DA LI PUTIN PRAVI NOVI SSSR?

Zapad je u dilemi hoće li se Moskva zaustaviti samo na Krimu ili će „zgrabiti“ i druge teritorije na kojima žive Rusi.

vladimir-putin

U gotovo svim delovima bivšeg SSSR-a ima Rusa, ali čak i tamo gde su na nivou statističke greške, geopolitički i nacionalni interesi čine veze s Moskvom izuzetno jakim.

Ni u jednoj zemlji procenat ruske populacije ne prelazi trećinu stanovništva, osim u Pridnjestrovlju, koje ne priznaje vlast Moldavije, i na Krimu, koje je referendumom pripojeno Rusiji.

Slučajevi variraju od države do države i veoma se razlikuju međusobno. Najdrastičniji je bio onaj u Gruziji od pre šest godina, kada se tadašnji predsednik Mihail Sakašvili odvažio na avanturu stavljanja pod kontrolu otcepljenih republika Abhazije i Južne Osetije.

Nakon nešto više od nedelju dana pretrpeo je vojni poraz od Rusije, koja ih je štitila. Ove republike nemaju rusku populaciju, ali su istorijski vezane za Rusiju još iz vremena carstva.

U baltičkim državama Litvaniji, Letoniji i Estoniji odvajanje od SSSR-a početkom 90-ih prošlo je bez većih poteškoća zbog haosa koji je u to vreme vladao u Moskvi. Međutim, pripajanje Krima Rusiji poslednjih nedelja pojačalo je strahove od ruske intervencije, pogotovo kod Letonaca i Estonaca, čije države imaju značajne ruske manjine.

I dok Baltik pretežno oseća animozitet prema Rusiji, u centralnoj Aziji situacija je drugačija. Najveći deo tamošnjih država već je spremno za članstvo u budućoj Putinovoj Evroazijskoj ekonomskoj uniji, poput Kazahstana, ili je zemlja kandidat poput Kirgistana, Tadžikistana i Jermenije.

Kazahstan je ujedno i država s najvećom ruskom populacijom van Baltičkog regiona. S Jermenijom, u kojoj zapravo i nema ruske manjine, povezuje je to što, pored ekonomskih, s Moskvom ima i jake vojne veze. Kazahstanci Rusiji obezbeđuju kosmodrom Bajkonur, dok je na jermenskoj teritoriji važna ruska baza u Đumriju.

Jermenija je trebalo, kao i Ukrajina, da prošle jeseni potpiše jačanje veza s EU, ali se opredelila za carinsku uniju s Rusijom. Jermenski takmac Azerbejdžan takođe gaji odlične odnose s Rusijom.

Belorusija Minsk je, i pored povremenih uspona i padova u odnosima višedecenijskog predsednika Aleksandra Lukašenka s Kremljom, bez dvoumljenja najozbiljniji ruski saveznik u regionu. U Belorusiji Rusi ne čine ni deseti deo populacije, ali zato 70 odsto ukupnog stanovništva govori ruski, koji je zvanični jezik zajedno s beloruskim. Dve zemlje povezane su u konfederalni Savez Rusije i Belorusije, koji nije baš previše funkcionalan, ali su njihove privrede jako povezane.
Kirgistan Ruska intervencija za zaštitu manjinskih prava nije izgledna, iako je deo Kirgistanaca protiv carinske unije s Moskvom jer to znači carinu na uvoz iz Kine.
Kazahstan Na severu najveće države centralne Azije, Rusi čine polovinu populacije, a veze s Moskvom datiraju iz carskih vremena, kada je kazahstanske gradove Pavlodar i Uralsk osnovala ruska carska vojska kao svoja utvrđenja. Kao i Ukrajina, Kazahstan se 1994. odrekao sovjetskog nuklearnog oružja u korist Rusije. Vlasti u Astani ostale su neutralne po pitanju prevrata u Kijevu.

(Blic)

Share this post: