ekonomist (Economist) je objavio specijalan izveštaj  o vitalnosti državnog kapitalizma – kakav postoji u autoritarnim državama poput Kine i Rusije, pa čak, u određenoj meri, i u demokratijma kao što su Brazil i Indija – sa rastućim uticajem i kineskih državnih kompanija, koji je sve vidljiviji u svakom delu planete.

Ova promena u kalkulaciji i političkom naglasku, ozbiljan je izazov za globalne “dobročinitelje” u Davosu. Sve postaje varljivije i složenije zbog, stiče se utisak, nemogućnosti mnogih demokratskih, liberalnih zemalja da pomire dileme koje proističu iz međunarodne krize zajedno sa problemima nacionalne politike.

Jedan bloger je napisao na vebsajtu vašingtonskog Instituta za studije politike (Institute for Policy Studies) da Davos može da osigura ključnu platformu za “lečenje truleži”.

“Samit koji se ne fokusira na rast i konkurentnost, već na praktična pitanja kao što su smanjenje dugova i institucionalne reforme, mogao bi da bude dobar početak. Da bi se to učinilo, od presudne je važnosti da se dopre do ‘srži ove distopije’ (teškog stanja) – čak iako to podrazumeva postavljanje teških pitanja i slušanje neugodnih odgovora u velikim finansijskim centrima sveta”.

RTS,Times,RSE,Vestinet

 

Share this post: