BORBA SA NEUHVATLJIVIM PROTIVNIKOM: REFORMA VOJNE OBAVEŠTAJNE SLUŽBE SAD

CIA

Specijalne službe SAD su na sebi ponele teško breme odgovornosti otkako je na Svetski trgovinski centar (STC) u Njujorku izvršen „teroristički napad“ . Kako god da su se zaodenuli pravi organizatori i oni koji su stvarno izvršili teroristički akt na STC, specijalne službe su dobile jasan zadatak: ne sme se dozvoliti da se ponove dramatični događaji od 11 septembra 2001. godine, koji su doveli do pogibije tri hiljade Amerikanaca.

Javno mnjenje Sjedinjenih Država je zahtevalo brzu i nepoštednu osvetu za teroriste. Tako je dobijena „kart-blanš“ za vršenje preventivnih operacija.

U ratu sa „centrima terorizma“ na prvoj liniji borbe, rame uz rame sa CIA, učestvuje Obaveštajna uprava Ministarstva odbrane (OUMO). U poslednjih deset godina ona se uglavnom bavila pripremom za operacije vojnih snaga SAD i NATO-a u Avganistanu i Iraku, a zatim – i u Libiji i Siriji. Do brzih pobedonosnih kampanja se nije došlo.

Ratni gubici su sve veći, a u spiskovima žrtvi se redovno pojavljuju i imena obaveštajaca. Jedan iz poslednjih izveštaja: u Kandagaru su poginuli saradnik CIA (ime nije objavljeno) i analitičar vojne obaveštajne službe Britani Gordon, 24 godine. Teroristički akt je napravio bombaš-samoubica, saradnik avganistanske obaveštajne službe za koga se ispostavilo da je pristalica pokreta „Taliban“.

Borba sa neuhvatljivim protivnikom, surovost klime i neprijateljski odnos stanovništva, stalni stres – sve to negativno utiče na ratni duh vojnika i oficira, saradnika specijalnih službi. Posledice predstavljaju ničim izazvani obračuni sa mirnim stanovništvom, stotine epizoda samoubistava i dezertiranja, masovno korišćenje droge – stvarno stanje Pentagon i specijalne službe kriju zato što ono prikazuje stepen degradacije zaposlenih. Nije malo slučajeva da su saradnici specijalnih službi posle boravka na „vrućim tačkama“ dobijali otkaze zbog preživljenih psiholoških trauma.

Pri vršenju operacija u „prijateljskim zemljama“ OUMO i CIA po pravilu dobijaju podršku lokalne policije i organa kontrašpijunaže. Ali, kako je rekao Kipling, „Zapad je Zapad, a Istok – Istok“. Na Istoku ne deluje osiguranje te vrste.

Kako se ispostavilo u toku prekomorske kampanje, operativne grupe OUMO nisu uspele da za Agenciju formiraju efikasno kompletiranje informacija o protivniku, njegovim planovima i namerama. Zato se kao rezultat vidno povećao značaj obaveštajne podrške Agencije CIA.

Njeni saradnici se šalju na službena putovanja u zemlje koje se „demokratizuju“, na rok od 6 meseci do dve godine. Za kamuflažu „ekipe“ CIA koriste okupacione strukture koje „sređuju upravu na teritoriji“, koje se bave pružanjem humanitarne podrške narodu po liniji USAID, ili koje obnavljaju komunalnu i putno-transportnu infrastrukturu.

Preko Iraka i Avganistana su propuštene stotine saradnika CIA, među kojima je bilo i onih na najvišim mestima. U ratnim uslovima se ispostavilo da su oficiri OUMO na nivou operativne pripremljenosti lošiji od saradnika agencije CIA. Slabost informativno-analitičkih dokumenata, neuspesi u vrbovanju, nedovoljno poznavanje stranih jezika – sve to je dovodilo do neuspeha i gubitaka ljudstva. Tako da je pitanje neophodnosti reformisanja odavno bilo zrelo.

Neki koraci su preduzeti, ali su oni bili nedovoljni. Birokratija u strukturama vojne obaveštajne službe više voli da živi po štabovima, da bude smeštena po komfornim diplomatskim predstavništvima u kojima se odlučuje o budućnosti Imperije, daleko od fronta.

Leon Paneta, sadašnji ministar odbrane SAD, koji je pre bio na čelu CIA, mnogo bolje je od bilo koga drugog upoznat sa slabim stranama OUMO. U ovom trenutku služba u kojoj radi 20 hiljada ljudi ne uspeva da za vojne snage SAD obezbedi pouzdane obaveštajne informacije.

Ostvarivanje strateških planova koje je Pentagon razradio za sledeću deceniju zahteva efikasnu vojnu obaveštajnu službu, kvalitetnu zaštitu i obnovu aparata agenata, pre svega za Kinu, Rusiju, Indiju, Brazil, Argentinu, Južnoafričku Republiku. Zato je reforma OUMO hitno morala da se sprovede.

Početkom decembra o.g. Paneta je saopštio pravce reforme i njene zadatke. Spolja – ništa senzacionalno. Paneta je potvrdio da borba sa terorizmom zahteva nove napore. Broj saradnika OUMO koji su zaštićeni, na službi u inostranstvu (sada ih je maksimalno 600) treba u sledećih 5 godina da se poveća na 1600 ljudi. Oni su ti koji treba da obezbede formiranje obaveštajnog aparata koji će u „potencijalno neprijateljskim“ zemljama i kriznim regionima raditi efikasno. Po svojim operativnim mogućnostima reformisana OUMO se upoređuje sa CIA.

Po svemu sudeći, velike nade se polažu na novo odeljenje OUMO – na službu za tajne operacije (Defense Clandestine Service – DCS), za koje je još u aprilu ove godine bilo objavljeno da će biti formirano. Operativci DCS su završili obuku u bazi CIA u državi Virdžinija. Profesionalnu proveru će imati u Avganistanu i Iraku, u kriznim zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike. U strukturu DCS su uključene i vojne diplomatske ustanove.

Uskoro će DCZ postati glavni departman OUMO-a, preko koga će se primati aktuelne obaveštajne informacije koje se odnose na vojni deo. Aktiviranje vojne obaveštajne službe SAD sada se primećuje u Iranu i po obodu njegovih granica, kao i u zemljama sa kojima Teheran ima prijateljske veze.

Može se reći da u vezi sa Iranom saradnici „OUMO-CIA“ rade u režimu neobjavljenog rata. To je posebno primetno u zemljama Bolivarijanske alijanse naroda Latinske Amerike (ALBA) – u Boliviji, Venecueli, Ekvadoru, Nikaragvi, koje održavaju normalne diplomatske odnose sa Iranom. Među zadatke američkih specijalnih službi spada i onemogućivanje vojne saradnje tih zemalja sa Iranom.

General Majkl Flin, sadašnji šef američke vojne obaveštajne službe, podvukao je da se „u OUMO ne radi o kozmetičkim promenama, već o najvećim promenama u strategiji nacionalne bezbednosti“. Flin nije objasnio u čemu se sastoje te „promene“. Međutim, i bez toga je jasno da će svoje napore OUMO da usmeri na Azijsko-Pacifički region i na obavljanje operacija na temu „Kina“, čija je suština u onemogućivanju Kine da se pretvori u vojnu supersilu.

Narodna Republika Kina se u rukovodećim krugovima SAD shvata kao „GP“ – „glavni protivnik“ – ako bismo koristili terminologiju iz perioda hladnog rata. Sve veća vojna snaga NRK, modernizacija njenog raketno-nuklearnog potencijala, jačanje vojno-pomorskih snaga uz demonstraciju njenih operativnih mogućnosti na okeanu ne mogu, a da ne uznemire administraciju SAD, koja uporno ostvaruje strategiju globalne dominacije. Upravo vojni aspekt jačanja svetskih pozicija Kine tera Pentagon da formira „duboko ešalonirane“ strukture OUMO na teritoriji te zemlje, kao i po državama Azijsko-Pacifičkog regiona.

Treba takođe da se konstatuje da se podsmevanje američkih eksperata na „skidanje“ („loše kopije u odnosu na original“) kineskog naoružanja čuje sve ređe. Ispitivanje protivsputnjičke rakete koje su Kinezi izvršili 2007. godine je za Pentagon postalo šokantno iznenađenje.

U analitičkim izveštajima OUMO-a je u vezi s tim konstatovano: u slučaju konflikta sa Sjedinjenim Državama Kina može da onesposobi sistem za praćenje i vezu preko sputnjika. U Pentagonu ne sumnjaju ni u „autorstvo“ hakerskih upada u kompjuterske baze podataka vladinih i finansijskih ustanova SAD, u objekte vojne industrije i sl.

Zaključci su vrlo uznemirujući: Kina dorađuje metode za vođenje elektronskog rata. Posle uspešnog ispitivanja najnovije međukontinentalne balističke rakete „Dunfen-41“, koja je u stanju da ošteti objekte na teritoriji SAD, zabrinutost Vašingtona u vezi sa „nepredvidivim planovima“ Kine je posebno vidljiva.

U OUMO se konstatuje: Narodna Republika Kina se okrenula globalizaciji svojih međunarodnih veza. To se tumači kao direktan izazov. Uznemirenost OUMO izazivaju podaci o jačanju kinesko-južnoameričke saradnje po vojno-tehničkoj liniji. Isporuke naoružanja iz NRK regionu su sve veće. Evo jednog karakterističnog saopštenja na tu temu: „Venecuela je kupila savremeno naoružanje za delove pomorske pešadije: desantne brodove, tenkove, artiljerijske uređaje.

Plaćanje se vrši preko kineskog kredita čija je vrednost pola milijarde dolara“. Dinamično se razvijaju i kosmički programi NRK sa zemljama Latinske Amerike. Venecuela poseduje dva sputnjika made in China, a uskoro će Kinezi da lansiraju sputnjike za Nikaragvu i Boliviju. Sjedinjene Države očigledno nisu u stanju da zaustave višestrani „kineski prodor“ na Zapadnu poluloptu.

Zato Stejtdepartment SAD, Pentagon, specijalne službe, poslednjih godina razrađuju planove kako bi se „Kina zadržala“, između ostalog i preko socijalno-političke destabilizacije te zemlje, raspaljivanja regionalnih konflikta, jačanja separatizma. Analitičari obaveštajnih službi SAD redovno diskutuju o specifičnom krugu pitanja koji se tiču perspektive „stimulisanja političke nestabilnosti u Kini i njenog unutrašnjeg sitnjenja“. U tom kontekstu se vrlo detaljno proučava iskustvo iz rasturanja Sovjetskog Saveza…

 

Nil Nikandrov

fondsk

Share this post: