D. MATIĆ – ČLAN BORBENE POSADE KOJA JE OBORILA F-117A: „Pad noćnog sokola” je bio čist falsifikat i ništa drugo!

avion-f117-oboren

Podvig naše vojske obaranje „nevidljivog“ 27.marta 1999.godine sve više poprima istorijske razmere i svrstava našu protivvazdušnu odbranu u sam vrh svetske elite, a 3.raketni divizion čini najslavnijom jedinicom,ponovo je u žiži javnosti.

Ovaj put kroz upravo promovisanu knjigu „Pad noćnog sokola“ autora pukovnika Slaviše Golubovića,u domu vojske Srbije 14.decembra ove godine.

Knjigu je izdao medija centar „Odbrana“, prvi recenzent je Bojan Dimitrijević, naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju, stručni recenzent knjige je Jovica Draganić, general potpukovnik-zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Ljubodrag Stojadinović.

Mene, Dragana Matića, kao člana borbene posluge koja je oborila F-117A i čoveka koji je tu noć bio u stanici za vođenje raketa (kabina UNK) ova knjiga je potpuno razočarala.

Svi mi nadali smo se da će konačno istina o obaranju Stelta ugledati svetlost dana i zbog toga smo pristali da svi od reda damo izjave. Nisam očekivao da moja izjava niti bilo čija druga mogu biti zlouptrebljene,a jesu.

Izjave koje će biti korišćene kao material za knjigu  Slaviše Golubovića sam usmeno davao više puta autoru jer sam bio operator praćenja za vreme 4 bojeva gađanja 3.raketnog diviziona 1999.god. Sastali smo se par puta u kafiću u “TC Merkator”, a gde su jednom bili prisutni  Đorđe Maletić i Stevan Segedi.

Na osnovu tih razgovora Slaviša Golubović je napisao izjave i doneo mi ih na autorizaciju. Prilikom potpisivanja izjava za autorizaciju, tekst sam delimično pregledao ne upuštajući se do detalja u njihov sadržaj.

Verovao sam Goluboviću i u njegove dobre namere. Verovao sam da je sve napisao kako sam mu pričao. Na kraju krajeva bio mi je komandir u BVR-u.

Izjave sam potpisao u “TC Merkator” i jednom u kolima Slaviše Golubovića. Tada nisam mogao na bilo koji način da proverim autentičnost usaglašenog teksta recimo na laptopu ili nekom drugom mediju.

Od  tri date izjave ja ne posedujem  ni jedan primerak autorizovanog teksta .Svoje primerke autorizovanih tekstova nemaju po mojim saznanjima još neki članovi borbene posluge.

Moja izjava koja je navedena u knjizi “Pad noćnog sokola” autora pukovnika Slaviše Golubovića u izdanju   Medija centra  “Odbrana” na stranicama 93-96 ne predstavlja moju autentičnu izjavu, niti sadržaj odgovara stvarnom stanju  u noći 27.03.1999.god. kada je oboren  F-117A.

Stvarno stanje tog 27.03.1999.god. je sledeće:

„Nisam bio na dežurstvu još od 12č. i nisam produžio drugu smenu posle 18č., kao što piše u knjizi. Na dežurstvu tog dana sam bio od 06.00-12.00 i od 18.00-24.00 tj.do momenta dok nismo dobili naređenje  za napuštanje VP Šimanovci oko 21.15.Dakle nisam bio od 12.00-18.00 čas.

Oko 20.30 u kabinu ulazi p.puk Aničić Đorđe, a major Boris Stoimenov ustaje sa stolice radnog mesta pomoćnika rukovaoca gađanja i staje iza oficira za vođenje  Muminović Senada. Na njegovo mesto  seda ppuk Aničić Đ. On je bio u mojoj smeni  rukovalac gađanja i vratio se sa zadatka.

Zoltan Dani i Aničić Đorđe razgovaraju o tome šta ima novo u jedinici i šta je to popodne sa imitatorom zračenja radio ppuk.Aničić. Jasno sve čujem jer sedim na 50-tak santimetara od obojice.

Borbeni rad nije u toku iako smo u “Pripravnosti br. 1”. Ppuk. Dani je duboko zavaljen u stolici rukovaoca gađanja, skoro me kolenima dodiruje i oslonjen leđima na blokove za upravljanje lansirnim rampama  drema dok priča sa Aničićem.

Pokazivač osmatračkog radara P-18  je desno bočno od njega i on ga ne gleda. Aničić ga u jednom momentu upozorava da imamo cilj.

Avion F-117A smo oborili iz trećeg pokušaja. Ppuk. Dani je u prvom pokušaju komandovao traženje cilja,a pošto je traženje trajalo duže od 10 sekundi ppuk Aničić je komandovao “Ekvivalent” a ppor.

Darko Nikolić u tom momentu ne izvršava komandu zbog čega Aninčić vrlo glasno komanduje “Skidaj visoki”-skoro vičući na Nikolića.

Borbena posluga je izvršavala komande i jednog i drugog rukovaoca gađanja.

U drugom pokušaju  koji je takođe bio neuspešan, oba rukovaoca gađanja su komandovala, ppuk.Dani  traženje cilja a ppuk.Aničić  prekid.

U trećem pokušaju koji je uspešan, ppuk. Aničić nije imao razloga da bilo šta komanduje niti je rekao i jednu reč.

Nikada u svojoj izjavi  nisam rekao da je Aničić gledao na sat, ni da je vikao “isključi, isključi”  tražeći da isključimo zračenje stanicom.

U svojoj izjavi  o obaranju  F-117A na stranici 96 nisam imao razloga da pričam o događaju koji se desio 11.05.1999.god. kada je protivradarska raketa “Harm” pala na 50-tak metara od kabine UNK-a. Prosto zato što sam o ovom događaju dao posebnu izjavu.

Iz svega gore navedenog tvrdim  pod punom odgovornošću  da je moja izjava falsifikovana jer sam S. Goluboviću sve ovo ispričao usmeno, a zašto je napisao drugačije nije mi poznato.

Na slici dole preuzete iz knjige „Smena“,a objavljene i u ovoj knjizi na 213 strani svakom ko nije raketaš,a želi da istražuje i analizira izjave članova borbene posluge mogu da kažem da sam ja u sredini. Dejan Tiosavljević kao član borbene posluge „kaže“ da Aničić stoji iza mene i sa strane da gleda pokazivač.

To je nemoguće. Pravo sedi rukovaoc gađanja,iza njega su blokovi upravljanja lansirnim rampama,a ekran radara mu je sa njegove desne strane u visini stomaka. Dani kaže da Aničić stoji njemu iza leđa,a dalje u svom tekstu da stoji sa strane na platformi. Istog čoveka stavlja na dva različita mesta.

Stoimenov  u „svojoj“ izjavi kaže da sedi na mestu pomoćnika rukovaoca gađanja (PRG) i da gleda preko ramena Danija i Aničića u pokazivač. To je nemoguće.Mesto prg se nalazi levo od rukovaoca gađanja na slici,iza njegovih leđa, na prostoru veličine 50-60cm puta isto toliko.

Kako neko ko sedi na tom mestu  može da vidi preko ramena dvojice ljudi pokazivač koji je u visini stomaka ispred rukovaoca gađanja. Muminović i Nikolić kažu da Aničić stoji na platformi što je takođe nemoguće jer bi smetao meni u borbenom radu.

Dakle potpuno ludilo sa istim ciljem. Mislim da nije u pitanju zaborav nego namera autora.

O potpukovniku Aničiću mogu samo da kažem da je doživeo veliku nepravdu, da je svo vreme rata bio privržen jedinici i borbenom radu,da nikad nije ni jednog momenta pokazao strah .

Da se on,a ne Dani Zoltan  izborio da kompletna borbena posluga bude unapređena u viši čin. Da je častan oficir i da je uživao veliko poverenje jedinice i borbene posluge.

S druge strane autor knjige pukovnik Golubović u svojoj biografiji ističe da je prisutan u svim ključnim događajima u 3.rd PVO što nije tačno.

Više od pola rata nije bio u jedinici, nije bio ni na jednom bojevom gađanju u stanici za vođenje raketa za vreme rata ,a po povratku iz Rusije, zajedno sa Nikolić Darkom, u jedinicu se javio 7 dana kasnije. Očito su bili umorni od puta i „žurili“ su da odmene ratne drugove u ratu.

Na osnovu više lažnih izjava članova borbene posluge (među njima i mojom)  on je svojim zaključcima prekrojio istoriju, sastav borbene posluge i način borbenog rada.

Nikada u svom radnom veku raketaša nisam čuo da je neko u mom divizionu niti bilo gde koristio termin: „Gasi,Gasi…”; i slično. Potpuno je nejasno šta to treba ugasiti i ko to radi?

Zato tvrdim da je knjiga „Pad noćnog sokola“ po pitanju obaranja F-117A i sastava borbene posluge FALSIFIKAT. Takođe tvrdim da je autor znao za zvanična vojna dokumenta i da ih svojim pisanjem demantuje. Od nas je napravio  saučesnike i lažove, a od potpukovnika Aničića kukavicu.

Ja u tome ne želim i neću da učestvujem. Sve izjave učesnika u knjizi su lažne sem Aničićeve koja je verno oslikala kompletno stanje u kabini. Svi zvanični izveštaji na radnom  mestu pomoćnika rukovaoca gađanja pominju samo potpukovnika Đorđa Aničića,a nama je podmetnuto da on stoji na raznim mestima u kabini.

Ako je stajao i još paničio i histreisao zašto je komandant Dani Zoltan izvestio brigadu da je Aničić član borbene posluge,a ne Boris Stoimenov koji se sada prvi put pominje na tom radnom mestu.

Članovi borbene posluge koji i dalje budu tvrdili ili tvrde da Aničić stoji,a ne sedi na radnom mestu demantuju i svog komandanta  koji je izvestio predpostavljenu komandu za koga su sada zdušni zaboravljajući njegovo ponašanje za vreme rata koje su tada i te kako osuđivali.

To govori o nama samima. Vojnoj organizaciji godinama nije smetala „MODIFIKACIJA“ Dani Zoltana ,razni dokumentarni filmovi o njemu, pisani i tv mediji, mikrotalasne pećnice i ostale gluposti,pilot koga smo oborili,a Dani naziva bratom, šetao je i bio dočekan ovacijama u Domu omladine u Beogradu.

Razne prevare na domaćem i međunarodnom planu. A onda im je zasmetao Đorđe Aničić kad je progovorio o ratnim profiterima , o stanju u našoj vojsci i o nepoštovanju zakona. Neko je očito imao razlog i motiv da se na ovaj način obračuna sa potpukovnikom Aničićem.

Dragan Matić,
zastavnik prve klase,

član  borbene posluge,
operator ručnog praćenja po F2

(Srbin info)

Share this post: