DRAVIDI – ZAGONETNA INDIJSKA CIVILIZACIJA

Za pojavu prvih istorijskih civilizacija, čini se, važili su isti preduslovi: blaga i povoljna klima, bogata vegetacija i blizina reke. Takve su uslove u doline reke Ind zatekli Dravidi, tajanstveni narod o kojem ni danas ne znamo mnogo.

Sliku o prvobitnim civilizacijama na indijskom potkontinentu pružilo je otkriće velike gradske kulture, koja je postojala u isto vreme kada i prve civilizacije u Mesopotamiji i dolini reke Nila, dakle, 3000-4000 godina pre nove ere. Za preciziranje tog perioda najčešće se koristi izraz „indosumerski„, ali je zasigurno ispravnije prvobitnu indijsku civilizaciju smatrati odvojenom kulturom, možda, poteklom iz zajedničkog praizvora kakav je bio legendarna vedska kultura.

Tu autonomnost i posebnost potvrđuju mnoga arheološka i druga otkrića, kao što je pismo, koje nalazimo na mnogim pečatnjacima od steatita i fino rezanim talismanima, kojima ni dan-danas ne znamo magične domete i puno značenje.

Zagonetna prošlost

Reč Indija u tim prastarim vremenima podrazumevala je prostor oko reke Ind. Tek kasnije je ta teritorija nazivana Prednjom Indijom, a danas to područje pripada Pakistanu. Gledano isključivo geografski, to je prostor u kome je poluostrvo Dekan i nizija Hindustan, omeđeni Himalajima na severu, iranskim gorjem na zapadu, te pustinjom Thar i visokim indijskim gorjem na istoku. U tom starom, plodnom prostoru sve reke, osim Inda i Narbade, teku na istok, pa je tako i kultura Inda bila odvojena od prvih zapadnih državnih zajednica.

Poznato je da indijski monsuni donose jake kiše i zemlju čine izuzetno plodnom. Zbog tog blagotvornog klimatskog ritma i odvojenosti od ostalog sveta, smatraju naučnici, postojali su svi preduslovi da se razvije zasebna civilizacija, što se na kraju i dogodilo.

Starosedeoci Indije, crnoputi Dravidi, u istorijskom pogledu, veoma su se rano „probudili“. I pored stalnih nastojanja, njihovo poreklo nije potpuno istraženo i objašnjeno. No, uopšteno se smatra da su prvi starosedeoci indijskog potkontinenta bili negritskog (crnačkog) porekla, te da su – došavši, najverovatnije, sa zapada – zauzeli najplodonosnije područje, dakle, doline plodonosnih reka.

Tokom vremena i ovde se odigralo ono što se u prošlosti često dešavalo: došljaci su se izmešali sa autohtonim plemenima, pa su možda tako nastali i tajanstveni Dravidi. Izgleda da o tom procesu svedoče mnoge slikarije sa keramike otkrivene na arheološkim lokalitetima u Amrija (verovatno najstarija faza), Lotalu (Lhotal) kod Ahmadabada, te u prastarim blistavim gradovima Mohendžo-Daro, Harappa, Jhugaru i Canh-Daro, što su svoje zvezdane trenutke doživeli davno, pre 4000-5000 godina!


Nepoznato pismo

Posebno su blistavi bili gradovi Mohendžo-daro i Harappa. Zbog arhitektonskih rešenja, kojima su se rukovodili drevni graditelji, danas ih mnogi naučnici upoređuju s njujorškim Menhetnom. To su bila potpuno urbana naselja sa ulicama koje su se sekle pod pravim uglom, s kanalizacionom i vodovodnom mrežom, sa bogatim, luksuzno građenim i komfornim građevinama, koje su u svojim dvorištima neretko imale čak i bazene.

Po svemu se čini da su Dravidi živeli udobnije i bolje od svojih savremenika iz Egipta i Mesopotamije: gradilišta kuća, skladišta, trgovine, javna kupatila, vodovod i kanalizacija bili su sistematski organizovana i tehnički superiornija od bilo kojih u starom svetu.

Prava je šteta što o tom kulturnom narodu ne znamo mnogo. Još uvek, nažalost, ne uspevamo dokučiti ni smisao poruka što su se zadržale do današnjih dana jer njihovo pismo, kojeg arheolozi nalaze na velikom broju natpisa, još uvek niko nije uspeo da dešifruje.

Svoje građevine podizali su isključivo od cigle, koja nije bila sušena na suncu kao sumerska i vavilonska, već je pečena na vatri!

Ne zna se da li su Dravidi bili vernici i u šta su verovali. No, izgleda da u svojim gradovima nisu podizali hramove, ni verske gradevine, a prastare ruševine na najvišem brežuljku Mohendžo-dara, pripadale su budističkoj stupi, jednoj vrsti prizemne pagode, koja je podignuta u vreme kada se tajanstvenim Dravidima već odavno zameo svaki trag.

Zašto su nestali

Fragmenti pronađenih skulptura, po nekim detaljima (kao što je način sečenja brade, odeće, frizure, ukrasnih traka na glavi …), podsećaju na sumerske, a vajarsko-likovni izraz, kažu likovni istoričari, ima prepoznatljive karakteristike staroindijskog stila. Visok stepen poznavanja zanatstva otkrivamo na svakom mestu, a posebno je vidljiv na oružju i nakitu od plemenitih metala i dragog kamenja.

I lončarstvo se uveliko razlikuje od dostignutog nivoa civilizacija tog vremena. Posude je pečeno i oslikano crvenim okerom, koji je tako vešto poliran da se čini kao da je lakiran. Prerada pamuka, proizvodnja boja, mirišljavih ulja, sandalovine, slonove kosti i bisera, dosezala je gotovo do savršenstva.

Svoje oružje pravili su od kamena, bakra i bronze, ali ih ono – izgleda – nije moglo zaštiti. Ipak uzroci nestanka civilizacije Inda ostaje zagonetna podjednako kao i njen nastanak! Po svoj prilici, blistavu dravidsku civilizaciju uništila su arijevska plemena, koja su iznenada iz svoje postojbine oko Kaspijskog jezera, provalila preko Himalaja i osvojila severnu Indiju. Mada, ima i drugačijih teorija.

Ima dokaza da je Mohendžo-daro pustošen, ali i da je, možda, postepeno propadao zbog klimatskih ili nekih drugih prirodnih razloga. Možda je bio žrtva migracija pokrenutih u potrazi za novim, bogatijim oblastima ili su njegov kraj prouzrokovale epidemije zaraze koje su u starom svetu često određivale sudbinu pojedinih naroda.

No, bilo kako bilo, blistavu kulturu Inda nasledila je nesposobnija i još zagonetnija kultura poznata pod imenom Jhugar, koja se održavala sve do definitivne invazije ratobornih Arijevaca. Ključ koji otvara ta davno zaključana vrata već odavno je izgubljen.