DA LI SU SRBI najveći komunisti?

josip-broz-tito-kohiba-cigara-kubanska-knjige

Pitanje komunizma je najkompleksnije kod Srba koji su izgradili autentičan odnos prema ideologiji.

Ako su Srbi najteže doživeli raspad federalne Jugoslavije, kao produkta Titovog komunizma, onda možda prejaka „srbocentrična“ teza da su se Srbi više vezali za komunizam kao tema dobija legitimitet i nedavnim istraživanjem po kom je Josip Broz Tito omiljeni vladar među građanima Srbije.

Pitanje komunizma je najkompleksnije kod Srba koji su izgradili autentičan odnos prema ideologiji.

Ako su Srbi najteže doživeli raspad federalne Jugoslavije, kao produkta Titovog komunizma, onda možda prejaka „srbocentrična“ teza da su se Srbi više vezali za komunizam kao tema dobija legitimitet i nedavnim istraživanjem po kom je Josip Broz Tito omiljeni vladar među građanima Srbije.

Adam i Eva su svakako bili prvi komunisti.

Ne, nije ovde reč o pokušaju da se komunizam predstavi kao prirodni oblik društvenog uređenja, niti je reč o teoriji po kojoj su komunisti izvorni hrišćanski moral presvukli i distribuirali ga ogorčenom plebsu, garnirano srpom i čekićem.

Reč je o daleko banalnijem, ali prilično ilustrativnom zapažanju iz jednog vica: „Nisu imali šta da obuku, za ručak su dobili jabuku, a ubeđivali su ih da žive u raju.“ Da, to je komunizam.

Najpartizanskiji deo Srbije, Srem, bio je kraj naseljen dobrostojećim seljacima.

Po tadašnjoj marksističkoj teoriji, trebalo je da Sremci budu protiv revolucije, a tamo nije bilo nijednog četnika – Predrag J. Marković.

Ulazimo u 2017. godinu, u kojoj će se obeležavati sto godina od revolucionarne 1917. koja je u novembru (oktobru, jelte, po julijanskom kalendaru) kulminirala dolaskom boljševika na vlast u Rusiji i ulaskom na međunarodnu političku scenu komunističke ideologije.

Sto godina kasnije, od utopije u kojoj je (pojednostavljeno) sloboda žrtvovana zarad jednakosti — sa nekima, orvelovski, malo „jednakijima“ — predstava o komunizmu, kao poraženoj ideologiji, nije odmakla od tog vica po kojem su komunistički vlastodršci problem nemaštine odlučili da reše tako što će napaćeni i često neuki narod ubediti da je ta nemaština zapravo blagostanje.

Ako je sa krajem Prvog svetskog rata završen hobsbaumovski dugi devetnaesti i počeo kratki dvadeseti vek, onda je Oktobarska revolucija, kojoj je prethodila Februarska, iscrtala geopolitičku sliku Evrope i sveta, i postavila korene sukoba koji će obeležiti 20. vek.

A komunizam kao ideologija koja je tada „izašla iz podruma“, zasejao je klicu koja će, po mnogima, posebno naći plodno tle među Srbima.

(nedeljnik.rs)

Share this post: