Dokumentarac ustanovio sumnju: Ko je ubio Ejmi Vajnhaus?

Novi dokumentarac “Amy” uperio je prst u nekoliko ljudi bliskih tragično nastradaloj pevačici kao u glavne krivce za njenu smrt.Reditelj Asif Kapadija u intervjuu za The Daily Beast objašnjava čija je to krivica.

Film na intiman način opisuje život Ejmi Vajnhaus, talentovane pevačice i namučene duše, kao podsetnik koliko je teško voditi lične bitke pred celim svetom.

Film sadrži i neke kućne i arhivske snimke koje su napravili njeni prijatelji, televizije i paparaci, kao i intervjue sa nekim ljudima koji su bili uz Ejmi dok je prolazila kroz različite faze meteorskog uspeha i šokantnog pada.

Kapadija je za potrebe snimanja obavio gotovo 100 intervjua, ali je njen otac ipak osudio reditelja i producente tvrdeći da Ejmin život nisu predstavili verodostojno.

Glavni razlog je to što je u filmu opisano kako je Mič Vajnhaus uprkos nastojanjima Ejminog producenta da je 2005. pošalje u kliniku za odvikavanje od alkohola, tvrdio da tako nešto nije neophodno.

U jednom naročito neprijatnom delu filma u kom Mič prati ćerku na Svetu Luciju gde je trebalo da izbegne iskušenja kojima je u Londonu svakodnevno bila izložena, otac pevačice vodi i ekipu snimatelja koji su snimali celo putovanje. Šta je želeo time da postigne? Da li su mu slava i novac bili važniji od ćerkinog zdravlja?

Film međutim govori i o našoj krivici – kulturi koja je “gutala” sa nezasitim žarom svaki snimak, fotografiju i priču o posrnuću mlade pevačice. Da li smo loši koliko i paparaci koji su je proganjali?

Kapadija je i sebi postavljao sva ova pitanja.

Publika će možda očekivati da im ovaj film ukaže na krivca. Kao reditelj ste izbegavali da se izjasnite. Ovi intervjui ne ukazuju na jasnog krivca?

Ne želim da upirem prst u bilo koga, zato što mislim da je reč o skupu elemenata. To ima veze sa samopouzdanjem. To ima veze sa idejom porodice. Sve se može čuti u njenim pesmama. Ona to govori na svoj način.

Ona kaže šta se desilo u pesmi “Rehab”. “Rehab” zapravo dokumentarna pesma o tome šta joj se dogodilo s prvim menadžerom, koji je želeo da je pošalje na kliniku za odvikavanje, što ona nije želela. Deluje mi da što je više govorila “ne”, poput nekog deteta, više je mislila “da”.

Dakle, ona je na neki način tražila pomoć?

Sve je tu. Samo nismo obraćali pažnju. Nismo čitali pesme. Nismo vodili računa o tome šta govori… Osmislili smo dokumentarac tako da pođemo od njenih pesama. Kada kasnije razgovarate s ljudima, shvatite da je ona sve to već rekla.

Samo je potrebno da se udubite u neku pesmu, kao u lošem detektivskom filmu. “O kome govori ovde?” “Ko je ova osoba?” “Kakav je ovo događaj?” “Gde se to dogodilo?” Onda shvatite o čemu se radi i da sve ima smisla.

Kako ste ubedili njenog oca da govori pred kamerama? Rekao je šta je rekao, a sada nije zadovoljan.

Od početka smo jasno naglasili da želimo da pravimo film kako treba. Jasno smo rekli da ćemo razgovarati sa svima. Moramo razgovarati s Blejkom (Filder Sivilom, bivšim Ejminim mužem). Moramo razgovarati s njenim prijateljima. A onda su neki rekli: “Nismo želeli da to uradite”.

ejmi vajnhaus london

Zašto se onda njen otac složio da učestvuje? Šta se tu desilo.

Mislim da se razmotalo mnogo psihičkih problema. Ja sam režirao film koji se zove “Ejmi” i to je film o njoj. Ja sam na njenoj strani. Želeo sam da pokažem kako je čudna, komplikovana osoba bila – briljantna, ali komplikovana – i u koliko komplikovanoj situaciji se našla.

Želeo sam da nagovestim svima koji su je okruživali da nisu donosili odluke koje su po nju bile dobre u tom trenutku. Bile su najbolje za njih. Mislim da to sumira priču. To je i dalje predmet diskusije. Oni nisu mislili o njoj. Mislili su o sebi. Tako je uvek bilo. To je jedan od izazova s kojima se suočavala u svojoj koži. Uvek je postojao neko čija bliskost joj je bila potrebna, a oni su i u tome sebe stavljali na prvo mesto.

Da li mislite da joj je bilo spasa?

Ljudi s kojima sam razgovarao, lekari, ljudi iz tog sveta, stručnjaci i prijatelji rekli su isto – da što ranije počneš, imaš više šanse da uspeš. Tu su incidenti – više od jednog – koji su opisani u “Rehab” i posle kojih je bilo dobrih prilika da se ona spase. Posle Srbije (govori o njenom poslednjem koncertu u Beogradu) već je bilo kasno.

Čak i da su pokušali. Onda su mnogi rekli da će umreti, ako se nešto ne preduzme. Mnogi koji su pomagali čuvenim rok zvezdama videli su da će umreti. “Dajte mi samo pet minuta s njom”, govorili su. Ne znam zašto nikad nisu dobili tih pet minuta.

Dakle, postojala je šansa?

Na početku je bilo šanse. Ona je bila briljantna, inteligentna osoba, ali tvrdoglava i snažnija od većine ljudi u jednom smislu, ali slabija od svih u drugom. Mislim da je ljudima bilo teško da dopru do nje. Nisam stručnjak, ali znam da mnogi kažu da ljude ne možete naterati da se leče.

ejmi vajnhaus

 

Moraju to da odluče sami. Onda drugi kažu: “Da, ali ako ih pustite, oni će umreti”. Dakle, postoji jedan trenutak u kom ih morate prisiliti, a taj trenutak je davno prošao. Ja volim London, ali ona je morala da ode iz Londona. Da ode negde drugo. Da ode u Indiju, negde gde niko ne bi znao ko je ona.

Svi su videli snimak iz Srbije. Ceo svet je video.

Ceo svet. takođe, postala je jedna od prvih ljudi koji su postali poznati na društvenim mrežama. Bilo je to svuda. Sedamdesetih ste mogli da napravite loš koncert i eventualno o tome negde pročitate, ali u ovom slučaju, svi su videli njen nastup. Svi su to komentarisali. Ona se zainatila i rešila da namerno to radi.

(B92)

Share this post: