DRUGA DIMENZIJA POSTOJI: MISTERIOZNE KUGLE SU BIĆA KOJA NE VIDIMO

orbs-vremenske kugle02

Za sada se pretpostavlja da su misteriozne kugle, bića sastavljena od slojeva energije koja žive u frekvenciji koju ne možemo videti. U osnovi one su ono što bi mi trebalo da budemo kada bi izgubili telo. Za neke kugle se može pretpostaviti da su nekad živele u fizičkom obliku, dok se za druge pretpostavlja da nikad nisu postojale u fizičkom obliku, niti da su bilo kada imale ljudsko ili neko drugo telo.

Ledvih kaže da su on i Hajneman samo pioniri, početnici u ovom otkriću, i dodaje da ne sumnja da će komunikacija sa kuglama biti moguća u budućnosti sa naprednijom tehnologijom. “ Ovo je samo početak, kao prve slike Meseca kada smo sleteli na njega”, kaže on.

Ledvih, teolog i bivši predsednik koledža i savetnik pape zna da će neko, njegovo poređenje postojanja nebeskih kugli sa otkrićem Amerike od strane Kristofera Kolumba, smatrati preteranim. Ali opet, on se seća, da su mnogi mislili da je obavljanje telefonskog poziva iz njegove domovine Irske do Los Anđelesa 1960-ih bilo pomalo ludo.

Isto važi za televiziju, internet i tekstualne poruke koje mogu da stignu za sekund do nekog, bilo gde na svetu. Nijedna od ovih naizgled nezamislivih stvari nisu izgledale moguće dok nismo imali instrumente da to izvedemo.

Sve što nam treba da bi uhvatili nebeske kugle za koje se smatra da su dokaz za postojanje druge dimenzije je digitalna kamera.

Izgleda da je ono što ste videli na digitalnoj fotografiji jedna ili više svetlosnih kugli. Da li su one čestice prašine, kapljice vode, bljesak optičkog stakla, ili nešto više? Dva vodeća stručnjaka za proučavanje fenomena nebeskih kugli Ledvih i Klaus Hajneman, kombinujući svoje znanje i stručnost dolaze naizgled do istih zaključaka da su te nebeske kugle glasnici sa druge strane stvarnosti.

Ledvih tokom eksperimenta

Autori pokazuju razne primere nebeskih kugli na više od 64 zapanjujućih stranica i fotografija u boji i objašnjavaju koje su kugle prave, a koje nisu. Oni takođe daju detaljne instrukcije kako da povećate šanse da uslikate kugle digitalnim kamerama i kako da komunicirate sa ovim misterioznim objektima sa druge strane dimenzije.

Oni definišu kugle kao sferične predmete koje su ljudi počeli često da viđaju na fotografijama kao da je to uobičajna stvar. Digitalni aparati su više osetljivi u infracrvenom delu elektromagnetnog spektra gde se većina kugli viđa, nego obične filmske kamere.

Ledvih kaže da je izučavanje kugli još u povoju, i da istraživanja nagoveštavaju da su kugle bića sastavljena od slojeva energije koja žive u frekvenciji koju ne možemo videti. „U osnovi one su ono što bi mi trebalo da budemo kada bi izgubili telo. Za neke kugle se može pretpostaviti da su nekad živele u fizičkom obliku, dok se za druge pretpostavlja da nikad nisu postojale u fizičkom obliku, niti da su bilo kada imale ljudsko ili neko drugo telo“.

Ledvih koji proučava kugle od 2001 godine, poseduje više od 150.000 njihovih slika. Njegova fasciniranost fenomenom kugli podstakla je kritike onih koji su njegovu povezanost sa drugim ljudima koji veruju u ovo nazvali kult. On kaže da to ne može biti daleko od istine, i da je razumevanje ovog fenomena nešto što je oduvek tražio tokom svoje karijere. „Ovo je logičan nastavak onoga što sam radio godinama“, kaže on. „Saznao sam više realnih i logičnih odgovora o tome“.

Ledvih veruje da se ta realnost zasniva na frekvencijama, i da su kugle moćan dokaz za to. „Možemo kontrolisati stvarnost promenom sopstvene frekvencije. To je neverovatna vest“, kaže on. „Ako ste samo polu-svesni i želite da preuzmete odgovornost za svoju frekvenciju, vi istinski možete da promenite vaš život kako god hoćete. Kada promenite frekvenciju, tragate za mudrošću, ne kriveći druge za ono što je pošlo naopako u vašim životima.

Promenom naše frekvencije, kaže Ledvih, možemo biti otvoreni da vidimo stvari koje pre nisu bile moguće. Ljudi misle da ne mogu videti kugle golim okom, ali to nije tačno.

Oni ih zapravo vide, ali ih njihov mozak filtrira. „Naš mozak nam omogućava samo ono što nam je neophodno da funkcionošemo-plaćanje računa, odlazak na posao, jedenje obroka.

Ali kad bi jednom izbombardovali svoj mozak kuglama i otvorili um, viđali bi ih sve više i više“, kaže on. Kugle su življe kada smo opušteni i usredsređeni. To je razlog zašto ih psi i deca viđaju mnogo češće; njihovi mozgovi ih nisu filtrirali, ili im njihov um nije rekao da su suviše „negde tamo“ da bi poverovali.

orbs-vremenske kugle

Nije neuobičajeno da se desetina kugli pojavi na fotografijama mesta gde se odvija srećan ili isceliteljski događaj. Ledvih kaže da postoji razlog zašto ljudi i neka mesta privlače kugle, i da to što više kontrolišemo mozak i smanjujemo našu frekvenciju, imamo bolje šanse da će nas izabrati da ih vidimo…

Važan savet prilikom slikanja kugli je da budemo strpljivi i da slikamo na istom mestu svake noći. To nije nešto što će se desiti za vreme reklama dok gledamo tv šou. Trebali bi da budemo opušteni, bez mnogo spoljašnjeg uticaja.

“Nemojte biti frustrirani ako ne budete videli ni jednu na početku”, kaže Ledvih. “Mi živimo u društvu trenutnih zadovoljstava, ali ako ste spremni da uložite vreme i pažnju, možete se povezati sa ovim bićima”.

Izgleda da ih svi mi vidimo, ali ne znamo šta su, osim ako već znamo u šta gledamo. Ledvih ih poredi sa novim kolima. Kada ih kupite, počnete da ih zapažate na ulici, a posle više ne mislite o njima.

U Projektu Kugla, Ledvih objašnjava koje kugle nismo videli od reflektovane svetlosti, ali i od svetlosti onoga što je fizici poznato kao fluoroscencija.

Fluoroscencija na fotografiji kugla se javlja kada fotoni iz blica napadnu kugle. Fotoni se onda pretvore u elektrone i povećaju elektrone od kojih se sastoji kugla, i izazovu da kugla malo “nabubri”. Kad stimulacija od fotona iz blica prestane, kugla se stisne da se vrati u normalnu veličinu – nešto nalik na balon koji počne da se ispumpava.

Višak elektrona za koje više ne postoji mesta u smanjenoj kugli su izgurani iz kugle i postaju svetleći fotoni koji dopiru do objektiva kamere i snimljene digitalne ploče.

Dakle, slike kugle u normalnoj fotografiji se zato snime malo kasnije od slika ljudi, mačaka, pasa, planina i drveća na slici. One se snime reflektovanom, a ne fluoroscentnom svetlošću.

Ova činjenica ima veliki broj važnih implikacija za naše razumevanje šta su kugle. Ledvih je našao da je to veoma koristan alat u pokušaju da shvatimo njihovu pravu prirodu. Na primer, očigledno je da su kugle fizičke, mada znatno drugačije fizičke prirode od one koju mi znamo i zato se ne mogu objasniti terminom poznatim kao ektoplazma, koji je često korišćen u prošlosti radi objašnjenja sličnih fenomena.

Ledvih kaže da su mnogi pokušali da fenomen kugli odbace kao ništa više od odraza čestica prašine polena ili kišnih kapi u atmosferi. “ Opsežno istraživanje koje smo sproveli zaključilo je da je fenomen kugli stvaran i da se ne može objasniti ako se udaljimo od ovih pretpostavki”.

Glavna prednost u proučavanju fenomena kugli leži, ne samo u prikupljanju dramatičnih fotografija ovih subjekata, nego i ono što istraživanje o prirodi stvarnosti u njemu može da nam kaže.

Ledvih u eksperimentu

“Naša tradicionalna shvatanja paranormalnog, natprirodnog, duhovnog sveta i sablasnog, sada vide da stoje u bolnoj potrebi za redefinisanjem. Kugle mogu da se za trenutak preobraze iz oblačnih i maglovitih formi, i ponekad mogu uzeti oblik lica ili predmeta”, kaže Ledvih.

“Moje verovanje je da je viđanje ovog fenomena u prošlosti dovelo do široko rasprostranjenog verovanja u duhove u celokupnoj pisanoj istoriji”.

Ledvih zastupa mišljenje da ljude ne treba držati u neznanju u vezi ovog otkrića. On kaže da je tragedija kad ljudi umru, jer oni tada ostvare sve stvari koje su istinski tačne i moguće, a nisu bili stvoreni da o njima uče za vreme života.

On smatra da što pre srušimo barijere između teologije i nauke, bićemo bolji kao društvo. Izgovorivši to, on nije želeo da tako prisiljava druge, jer bi to bila propast svrhe svega. Možete da uradite sa informacijama šta god hoćete. Posle svega, vi ste u stvarnoj kontroli vaše stvarnosti i otvoreni ste za mnoge vidove ranijeg uočavanja nemogućeg.

Ono za šta bi se smatralo da je paranormalno pre jednog veka ili tako nekih godina, uključujući televizor ili radio, mi danas posmatramo drugačije. Taj napredak u znanju nam je doneo mnogo dublje razumevanje stvarnosti kao i ogromne veštine koje možemo da iskoristimo u našu korist…

Ledvih priznaje da su on i Hajneman samo pioniri, početnici u ovom otkriću, i dodaje da ne sumnja da će komunikacija sa kuglama biti moguća u budućnosti sa naprednijom tehnologijom. “ Ovo je samo početak, kao prve slike Meseca kada smo sleteli na njega”, kaže on.

Slika sa Papom, Ledvih levo

Ko je Mihael Ledvih

Mihael Ledvih je bio profesor sistemske tologije na Maynooth koledžu u Irskoj i kasnije predsednik Univerziteta.

Bio je član međunarodne bogoslovske komisije, male grupe teologa optuženih od saveta Svete stolice za teološka pitanja.

Takođe je služio kao predsednik odbora šefova irskih univerziteta i kao član vladajućeg biroa konferencije evropskih predsednika univerziteta (CRE).

On je opširno predavao širom sveta i bio je jedan od naučnika predstavljenih u filmu “ What the Bleep do we know” i njegovom nastavku “ Down the rabbit hole”.

(Vestinet.rs)

 

 

Share this post: