EDO MAJKARA OBJAŠNJAVA MRŽNJU BOŠNJAKA: „Izgubio sam mnogo prijatelja u Bosni zbog braka sa Jevrejkom!“

Edo Majka umetnik

Edo Majka umetnik

Bosanski reper Edo Majka pokrenuo je pre deceniju i kusur lavinu na eksjugoslovenskoj sceni beskompromisnim tekstovima i temama koje nikoga nisu ostavljale ravnodušnim.

Posle ženidbe Izraelkom, zbog koje su ga se mnogi na rodnoj grudi odrekli (a i on njih), i nekoliko godina egzila na Bliskom istoku, Edo se vratio na tlo na kom njegove rime najbolje zvuče i najviše bole, a povratnički beogradski koncert već je zakazan za 22. oktobar u “Mikseru”…

Kako ti izgleda povratak na ovo naše balkansko sa onog bliskoistočnog bureta baruta? Gde je fitilj kraći?

– Tamo je ipak mnogo komplikovanije, a i nepoverenje je daleko veće nego kod nas na Balkanu. U procentima fanatika još ne možemo da pariramo jer nije tamo džaba postojbina svih abrahamskih religija.

Desničari onamo svakodnevno nađu podosta materijala da isprepadaju običan puk, a ovde kod nas strah se najviše širi na osnovu starih trauma, podsećanjem na njih…

Dva puta si bio prisiljen da se seliš sa porodicom zbog rata, prvi put Brčko, drugi put Tel Aviv. Šta si naučio iz tih iskustava?

– Bilo je zajebano trčati sa decom u podrume po nekoliko puta dnevno, ali mnogo je bezopasnije od bežanja iz Brčkog devedesetih. U Tel Avivu ispratio sam čak tri rata.

To su ružna iskustva, stresna, nakon kojih do neba ceniš mir i normalan život, naspram sukoba, podela, straha, nacionalizma.

Još je gore kad društva koja prođu kroz jedno takvo iskustvo i dalje biraju političke opcije i retoriku koja dovede do takvog iskustva, kao što je slučaj kod nas.

Kako danas gledaš na osude koje si doživeo u svojoj Bosni kada si se venčao sa Lilah, isključivo zbog njenog jevrejskog porekla?

– To je bio izliv antisemitizma po meni koji nisam Jevrejin niti sam blizu političkih stavova Netanjahua ili izraelskog nacionalizma, tj. cionizma. Sad mi je to previše smešno, ali tad je bilo baš zajebano.

To je bila mržnja prema svakom ko je u dodiru sa Jevrejima, vrhunski antisemitizam i fašizam. Kad sam čitao komentare nekih ljudi iz Bosne Palestincima u komšiluku, u Tel Avivu, ljudi nisu mogli da veruju.

Koliko si prijatelja izgubio tada?

– Izgubio sam mnogo prijatelja, kad pročitaš postove pune mržnje prema čitavom jednom narodu, onda skontaš da je taj neko budala, razočaraš se zbog izgubljenog vremena. To je bilo neverovatno iskustvo i škola. Ali okej, budala ima svugde – u svakom narodu, gradu, ulici, zgradi….

Kad si pisao: “Slušaj me, tata, pun mi k**** više i tebe i rata, i ustaša i četnika, i partizana i domobrana, ja volim nju više nego ti domovinu, Tuđmana i generale”, da li si mogao da pretpostaviš da ćeš na neki način i sam postati junak svoje rime?

– Ja sam pre ovog braka bio u braku sa Hrvaticom i imao sam cura čijim je roditeljima bio problem to što sam iz Bosne i što sam musliman, bilo je i raskida zbog toga. Poznajem veoma mnogo parova u regiji koji su imali još veće probleme od mojih i ovih ispričanih u toj pesmi.

Ta moja iskustva i iskustva prijatelja koji su bili ili još uvek to jesu u takvim, ajmo ih nazvati multikonfesionalnim vezama bili su povod za tu pesmu. Opterećenost naših društava nacionalnom ili verskom pripadnošću je totalni gubitak vremena…

Vratio si se ovde i zatekao… Šta si zatekao? Kako komentarišeš aktuelne političke prilike, stalne tenzije među eksjugoslovenskim državicama?

– To je konstanta koja traje od rata, otkopavanje ratnih sekira i diranje po ranama jedan je od trikova za ostanak idiota na vlasti. Ta navika potencira strah i podsećanje na traume i događaje kojih više nema, to je čista psihologija u rukama nacionalista u regiji.

Nisam iznenađen postojanjem toga, koliko brojem ljudi kod kojih ta priča i dalje prolazi.

Kako tumačiš činjenicu da je međunacionalna mržnja u BiH danas veća nego što je bila neposredno nakon rata, da se mrze deca koja nisu bila ni rođena u vreme rata i zločina? Ko snosi krivicu za to?

– Krivicu za toliku mržnju i nerazumevanje novih generacija u BiH snose svi – imaš tri različite istorije, tri pobednika i tri žrtve.

Svi se drže svoje istine i decu uče da su oni bitniji, bolji i ispravniji od drugih, a ti drugi su zločinci i neljudi… Vladajućim nacionalnim strukturama to ide naruku, to im je i bio plan oduvek. Loši učitelji uradili su dobar posao i imamo to što imamo.

Izbeglička sudbina te spojila i sa Đinom Bananom, odlično si se uklopio u „Kulturshock“. Kako je došlo do saradnje između dva Bosanca u širokom svijetu?

-Đino i Kulturshock su nevjerovatni ljudi i glazbenici, volim njihovu muziku i svirali smo na par festivala skupa, nakon kratkog druženja smo dosta brzo složili te dvije pjesme koje su odlično prošle.

Odsvirali smo ovo ljeto te pjesme na nekoliko festivala i ne znam šta reći osim da ih jedva čekam vidjet opet. Saradnja je bila jednostavna, prirodna i logična.

Osim “Kulturshock”-a, veliku karijeru u inostranstvu napravio je još jedan bosanski bend, “Dubioza kolektiv”. Kako tumačiš te uspehe, kakvih nije bilo ni u ona, normalna vremena?

– Pa ta sredina dala je hrpu genijalaca, tako da po tom pitanju to i nije neko iznenađenje. “Dubioza kolektiv” su radnici, ljudi koji su razbili mit o geografskim ili jezičkim granicama u glavi, a to je najbitnije za uspeh.

Reprezentuju taj Balkan-bit, zvuk koji je veoma dobro primljen u čitavom svetu, i mislim da će globalno tek da zablistaju. Na ove prostore doneli su profesionalizam i lajv produkciju na najvišim nivoima.

Iako u svojim pesmama osuđuješ srpsku stranu u minulom ratu, u Beogradu si uvek bio odlično prihvaćen, kako od publike, tako i od medija. Kako to komentarišeš?

– To je možda zato što ja ne mrzim Srbe, to ljudi znaju, vide i čuju. Ako kažem da je Šešelj idiot, to ne znači da su Srbi idioti. Generalizovanje je užas, a ja se svim svojim bićem borim protiv predrasuda i generalizovanja. Ako si nacionalista sa bilo koje strane ili neki verski fanatik, sumnjam da ću ti se svideti.

U kom duhu odgajaš decu, verskom, građanskom? Pričaš li im bajke o Bosni, zemlji koje više nema…?

– U građanskom duhu. Generalno, ne smaram ih pričama koje su im nepotrebne, ne gledam dnevnik sa njima, niti ih teram da slušaju muziku koja je meni ispravna.

Ljubim, mazim mnogo, najbitnije je da znaju da su najbitnija bića u mom životu. Moja deca mnogo vole Bosnu, vole da odu kod deda Fehima i slušaju njegova kukanja o kriminalcima na vlasti. Vole sevdah, Savu i da pojedu dobre ćevape…

PODRŽAVAM KANABIS U MEDICINSKE SVRHE

U Srbiji je aktuelna borba za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe. Živeo si u Izraelu, koji ima mnogo iskustva na ovu temu, kako to funkcioniše i da li podržavaš tu priču?

– U Izraelu dobiješ recept i uzmeš veoma kvalitetnu vutru. Podržavam tu priču jer znam koliko ta biljka pomaže ljudima kod raznih tegoba i bolesti, ali takođe sam svestan da će mnogo ljudi zloupotrebljavati tu mogućnost.

Ipak, to ne bi trebalo da predstavlja prepreku za one kojima to život znači.

(ekspres.net)

Share this post: