BORBA BOGOVA: ISUS JE DOŠAO IZ DRUGOG SVETA – DRUGI DEO

Dakle, dragi moji unuci, da nastavimo našu priču.

Roaks je uvideo ogromnu vrednost prirodnih resursa na Zemlji, ali više nego bilo šta drugo, video je neograničen izvor energije u inteligentnim stvorenjima, koje su kreirane, (sem ostalih razloga) da se njima vlada i upravlja.

Mogao je videti  da su ova bića ključ za planetu, i da su sila nad kojom će preuzeti kontrolu da bi upravljao draguljem galaksije. Naći će način da ih odvoji od njihovih Kreatora, i uzme ih samo za sebe. On će biti njihov gospodar i učitelj.

Roaks je znao da ovo neće biti lak zadatak jer su bića programirana da reaguju samo na kodove poznatih. Napravljeni su tako zbog zaštite, naravno, od Kreatora koji su bili deo projekta. Znao je i to da su majstori u sakrivanju kodova, i da ih on neće moći da nađe i dešifruje.

Ali on je bio majstor prevare i obmane, i naći će način da okrene ova bića, tako što će svako od njih brinuti samo za sebe.

Setio se da im ponudi nešto, što do sada niko drugi nije, ali šta bi to moglo da bude?

Kreacije bogova bili su veličanstvena bića, ali je Roaks dobro znao da oni nisu bili ni savršeni, ni neranjivi. Siguran  je da je negde postojala greška, i njegova jedina namera je bila da je pronađe.

Studirao je ova nova bića, kao da su najinteresantnija bića za koje je znao u svom besmrtnom životu. Naučio je njihov jezik, njihove običaje, i saznao za njihove najskrivenije misli, jer je mogao da ih „čita“. Proveo je 500 godina na njihovoj planeti, išao od rase do rase, diveći se njihovom savršenstvu.

Zbog toga što je i on bio gospodar svemira, on je takođe mogao da se kreće (i kretao se) kroz dimenzije i paralelne univerzume sa lakoćom. Tako da je mogao učiniti sebe vidljivim ili ne, kako želi u tom trenutku.

Shvatio je da ova bića ne poznaju strah, bes, pakost, zavist, a ni samosvest. Bili su u stalnom kontaktu sa svojim Kreatorima, primajući tako beskrajan tok vitalnih podataka i informacija, koji im daje kontrolu nad celokupnim životom na planeti. Sva ostala bića su se klanjala njihovoj volji, iako ovi ljudi (kako su ih zvali) nisu morali nikome da komanduju.

Između sebe ljudi su znali samo za mir i saradnju, koja im je zauzvrat dala sve što požele.  Napravili su civilizaciju koja je bila isto toliko veličanstvena, kao i oni sami. Imali su sve što su ikada hteli, u ovom raju, osim jedne stvari, a ova jedna stvar je bila toliko jednostavna, a opet je nisu bili svesni ni za trenutak –  dvojnost, u najmanju ruku. Nije da suprotnost nije postojala na planeti, u njihovoj potpunoj i prostoj jednostavnosti, nisu je bili čak ni svesni.

Znali su samo za zdravlje, ne za bolest. Samo za život, ne za smrt. Samo za dobrotu, ne za zlo. Samo za nevinost, ne za sramotu. Samo za prave stvari, ne pogrešne.

Bili su potpuno fokusirani na volju svojih Stvaraoca, i nikada im nije palo na pamet da urade nešto što nije po volji njihovih Kreatora.  Nikada nisu dovodili u pitanje ništa drugo, osim prisustva neba i izlazećeg sunca.

Lider lažnih Kreatora znao je za moć dvojnosti, zavadi pa vladaj. Roaksu je to bilo poznato iz ličnog iskustva. Zbog toga je bio slobodan, a ne pod bilo čijom vlašću. Znao je da kada jednom uspe da poseje seme, krenuće polako ali sugurno u projekat, da ova veličanstvena bića podeli. Bio je siguran da će ih razdvojiti od svojih tvoraca i učiniti ih ranjivim, ali po svojoj volji.

Ali kako da to uradi? Kako da pređe preko te barijere?

Roaks je bio reptilske vrste i mogao je da menja svoj oblik, ali je mogao da promeni oblik samo u njegovim vrstama. Kretao se slobodno planetom, uzimajući bilo koji reptilski oblik (koji mu je odgovarao u tom momentu), i tako upoznavao ljudska bića u svakom pogledu. Nije bio u žurbi, jer je bio besmrtan.

Kako su ljudi mogli da komuniciraju sa svim živim bićima, koristeći samo svoje misli, bilo im je jednostavno da komuniciraju sa reptilima. I naravno, pošto su bili bezazleni i nisu očekivali njegovu zlu nameru, on je to koristio.

Posmatrao je one savršene u kojima će posaditi njegovo seme, pojedinac koji je bio blizu ivice razumevanja kolika je moć Kreatora Bogova. Pojedinca  koji je bio blizu ivice, i pitao se šta je sa druge strane provalije. Pojedinca čija je inteligencija  dostigla najbliže (što je mogla) Bogovima.

Svrha ovog eksperimenta je proizvodnja bića koja su bila blizu savršenstva, kao i njihovi Kreatori Bogovi, ali da im ne daje slobodu da budu jedni od njih. Jedan je uslov da budu jedni od njih, a to je uslov da znaju razlike između njih i da znaju šta te razlike znače. Takođe su morali da poznaju razlike između dobra i zla, jer bez tog znanja, nije bilo izbora, a bez izbora, nema moći koja bi se stvorila.

Roaks je takođe znao da je trebalo milijardu godina i savršenstvo mnogih univerzuma za Kreatore Bogove, da bi razumeli i kontrolisali moć dvojnosti-dvojstva, tako da ih to više nije interesovalo. Ova nova bića nikada neće biti u stanju da obrade tu moć, a da je ne pretvore u pobesnelu vatru, koja bi se pretvorila u rat jednog protiv drugog. Moć bi ih pretvorila u zavisne, ljubomorne i, najviše od svega, osobe sa željom da poseduju moć nad svim drugima.

Sada su jedno sa sobom i svojim Bogovima. Nakon što seme bude posađeno i poraslo, verovaće da su sve vreme bili odvojeni. Iluzija, da, ali oni to ne znaju, i trebaće im milion godina da saznaju, ako ikada saznaju…

Roaks je poznavao ovu smrtonosnu želju. Čak i dok je planirao preuzimanje Zemlje, bio je svestan da je otpadnik od društva Kreatora Bogova.

On je takođe imao moć stvaranja. Bio je Bog tvorac, ali kako je bio odmetnik od društva Bogova, i izolovan zbog svoje strahovite želje da kontroliše sve i svakoga u ovom univerzumu. Voleo je svoju iluziju izolovanosti i nikada se ne bi lišio nje. Okupio je oko sebe otpadnike, poput njega, koji su želeli moć dominacije, kontrole, i , na kraju, on je kontrolisao njih.

Roaks je bio strpljiv. Želeo je samo prave, i kada ih nađe, a našao ih je, počeće sa sporim i mukotrpnim obrazovanjem, koji će ih voditi iz stanja potpune nevinosti, na liticu, iznad provalije dvojnosti i haosa.

Sve što ostaje posle toga je da ga gurne sa litice.

Širom planete, njegovi sledbenici su nosili Roaksov plan. Želeo je da podstakne pobunu u isto vreme, na celoj planeti, tako da će seme, širom Zemlje, rasti u isto vreme. Vatra će goreti u zemlji i zapaliti sva stvorenja.

Jednom kada bude stekao kontrolu, planirao je sistematsko genetsko reprogramiranje ovih bića, da bi se osigurao da više nikada ne budu moćni kao što su bili, a još gore, nikada više neće biti u stanju da se odupru njegovom autoritetu.

Njihovih 12 lanaca DNK, 12 „helixes“ će biti svedena na samo dva, za rađanje i opstanak. To su jedini koje želi zadržati kao porobljene, držati ih za proizvodnju i rad za njega.

Roaks je znao da su Kreatori Bogovi planirali ovu mogućnost, jer su bili svesni svih mogućnosti, a i Roaksa su znali vrlo dobro. Međutim, ostali Bogovi su imali fatalnu manu, i nisu mogli da veruju da će tako nešto uraditi.

Ti Bogovi su bila duhovna bića i imali svoj integritet. Roaksova prednost je bila ta što je znao da se ovi Bogovi neće mešati direktno u živote ovih stvorenja. Znao je, da kada jednom bude preobratio ova bića na svoj način, ubediće ih da mogu biti moćni kao oni koji su ih stvorili.

Tada se Kreatori Bogovi više neće mešati. Ova bića bi bila njegova pod uslovom da otkriju šta je uradio i naučiti kako to poništiti. A on će uraditi sve što je u njegovoj moći da spreči tako nešto.

Jednom kad ih bude mutirao genetski, bilo bi praktično nemoguće da dobiju natrag svoju prvobitnu snagu i slobodu. Zaista je postojao samo jedan praktičan način da se ovo desi. To bi bio mukotrpan način spore evolucije, kroz mnoge živote učenja i sazrevanja. A onda, zahtevaće mnogo primera drugih koji su ispunili taj podvig tokom eona vremena.

Roaks je bio u pravu, ali ni on nije bio savršen. Podcenio je snalažljivost Kreatora Bogova. Nije bio svestan moći koja je postojala u ljubavi, koju su imali Kreatori Bogovi tokom stvaranja ovih veličanstvenih bića, jer je bio gotovo lišen ljubavi.

Skoro, ali ne potpuno. Roaks je takođe stvoren silom ljubavi, i ona leži u njemu, skrivena, u dubini duše, seme zakopano duboko ispod snega i leda, u njegovom hladnom srcu. Nije bio svestan svoje ranjivosti na ljubav, ali jednog dana, čak i on sam, će podleći njenoj moći.

Roaks je uspeo. Njegov plan je radio besprekorno, a ljudi su podsticani da pređu preko litice dvojnosti, i padnu u dubine haosa pohlepe, mržnje, ljubomore, zavisti i smrti. Roaks ih je reprogramirao, generaciju po generaciju, i kreirao planetu ispunjenu inteligentnim bićima koji su bili prepuni straha. Svetlost ljubavi je zabranjena za planetu, i tama straha je preuzela tron.

Braća su ubijala braću, roditelji su prodavali svoju decu u roblje za par komada zlata ili za još koju godinu života, plemena su se napadala i ubijala samo zbog teritorije, a klanje i porobljavanje nevinih je postala uobičajena pojava.

Kao što je Roaks predvideo, snaga je postala najtraženija roba na Zemlji, a manjina je vladala mnogima. Roaks je kontrolisao tu manjinu. Zemlja i sve što se nalazilo na njoj je sada bilo u njegovoj vlasti, a on je preuzeo punu prednost i uživao u kontroli.

Roaks i njegovi sledbenici su se inflitrirali u redove ljudi, i neprestano nalazili načine da ih kontrolise kroz strahove. Ne tako suptilna moć straha, postala je deo materijala u dubinama ljudskog uma. Generacija za generacijom, život za životom, ljudi su rađani da žive život prožet strahom.

Strah je postala toliko uobičajena pojava, da je više niko nije ni primećivao.

Ali, bilo je par retkih bića koji su uspeli da ostanu u kontaktu, doduše tankom vezom, sa svojim Kreatorima Stvaraocima Bogovima, koji su, pak, koristili sva sredstva koja su mogli da ih ohrabre i zaštite.

Kraj drugog od tri dela

(Vestinet.rs)

Share this post: