DA LI JE OVO ISTINA ILI PROPAGANDA?

Ruski politički cirkus je proširio svoju turneju.  Pre četiri godine Dmitrij Medvedev je izabran samo zbog toga da bi zagrejao stolicu za Vladimira Putina. Putin se vraća na mesto predsednika, a Medvedev preuzima mesto premijera.

Ovaj posao prebacivanja je najavljen u septembru prošle godine. Verovatno bi i bio prihvaćen od strane Rusa, bez pogovora, ali pre nekoliko godina. Ruski narod se dramatično promenio. Prebacivanje Medvedeva na mesto premijera je produbilo ogorčenje u narodu.

U decembru je stotine hiljada Rusa izašlo na ulice da bi mirno demonstrirali protiv nameštenih izbora. Veruju da su izbori namešteni i da je Putin nelegitimno došao na vlast.

Kada se malo bolje razmisli, Medevedev je u stvari samo bio Putinova marioneta, zar ne?

Njegova funkcija izazivala je podsmeh kod mnogih ljudi, i njegov narod ga gleda kao anonimusa, čija je primarna funkcija bila briga oko vremenskih zona. Tokom svog navodnog predsedavanja sistem je propadao. Represivni organi su uzimali sve veće uloge u njihovoj kriminalizaciji, a vladajuće elite su prenosile svoje bogastvo i pozicije svojim prijateljima i porodicama.

Medvedev bi često izustio nešto kao: „Sloboda je bolja od ropstva“, izazivajući dosta uzbuđenja, ali na kratko, jer je na kraju uvek ostao razvodnjen komentar koji nikada nije realizovan. Imao je moć samo da govori ali ne da deluje. Što je više pokušavao da deluje kao ozbiljan političar, sve više je delovao kao komičan i patetičan.

Zbog čega bi onda Putin zadržao  Medvedeva kao premijera zemlje?  Bivši ministar finansija ili bilo koji drugi visoki funkcioner bi bio bolji i efikasniji izbor. Ali efikasnost nije Putinov cilj. Putinovi kriterijumi su zasnovani na lojalnosti, zadržavanje korumpiranih arhitektura i eliminisanje potencijalne pretnje.

Ovako radi personalizovan sistem u Rusiji: morate se držati po strani i ne ići u trku za reizbor. Medvedev je pokazao svoju lojalnost Putinu, i zauzvrat, Putin mu je dao nagradu.  Putinov povratak može da otkrije kako je Medvedova navodna reforma bila velika farsa.

Medvedev je odlično odigrao svoju ulogu. Pomogao je Putinov kontinuiran režim. Putin nije mogao po Ustavu Rusije da bude predsednik više od dva puta uzastopno. Uradio je čak i više od toga za povratak svog šefa. Produžio je predsednički mandat,  sa 4 na 6 godina, tako da Putinov drugi termin za izbore dolazi 2018.godine, i po tome bi mogao da završi predsedništvo za 20 godina, a 24 ako računamo mandat premijera.

Medvedev se pozivao na ozbiljne kampanje protiv korupcije, ali korupcija je i dalje prisutna. Obećao je da će oni koji su odgovorni za napade i ubistva novinara i opozicionih lidera biti nađeni i izvedeni pred lice pravde. Umesto toga, advokat koji je pokušao da ilustruje impotenciju Medvedova je pretučen i ubijen u zatvoru.

Za vreme Medvedove vladavine, Rusija je sprovela zakone sa povećanim ovlašćenjima i bili su svedoci sve većeg maltretiranja opozicije kroz administrativne pritiske na preduzetnike. Dovoljno je reći da je u Rusiji svaki treći zatvorenik biznismen. Iznude od strane policije ili drugih državnih organa postale su redovna pojava za mnoge Ruse, što opet dovodi do sve veće želje ljudi za emigracijom, a samim tim i odlaskom ogromne količine kapitala.

Tokom vladavine Medvedeva Rusija je napravila masovnu prevaru na izborima 2011.godine. Putin je zvanično dobio 64% glasova, dovoljno da bi izbegao drugi krug, i naravno još jednu prevaru, po potrebi.

Ako ništa drugo, Medvedev je zapravo potpalio ozlojeđenost obrazovanog gradskog stanovništva sa svojom politikom praznog pripovedanja o demokratiji i slobodi.  Na kraju je došlo do toga da liči na drhtavog i nemoćnog sovjetskog lidera Čerenka, generalnog direktora Komunističke partije 1984.godine.

On je samo gledao raspadanje sistema a ljudi su samo čekali kada će sići sa vlasti. Uprkos razlici u godinama, njihova impotentna vladavina dovela je do erozije straha, i tu emociju je Putin efikasno koristio da bi održao kontrolu u prvih osam godina svoje vladavine.

 Redukcija straha u narodu može dovesti do pada režima.

U spoljnoj politici, prisustvo Medvedeva u Kremlju dozvoljava Vašingtonu da nastavi sa resetovanjem, jer bi politika bila nezamisliva, u najmanju ruku, da je Putin ostao na vlasti. Obama uviđa da je vraćanje odnosa između Moskve i Vašingtona, koji se pogoršao vladavinom Buša, od primarne važnosti, te se sastajao sa Medvedevim više nego sa bilo kojim drugim svetskim liderom.

Očigledna je činjenica da se ruski sistem nije promenio, bez obzira na fasadu Medvedeva, a to je postalo evidentno u poslednjih godinu dana kada se došlo do razlike u mišljenjima u vezi Sirije.

Moglo se uvideti da je liberalno pro-zapadnjačka slika više fikcija nego činjenica.

Mnogi u Rusiji su stvarno verovali da će Medvedev predstavljati promenu politike koju je vodio Putin. Ruski opozicioni lideri su čak prihvatili poziv Medvedeva za razgovor o demokratizaciji, nakon protesta u 2011.godini.

Zapad u svakom slučaju nije očaran stanovnikom Kremlja. Ali, pristalice Medvedeva govore drugačije. Da je najistaknutiji portparol za modernizaciju i demokratizaciju zemlje, da je njegova potreba za demokratizacijom zemlje prekretnica u političkoj evoluciji Rusije. Drugi posmatrači, uključujući neke iz američke Vlade su rekli da pripisuju veliki značaj njegovim izjavama u borbi protiv korupcije.

Nedavno je Medvedev ispravio mišljenja svojih obožavalaca. „Ja nikada nisam bio liberalan“, izjavio je, nakon što je prihvatio ponudu da vodi partiju Ujedinjene Rusije.  U suštini, priznao je da je lagao, ne samo zapadne sagovornike već i svoj narod.

Kao predsednik, ostaće upamćen samo kao fusnota u istoriji jedne zemlje. Zapad i Rusi očekuju da će bar sada Medvedev prestati sa glumom. Putinov formalni povratak u Kremlj, utvrđuje pravi ruski sistem, vladavinu jednog čoveka, sa kojim smo se zapravo i bavili poslednjih desetak godina.

Kraj lažnog liberalnog predsednika će najverovatnije dovesti do toga da se Kremlj više oslanja na represivni mehanizam i nacionalizam. Ovo će, zauzvrat, proizvesti rast frustracije i besa u narodu i može podstaknuti politički prevrat. Već se desilo više demonstracija ove godine nego svih prethodnih godina zajedno.

Čim se Medvedev bude odrekao svoje formalne pozicije ostaviće svoj narod demoralisan. Dok je bio na vlasti doveo je režim do toga da postane više korumpiran i diskreditovan a zemlju do stagnacije. Jedina svetla tačka njegovog mandata je buđenje Rusije.

Na nedavnoj demonstraciji prisustvovalo je više od desetine hiljada protestanata, a na stotine od njih je uhapšeno i brutalno pretučeno od strane snaga bezbednosti. Ovo je najnoviji dokaz da režim gubi legitimitet. Slamanje, koje se očito dešava u poslednjim danima Medvedeva na tronu, postavlja mnoga pitanja oko održivosti režima. Spremnost demonstranata da se suprostave režimu dokazuje da Rusiju čekaju turbulentna vremena.

U pripremi sa svoj odlazak, Medvedev je izjavio: „Svi bi trebalo da se opustite, ovaj tandem sa Putinom traje već duže vreme“. Ovakve izjave govore da ni on, a ni njegov šef, nisu naučili nijednu lekciju dok su bili u Kremlju, a kamoli bilo koju lekciju iz duge ruske istorije.

Slobodan prevod Maja M.

za Vestinet.rs

 

Share this post: