ĐINĐIĆ JE UPORNO GOVORIO O DVOSTRUKIM STANDARDIMA ZAPADA – VIDEO

Sa Zoranom Đinđićem sam se upoznao još krajem 1999. godine u Berlinu. Nakon što NATO 1999. godine nije uspeo da svrgne Miloševića, odlučeno je da se sva nada položi u udruženu opoziciju i njenog lidera Zorana Đinđića, koji je još dvadeset godina ranije odbranio doktorsku disertaciju u Nemačkoj.

Tadašnji državni sekretar SAD Madlen Olbrajt je uz podršku predsednika Bila Klintona organizovala za srpske demokrate viđanje u jednom od prestižnih berlinskih hotela.

Sala je bila prepuna i nemačkih i srpskih novinara. U prezidijumu su bili Zoran Đinđić, Vuk Drašković i Milo Đukanović.

Svoj prvi intervju ruskom novinaru Đinđić je dao vrlo rado. I rekao je da će u Srbiji uskoro pobediti demokratija i da će se Srbi konačno osetiti slobodnima. Zoran Đinđić i njegov tim su na vlast došli u oktobru 2000. godine.

Godinu i nešto malo kasnije sreo sam se s Đinđićem u njegovom premijerskom kabinetu. Prirodno, pre svega smo razgovarali o najsloženijem problemu za sve Srbe, o Kosovu.

„Ne razumemo zašto Zapad tako aktivno podržava Albance na Kosovu i brani njihovo pravo na suverenitet, ali ni na koji način ne štiti prava Srba kojih na Kosovu praktično više nema. Suverenitet Kosova je vrlo skupo zadovoljstvo za ceo region. Na Kosovu žive Srbi koji se s tim nikad neće pomiriti. Osim toga, ako Kosovo odjednom postane suvereno, to će izazvati lančanu reakciju na Balkanu.“

Nekoliko dana pre nego što je Đinđić napunio pedeset godina, u avgustu 2002. godine razgovarali smo oko sat vremena umesto 20 minuta, koliko je bilo predviđeno protokolom. Premijer je, očigledno, mnogo toga želeo da kaže moskovskom novinaru. I neočekivano je počeo da govori o dvostrukim standardima Zapada.

„Amerikanci se bore protiv terorizma u celom svetu, ali istovremeno podržavaju kosovske separatiste, koji su s Kosova proterali praktično sve srpsko stanovništvo. Ne smemo deliti teroriste na dobre i loše. A Vašington to stalno radi. To je opasno za ceo svet.“

„Ne sme da postoji politika dvostrukih standarda. Glavno je da se na to ne zatvaraju oči i da se ne traže kompromisi s teroristima koji žele da ostvare nezavisnost ubijajući na hiljade i hiljade ljudi.“

Đinđić je uporno govorio o dvostrukim standardima Amerikanaca – i u intervjuu za nemački „Špigel“ i u intervjuu za beogradske „Večernje novosti“, koje su objavile još jednu u nizu senzacionalnih izjava premijera 7. marta 2003. godine.

U ovom intervjuu je Đinđić otvoreno priznao da je zbog Kosova i Metohije pokvario odnose s mnogim međunarodnim organizacijama. Ali pritom nije nameravao da menja svoje poglede u vezi s budućim statusom Kosova. „Narod me je izabrao da bih branio i štitio interese Srbije,“ – istakao je on. Do ubistva premijera ostalo je 5 dana.

Sad se mnogo govori o tome da je Đinđić pametno iskoristio Zapad kako bi svrgao Miloševića. U Briselu i Vašingtonu se smatralo da će ispunjavati sve njihove smernice i da će Zapad u konačnom dobiti Kosovo u svoje ruke.

Međutim, sve se odigralo drugačije. Pragmatični Đinđić je prestao da sluša svoje nastavnike. Od poslušnog političara u toku poslednjih meseci svog života pretvorio se u srpskog tvrdoglavca koji je shvatao da će ako bude dao Kosovo, zatim od njegove zemlje biti oduzeti Vojvodina i Sandžak.

U principu, Srbija će biti pretvorena u poslušnu patuljastu državu. A tako nešto ponosni Srbi nikad neće oprostiti.

Đinđićev poslednji  video intervju

(Konstantin Kačalin, Glas Rusije)

Share this post: