CRNA RUKA ESTABLIŠMENTA, NIKO NIJE SIGURAN: Veliki majstor Malteškog reda krenuo u borbu protiv pape Franciska?

Zabrinutost

foto: AP/Alessandra Tarantino

Sve počelo od ostavke „ministra inostranih i unutrašnjih poslova“ Malteškog reda Albrehta fon Boselagera, na koju ga je naterao veliki majstor (prvi čovek) Metju Festing

Piše: Stanislav STREMIDLOVSKI

MALTEŠKI red se okrenuo protiv Vatikana i pape Franciska.

Na sajtu tog viteškog reda se pojavilo zvanično saopštenje Velike magistrature. U njemu se navodi da red odbija da sarađuje sa specijalnom komisijom koju je formirala Sveta stolica radi istrage o okolnostima u kojima su donošene nedavne kadrovske odluke, pre svega – o smeni velikog kancelara Albrehta fon Boselagera.

Velika magistratura napominje da „države priznaju red kao subjekt međunarodnog prava“, a smena velikog kancelara je „unutrašnja stvar starešinstva reda“.

A evo od čega je sve počelo.

Početkom decembra prošle godine, portal Tablet pisao je o skandalu u tom najstarijem redu. Uzrok je bila upravo ostavka „ministra inostranih i unutrašnjih poslova“ Malteškog reda Boselagera, na šta ga je naterao veliki majstor (prvi čovek) Metju Festing. Kao odgovor na to, veliki kancelar je optužio Festinga da je prekršio ustav „vitezova“.

Portal je naveo da je Boselagerova smena naterala pojedine starije članove reda da optuže velikog majstora za izazivanje „ustavne krize“, koja može biti rešena „samo na specijalnom sastanku na najvišem nivou ili u okviru istrage Svete stolice“. Boselagera je podržao niz regionalnih ogranaka reda.

Tako je Veliki priorat Bohemije (filijala vitezova u Pragu) upozorio na „katastrofalne posledice“ ukoliko se ispostavi da su prilikom smene velikog kancelara prekršeni propisi reda.

Prema nepotvrđenim informacijama, Boselagera podržavaju i američki vitezovi. Međutim, pojedini priorati su stali na stranu velikog majstora.

Britanski list Telegraph vidi u ovom sukobu borbu između engleskog aristokrate Festinga i nemačkog aristokrate Boselagera. Obojica potiču iz slavnih porodica.

Predak velikog majstora je vitez Malteškog reda blaženi Adrijan Forteskju, koji je pogubljen 1539. godine. A veliki kancelar je sin nemačkog oficira Filipa fon Boselagera koji je, kao oficir Vermahta, učestvovao u zaveri protiv Adolfa Hitlera 1944. godine s ciljem njegove likvidacije. Međutim, postoji osnovana sumnja da se iza uobičajenog kadrovskog premeštanja krije nešto drugo i krupnije.

Moguće je da je u sklanjanje velikog kancelara sa vlasti umešan kardinal Rejmond Burk, patron Malteškog reda od 8. novembra 2014. godine.

Burk je aktivni kritičar pape Franciska, smatra se da je njegova sadašnja funkcija svojevrsna degradacija, pošto je kardinal ranije bio na čelu Vrhovnog tribunala apostolske signature.

Kako navodi Tablet, Burk je bio prisutan na sastanku Festinga i Boselagera, na kojem se razgovaralo o ostavci poslednjeg. Pritom je veliki kancelar optuživan da je „liberalni katolik koji odbija da prihvati učenje Crkve“. Na „liberalizam“ pape Franciska stalno aludira i kardinal Burk. Na kraju je u celu priču bio primoran da se umeša i Vatikan.

U intervjuu italijanskom listu Messaggero, državni sekretar Svete stolice kardinal Pjetro Parolin izjavio je da se Malteški red suočio sa „nezabeleženom krizom“. Vatikan je formirao specijalnu papsku komisiju koja će „prikupljati informacije“.

U njoj su se našli: najiskusniji vatikanski diplomata, arhiepiskop Silvano Tomazi, bivši rektor Papskog gregorijanskog univerziteta otac-jezuita Đanfranko Girlanda, advokat Žak de Lidekerke, investicioni bankar Mark Odendol i predsednik Malteškog reda u Libanu Marvan Zenaui.

Kako prenosi američki katolički portal National Catholic Register, osim oca Girlande, svi ostali članovi komisije su pripadnici Malteškog reda, većina njih je poznata kao saveznici velikog kancelara. Štaviše, naglašava portal, podršku Boselageru pruža bankar Odendol, njegovim dobrim prijateljem smatra se i arhiepiskop Tomazi. Sve to ukazuje da velikom majstoru Festingu neće biti tako lako da smenjuje visokorangirane vitezove po svojoj volji.

Sukob koji je isplivao na površinu direktno se tiče i Rusije. Malteški red nije tek neki „kružok restauratora“, to je moćna organizacija koja deluje u više od 120 zemalja i u koju se pozivaju veoma uticajni ljudi.

Red nije stran našoj zemlji. Tako je 2012. godine sam veliki majstor Festing stigao u zvaničnu posetu Rusiji, u okviru koje se sastao sa moskovskim patrijarhom Kirilom i otvorio izložbu u Kremlju pod nazivom „Blaga Malteškog reda“. Njegove interese u Rusiji danas predstavlja Đanfranko Fako Boneti, bivši ambasador Italije u Rusiji, malteški vitez je i prethodni apostolski nuncije u Rusiji – nadbiskup Ivan Jurkovič.

Setimo se da je krajem 1798. godine bio proglašen za velikog majstora Malteškog reda ruski imperator Pavel I. A sama Ruska imperija je imala velike planove sa vitezovima. Konkretno, primećuje sanktpeterburški istoričar Mihail Asvariš, početkom XIX veka su „kružile priče da bi Gruzija, koja je u to vreme ušla u sastav Ruske imperije, trebalo da postane bastion malteških vitezova, i tada bi pripajanje Kavkaza poprimilo oblik „Svetog rata“, koji bi potpuno drugačije bio doživljavan u Evropi“.

Evo šta o sukobu starešinstva Malteškog reda i Vatikana misli izraelski znalac reda Oleg Nasobin.

• S formalne tačke gledišta – na šta ukazuje starešinstvo Malteškog reda – Vatikan nema prava da se meša u kadrovska pitanja te suverene institucije. Pa ipak, Sveta stolica se odlučila na vanredne korake, formiravši specijalnu komisiju za istragu o okolnostima pod kojima je smenjen veliki kancelar. Šta je nateralo Vatikan da tako postupi?

– S aspekta vatikanskih bogoslova, papa rimski je naslednik svetog Petra. Kroz njega govori Sveti Duh. Zato je svako mešanje pape u duhovna pitanja katolika legitimno a priori.

Upravo je to stav i državnog sekretara Svete stolice kardinala Parolina. Sastanku 6. decembra 2016. godine, na kojem je došlo do pokušaja smene Albrehta fon Boselagera sa mesta velikog kancelara, pored Festinga prisustvovao je i kardinal Burk, koji ima zvanični status „patrona Reda“ i kojeg je na tu funkciju postavio Vatikan.

vatikan

Kardinal je, navodno, obavestio prisutne da je Boselagerova smena lična želja pape Franciska. Pošto pontifeks takvu želju nije izrazio, imenovana komisija bi trebalo da utvrdi sve okolnosti slučaja.

Može li se govoriti o tome da je to, na prvi pogled, obično kadrovsko pitanje deo nečeg većeg, element mozaika vezanog za protivljenje određenih snaga reformama pape Franciska i njegovih saveznika?

– Razume se da je ovo čega smo sada svedoci deo velikih tektonskih pomeranja koja se događaju kako u okviru paradigme ideologije Katoličke crkve, tako i u njenom finansijsko-ekonomskom sektoru. Papa Francisko je pastir i reformator. On nastavlja reforme koje su započeli njegovi prethodnici i dodaje im sopstvene.

Vatikan je rođenog brata „zlosrećnog“ Boselagera imenovao za člana nadzornog odbora „Banke Vatikana“ (IOR) upravo tih dana kada je smenjivan veliki kancelar. Sasvim je moguće da su ti događaji povezani.

• Koliko su, po vašem mišljenju, jake pozicije pontifeksa u odbrani prava da nadzire rad Malteškog reda?

– Bez blagoslova i duhovne potpore Svete stolice Malteški red bi apsolutno bio sposoban da opstane. On ima dovoljno materijalnih resursa, ima status nezavisne države.

Međutim, bez podrške Vatikana i priznanja red bi se pretvorio u nešto poput slobodnozidarske lože, konkurišući na tom polju sa drugim ložama bez ikakvih naročitih prednosti u odnosu na njih. Takve promene nisu po ukusu mnogih uticajnih vitezova.

• Šta bi u toj situaciji mogao da preduzme Vatikan?

– Sveta stolica je već jasno formulisala svoje stavove. Sada joj preostaje da čeka kada će se u redu produbiti raskol. Vatikan nema vremensko ograničenje, nisu mi poznati faktori koji bi mogli da nateraju Vatikan da požuri.

Naprotiv, trajuća kriza će se bolno odraziti na ugled i uticaj starešinstva reda. Naredne mere će se donositi u zavisnosti od razmera i geografije pukotine.

Na primer, ako Festing ostane u ubedljivoj manjini – očigledna je opasnost njegove smene, premda se veliki majstor bira doživotno.

Ako se oko Festinga okupi većina vitezova – odluka Svete stolice i sudbina reda će biti drugačije.

Ali, raskol u redu je činjenica, on se već dogodio: Boselager odbija da napusti funkciju. On se obratio internom pravosuđu reda i očekuje da njegov slučaj bude razmotren.

Boselager ima podršku velikog broja vitezova i priorata reda. Iako je na funkciju velikog kancelara već postavljen drugi vitez, brat Džon Edvard Kritijen, koji namerava da pristupi vršenju svojih novih obaveza.

• Može li se očekivati da će se u priču umešati i druge snage – konkretno, aristokratske porodice i sveštenstvo čiji su predstavnici odavno pozivani da se pridruže Malteškom redu?

Sve snage su već u igri.

• Malteški red nije stran Rusiji i njenoj istoriji. Šta za Moskvu znači ta „borba za velikog kancelara“?

Moskovsko predstavništvo reda oličeno u Njegovoj Ekselenciji Ambasadoru i njegovom konzulu, koliko mi je poznato, podržava Festinga.

To znači da će u slučaju smene velikog majstora to društvo izgubiti barem deo svog uticaja. A ukoliko Festing nastavi da rukovodi, red će moći da se smatra „pobunjeničkim“ u odnosu na Svetu stolicu.

Tako da će sukob u svakom slučaju voditi gubitku uticaja i šizmi.

(Fakti)

Share this post: