Đorđe Šagić, Srbin koji je govorio 12 jezika i bio moćniji od predsednika Amerike

djordje sagic amerika srbin istoricar

U krštenici mu je pisalo Đorđe Šagić, a u Novom svetu bio je Džordž Fišer. Pre dva veka upisan je u Imigracionom birou kao prvi Srbin doseljenik u Ameriku, gde će ostaviti neizbrisiv trag.

Rođen je u Austrougarskoj 30. aprila 1795, u gradiću Sekešfehervaru. S namerom da se školuje za sveštenika, Đorđe Šagić je otišao u Sremske Karlovce, gde je pohađao gimnaziju, ali je već sa 18 godina napustio klupu i prešao u Srbiju. Priključio se Karađorđu i ustanicima.

Nakon poraza, pobegao je u Austriju, gde je proveo dve godine. U Hamburgu 1815. ukrcaće se na brod „Delever“ i krenuti put Novog sveta. Po dolasku u Ameriku, ime će promeniti u Džordž Fišer. Našao je posao na filadelfijskim dokovima, radio je neko vreme u Nju Orleansu, a onda se oženio najpoželjnijom udavačom Misisipija Elizabetom Dejvis. S njom će imati tri sina.

Deda istraživač
U vreme zlatne groznice sa najstarijim sinom će iz Nju Orleansa preko Paname stići u Kaliforniju, gde će iskopati dve bisage zlata – kaže Lari Malet, direktan potomak Đorđa Šagića, koji živi u Hjustonu a koji je protekle nedelje boravio u Srbiji.
Malet, endokrinolog u penziji, jednom šesnaestinom je, kako je precizno izračunao, Srbin, a o pretku Đorđu saznao je od dede.

Deda se interesovao za porodičnu istoriju, a istražujući sa dvojicom rođaka saznao je da je naš predak Džordž Fišer bio izuzetno poznat i cenjen u Teksasu. Sećam se njihovih priča, u to vreme bio sam gimnazijalac, a dedina neostvarena želja ostala je da poseti Srbiju.

Rođak je pronašao dokumenta o Fišerovoj masonskoj loži i njegovom učešću u Teksaškoj revoluciji. Fišer iliti Šagić tokom celog života se bavio humanitarnim radom, pomagao je bolnice za decu, suprotstavljao se robovlasništvu – dodaje sagovornik.

Priču o prvom srpskom useljeniku u Ameriku ispisao je Aleksandar Slavković u romanu „Doseljenik, 1815-2015”.

Šagić je, pomažući na razne načine, bio učesnik prve četiri nacionalne revolucije u svetu, američkoj, meksičkoj, grčkoj i srpskoj, a koje su dovele i do raspada velikih imperija – kaže Slavković, softverski inženjer koji već više od dvadeset godina živi u Pitsburgu. Život Đorđa Šagića istraživao je od 2002, a pre osam godina objavio je knjigu na engleskom „Immigrant, The Judge Fisher Story“.

Put u Meksiko
Odlazeći u Teksas, koji je tada pripadao Meksiku, Šagić nije ni slutio da će tamo ostati 20 godina. Aktivno je učestvovao u uspostavljanju nezavisnosti Teksasa, čak će Stivena Ostina, „oca Teskasa“, izvući iz zatvora u Meksiko Sitiju, otkriva Slavković.

Šagić je jedan od osnivača pravoslavne crkve u San Francisku, gradu u kojem je umro 11. juna 1873. godine. Tog dana zastave na konzulatima bile su na pola koplja, a topovi iz Alkatraza ispalili su plotune u njegovu čast. Sahranjen je pored četvrte supruge Karoline Fišer. Istoričar Džon Livingston uvrstio je Šagića među 200 najuglednijih Amerikanaca.

Bista
Postoji ideja da se bista Đorđa Šagića postavi u Ambasadi SAD u Beogradu, a u septembru će izdavačka kuća „Admiral buks” pokrenuti inicijativu da jedna od centralnih ulica u Beogradu ponese njegovo ime.

Izdavač u Meksiku

Dok je boravio u Meksiku i Teksasu, bio je direktor carine u Galvestonu, ratni komesar, vlasnik štamparije i knjižare i urednik. Do 1835. izdavao je nedeljni list suviše liberalan za meksičke zvaničnike, pa će to i uticati na odluku da ode iz Meksika.

Govorio 12 jezika

Đorđe Šagić je govorio 12 jezika. U Americi je imao osam imena i 23 zanimanja. Bio je sekretar Velike lože Teksasa i veliki majstor lože u Hjustonu. Ženio se četiri puta, a njegovi potomci žive u državama američkog juga.

Moćniji od predsednika

Šagić je bio na postavljanju kamena temeljca za spomenik Džordžu Vašingtonu, gde je prisustvo bilo moguće samo po pozivu. Pretpostavka da je on bio samo gost izgleda da se neće potvrditi, već je verovatnije to da je on bio jedan od organizatora.

Intrigantan je i njegov put za Jukatan. Ispostaviće se da je jedino njemu uspelo da dobije tapiju na najskuplji komad zemlje koji nije na prodaju, na Plaja del Sol. Tri ili četiri američka predsednika pokušavala su da kupe taj komad zemlje jer je u 19. veku bio od strateškog značaja – kaže Aleksandar Slavković.

(Blic)

Share this post: