EGZISTENCIJA IMPERIJALIZMA JE DIREKTNO VEZANA UZ VOĐENJE RATOVA

Imperijalizam je najviši stadijum kapitalizma , izopačene anti – ljudske ekonomske doktrine koja sve lepo pod Suncem svodi isključivo na brutalno ostvarenje profita . Zašto je imperijalizam “ zadnji stadijum “ kapitalizma ? Zato jer on punom snagom stupa na scenu onda kada se kapitalistički sistem već toliko proširio da dolazi do svojih krajnjih granica izdržljivosti .

 

U medijima se pojavljuju informacije kako će napasti “ samo “ raketama te kako nemaju u planu iskrcavati trupe ili izvoditi napade avionima . To je obična laž propagandistička , oni imaju plan za sve vrste ratovanja protiv Sirije , pa i iskrcavanje na njenu teritoriju ukoliko ovim napadima ne uspeju promeniti ravnotežu sukoba na terenu.

“ Od svih gorućih pitanja , moramo pronaći rešenje za glavno – mirnu koegzistenciju između zemalja sa različitim ekonomskim i socijalnim sistemima . Ali imperijalizam , naročito američki imperijalizam , smatra kako pravo na to imaju samo velike sile “ – Ernesto Che Guevara , 11. decembar 1964. , govor pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Ovi trenuci u kojima se upravo nalazimo , odbrojavanje do novog imperijalističkog napada , “ istorijski “ su samo za one koji istoriju poprilično slabo poznaju .

Uistinu je teško pronaći jedan jedini vojni konflikt u zadnjih nekoliko decenija u kojem SAD nije bio inicijator ili saučesnik .

Stoga nimalo ne čudi kako je današnji američki ekonomski sistem , kao i njegova esencijalna egzistencija , direktno vezan uz vođenje ratova . Američki “ model “ je evoluirao do te tačke da danas njegov opstanak zavisi o ratnom stanju , postignuta je simbioza između ove dve stvarnosti.

Pokojni Kristofer Hičens , prekaljeni militanti ateist , skovao je jednu frazu koja je postala i naziv njegove popularne knjige : “ Religija truje sve“ .

Danas nećemo govoriti o religiji , ostavljamo to za drugu priliku ,  mogli bismo datu frazu preformulisati u “ Imperijalizam truje sve “ , pa čak i pokojnog Hitchensa koji je kasnijih godina postao gorljivi apologeta za američke invazije u Iraku i Avganistanu .

Imperijalizam nije samo nekakva ofucana uvredljiva fraza koju ćemo ukomponovati s prikladnim govorom Če Gevare kako bismo naglasili animozitet prema ratnim zločinima koji se događaju i onima koji se upravo pripremaju .

Imperijalizam je najviši stadijum kapitalizma , izopačene anti – ljudske ekonomske doktrine koja sve lepo pod Suncem svodi isključivo na brutalno ostvarenje profita . Zašto je imperijalizam “ zadnji stadijum “ kapitalizma ? Zato jer on punom snagom stupa na scenu onda kada se kapitalistički sistem već toliko proširio da dolazi do svojih krajnjih granica izdržljivosti .

Pogledajmo oko sebe – gde se ostvaruje najveći profit ?

Ako zanemarimo energente koji su esencijalni za život , primarni profiti ostvaruju se u zonama koje sve teže uopcšte možemo opisati i klasifikovati , daleko iznad vladavine prava i zakona , u sferama spekulativnog kockarskog finansijskog kapitalizma .

Zašto „visoko“ tamo ? Zato jer je sistem već iscrpeo mogućnosti ostvarivanja uvek veće zarade iz sektora kao što je proizvodnja .

Naravno , i dalje se proizvodi , ali pod jasnim imperativom – mora se proizvoditi tamo gde će trošak proizvodnje biti najmanji mogući .

Već sada se špekuliše kako će se proizvodnja početi seliti iz Kine u neke druge , nerazvijenije , delove sveta .

“ Ostvariti veći profit “ ujedno znači i sprovoditi trajnu ekspanziju ili u kapitalističkom rečniku – “ osvajati nova tržišta “ . Mogli bismo navesti bezbroj komponenti kapitalističkog ekonomskog sistema , ali ni jedna nije toliko eksplicitno nužna za njegov opstanak kao trajna ekspanzija .

Ekspanzijom se osiguravaju dugotrajne investicije , sadašnjost i budućnost aktuelnog sistema .

Teorija o konstantnoj ekspanziji ima jedan poprilično neprijatan problem , a problem predstavlja fizički izgled naše planete Zemlje .

Naime , ako krenete s jedne strane Zemlje , recimo sa istoka prema zapadu , u konačnici ćete doći na istu tačku . Upravo tako , naša planeta je fizički ograničena , kao i sve na njoj , a prostor za beskonačnu ekspanziju ne postoji .

Kapitalizam nije mogao biti ugrožen dok je pred sobom imao velika prostranstva tek otkrivenih kontinenata , kao i dalekih kultura koje je tek trebalo podrediti sebi .

Ali , to je sve sada u prošlosti . Naša novija ljudska istorija je istorija širenja kapitalizma na sve tačke , pa i one najudaljenije , ove planete . Gde god postoji prostor za ostvarenjem profita , on se mora podrediti – ostvarenju profita .

Traži se maksimalna iskoristivost , maksimalna efikasnost . Zašto ? Zato jer je sistem već dostigao svoj fizički vrhunac , prostor za ekspanziju više ne postoji .

Stoga , u nedostatku drugih opcija , kreće se sa hiper eksploatacijom postojećeg prostora , a prostor uključuje sve – pa i svih nas .

Na globalnom frontu traži se potpuna podređenost , na to ćemo se osvrnuti uskoro , ali ta insistiranja prisutna su i na mikro nivou .

Zar ih je tako teško uočiti ? Od radnika , a to ste Vi , ne traži se više samo poslušnost , odanost , konzistentna produktivnost … niz novih “ veština “ moraćete imati ako uopšte želite zadržati status radnika : perfekcionizam , konkurentnost , kreativnost , stalno povećanje vlastite produktivnost , ne samo adekvatna , već savršena proizvodnja / obavljen posao , celoživotno učenje i još mnogi drugi faktori . Fraza “ radite na sebi “ u punom izdanju zvuči ovako : “ radite na sebi kako bi radili bolje za nas “ .

To nam pokazuje kako je pritisak postao potpun . On se primenjuje od najsitnije nivoa , od samog pojedinca , pa sve do globalnih nivoa koji impliciraju pokretanje ratova kako bi se sistem dodatno učvrstio , kako bi mu se osigurala snažnija egzistencija na ionako limitiranom fizičkom prostoru .

Imperijalizam je nusproizvod kapitalizma . On nastaje kao “ prirodna “ reakcija sistema na sve veću ograničenost . Stvara se iz činjenice da je ekspanziji došao kraj i da se sada dostupna teritorija mora urediti na način da što duže i profitabilnije služi interesima tog sistema .

Drugim rečima , svaki prostor koji još uvek nije u potpunosti komplementaran vodećoj ideologiji , postaće – ili će se barem pokušati – uz direktnu primenu vojne komponente imperijalizma .

Kada kažemo da “ imperijalizam truje sve “ onda polazimo od pretpostavke da vojna komponenta nije njegova jedina snaga kojom širi dominaciju . Podjednako su jake i medijske , kulturološke i političke komponente . Štaviše , one često deluju zajedno i s vojnom komponentom . Šta je imperijalistička američka vojska učinila nakon ulaska u Bagdad ?

Opljačkali su i razbili iračke muzeje . Irački arheolog i arhitekta , Ihsan Fathi , rekao je kako su SAD “ ukrali na hiljade kulturnih blaga “ za vreme rata .

„Oko 35,000 manjih i većih objekata nedostaje iz Iračkog Nacionalnog Muzeja “ , rekao je Fathi te istakao : “ Veliki broj dokumenata koji su od istorijske važnosti i uz koje se ne može vezati novčana vrednost , odneseni su od strane SAD – a.

Ovo nimalo ne čudi , jer jedan od zadataka imperijalizma je uništiti sve što predstavlja pretnju aktuelnoj dominantnoj ekonomskoj doktrini . Kapitalizam kulturu prezire , osim “ kulture “ od koje ostvaruje profit . Kultura i istorija naroda i nacija svedoče o nečemu , o nekakvim idealima koji prelaze sirovu i neljudsku trku za profitom . Ljudske vrline kao što su hrabrost , čast , ponos , odricanje , ljubav , strast , znanje , čovekoljublje – to su sve nepostojeći , a samim time i preteći , elementi za kapitalističku dominaciju . Svaka ljudska vrlina , svaka na svoj način , sistematski je brisana , ismejavana , potkopavana nekom novom tzv . “ kulturom “ koja predstavlja samo obožavanje novca .

Iz geostrateške i ekonomske perspektive rušenje Bliskog Istoka ima sve potrebne argumente za aktivaciju imperijalizma na ovom prostoru , no postoje i sekundarni razlozi .

Damask , Alepo … to su kolevke ljudske civilizacije , najstariji gradovi na svetu koji su bili gradovi davno pre Pariza i Londona , o Vašingtonu i Njujorku da ni ne govorimo .

Damask je prema arheološkim nalazištima naseljen još od 9. milenijuma pre naše ere . Ratovi na prostoru drevne Mesopotamije i Levanta su ratovi na prostoru kolevke ljudske civilizacije . Ako ovih dana imperijalistička sila napadne Damask , to je napad na centar čovekove civilizacije . Hoće li ih ta činjenica odvratiti od napada ? Ne , upravo ta činjenica biće dodatni argument za napad na Siriju .

Imperijalizam truje sve i otrovana javnost idealna je zato jer ne pruža otpor . Svedočimo o brzom razvoju imperijalizma i svih njegovih komponenti .

Pogledajmo koliki je razvoj ostvaren u svega 10 godina . Pre 10 godina američka imperijalistička vojska spremala se za napad na Irak , na svog dojučerašnjeg saveznika kojem su namenili zadatak držanja Irana pod kontrolom .

Širom Evrope i SAD – a buknuli su zaista masivni anti – ratni protesti koji se mogu uporediti sa aktivizmom koji je zadnji put viđen za vreme vijetnamskog rata . Nisu to bili “ pro- Sadam “ protesti , nimalo , već u prvom redu anti – imperijalistički protesti . Stotine hiljada izašle su na ulice ističući kako odbijaju rat na Bliskom Istoku , mada je histerija oko 9/11 tada bila još poprilično “ sveža “ .

Bila je to prirodna , humana i iskrena reakcija ljudi koji su odmah prepoznali suštinu imperijalističkih planova . Naravno , protestima nisu zaustavili rat koji će u konačnici koštati života preko milion Iračana . Strahote Rata u Iraku još uvek se otkrivaju , kao na primer ratni zločini okupatorske koalicione vojske koja je koristila osiromašeni uran protiv civilne populacije ( vidi : Stravične posledice korišćenja osiromašenog uranijuma – “ Ovo je rat koji će i pobednici izgubiti “ ) .

televizija mediji kontrola dees

Nije bitno , znali smo kako imperijalizam nije nešto što bi se dalo zastrašiti protestima , ali otpor će ostati zapamćen i svedočiće kako imperijalističke sile nisu imale odobrenje naroda . Taj otpor je proizašao iz iste identične situacije koju imamo i danas . Krenulo je medijsko huškanje ogromnih razmera , krenula je nezaustavljiva propaganda i narod je reagovao na jedini smisleni način – masovnim protestima .

No , od onda je prošlo 10 godina . Pre dve godine svedoci smo iste propagande , po istim principima , doslovno od tačke do tačke , pred napad na Libiju – i ? Muk .

Zastrašujuća tišina po možda prvi put u istoriji imperijalizma dala je agresorima priliku da razbijaju jednu zemlju bez imalo otpora .

Anti – ratni protesti , ako ih je i bilo , brojili su nekoliko desetina osoba u gradovima od nekoliko miliona ljudi . Šta se dogodilo ?

To je pitanje na koje moramo potražiti odgovor jer ništa do sada nije imperijalizmu dalo krila kao ova stravična tišina koja je zavladala svetom .

Neki će reći kako je problem ekonomska kriza te kako ljudi više ne stignu pratiti spoljna događanja . Ima istine i u tome , no nažalost postoje i drugi elementi . Imperijalizam truje sve i strašno brzo uči – masovni anti – ratni protesti 2003. morali su se trajno eliminisati u budućim slučajevima .

Stoga nakon 2003. kreće ogromna monopolizacija medija , od malih do velikih , kompletna medijska sfera prolazi duboku i temeljnu transformaciju .

Doneta je ključna odluka kako se više nikada ne sme desiti “ slučajno “ curenje objektivnih informacija u etar . Novinarstvo na Zapadu u idućim godinama doslovno je prestalo postojati .

Ta profesija se danas ne može nazvati novinarstvom jer to vređa one pre njih koji su se zaista bavili tom profesijom .

Zaposlen u medijima je danas obični opsluživač propagande i za to dobija platu .

1983. godine oko 50 korporacija je kontrolisalo većinu medija koji emituju vesti u SAD – u . Danas se taj broj smanjio na samo 6 .

Taj proces je odrađen vrhunski , do te mere da novi naraštaji , konzumenti propagande , ne samo da više ne protestuju protiv imperijalizma , već sada i “ navijaju “ za njega .

Pre svega 10 godina gotovo svi su znali kako je Bušovovo “ dovođenje demokratije “ na Bliski Istok samo maska za ratne zločine , ali danas nemali broj istinski veruje u “ humanitarnu “ komponentu imperijalizma što je najveća moguća antiteza .

Neki će reći kako je u današnjem informacionom dobu “ neznanje izbor “ , no u praksi događa se nešto sasvim drugačije . Ljudi jesu zasipani informacijama , no nebitnim , trivijalnim , “ žutim “ i beskorisnim informacijama koje služe samo za popunjavanje “ informacionog kapaciteta “ pojedinca kako isti nikada ne bi slučajno nabasao na stvarno stanje stvari . Transformacija medija je kompletirana i oni danas jednoglasno služe imperijalizmu kao kakvom božanstvu . Agende , pretpostavke , tvrdnje i argumenti imperijalizma jedini su koji se ikada pojavljuju u medijima .

svetska-vlada-vladari-imperijalizam-dees

 

U isto vreme populaciju koja je do sada već priviknuta na jeftini senzacionalizam kondicionira se korišćenjem istog i u političko propagandne svrhe .

Tako smo ovih dana imali priliku čitati od strane brojnih medija o novoj “ knjizi “ o mučki ubijenom libijskom vođi Muameru Gadafiju , svega nekoliko dana pred pripremu napada na Siriju , u kojoj se ističu podaci koji te , sada nam već tako davne 2003. gotovo niko ne bi shvatio ozbiljno .

Bez imalo provere o izvoru otvoreno se tvrdi kako je Gadafi bio “ toliko strašan monstrum “ da je čak silovao i decu , mušku i žensku , pa čak i decu stranih diplomata ( ! ) . Silovanje se ovde svakako događa – silovanje mozgova mase koja uveliko konzumira isključivo konkretne medije .

Imperijalizam truje sve , a um pojedinca došao je na red .

Možda već sutra , ili danas , otpočne strana agresija na Siriju , a mnogi se neće ni osvrnuti , neće znati pokazati Siriju ni na mapi sveta .

Jednolinijska fraza kao blokada zdravog razuma biće jedina informacija o tamošnjim dešavanjima : “ Dobri momci krenuli su u rušenje diktatora koji ubija decu “ . Za mnoge će to biti i više nego dovoljno te ​​će se vratiti natrag svojim patetičnim životima u kojima su već srozani na običnog korporativnog roba i potrošača kiseonika .

Konvencionalni mediji pretvoreni su u propagandne mašine , no neki su naivno smatrali kako im u pomoć stižu komunikacioni kanali nove generacije , tzv . “ društvene mreže “ .

No , aktuelni NSA podaci pokazuju kako su i one pod potpunim nadzorom te se zapravo koriste za masovnu špijunažu pojedinaca.

Pojasnimo to malo – naime , pre 10 – ak godina krenula je sistematska eliminacija diverziteta medija te su svedeni na svega nekoliko korporativnih vlasnika koji kroje sve važne vesti .

No , imperijalizam truje sve , pa se i njegovo trovanja nastavlja i dalje – nakon rušenja medija na red je došla i onaj poslednji nivo: pojedinac .

Sada je pojedinac predmet špijunaže , njega , u njegovom domu nadziru , prate se njegove tendencije , interesi , izjave , samim tim i njegova intimna promišljanja .

Nepodoban pojedinac biće doveden u red , kao i mediji pre njega , kao i države pre njih .

Ništa što egzistira na svetu više nije izvan dometa imperijalističke agende , pa čak i lična promišljanja i stavovi .

Imajući sve to u vidu , taj silni razvoj dominacije koji više ni pojedinca u njegovom domu ne ostavlja netaknutog , moramo zaključiti kako je anti – imperijalizam u našem današnjem dobu najhumanija i najveća vrednost .

Anti – imperijalizam više nije samo borba protiv imperijalističke proizvodnje , kapitalizma , već i borba za opstanak čovečanstva u svakom pogledu .

Imperijalizam pred vratima Damaska
Imperijalizam smatra kako je do sada potrovao dovoljno da može činiti što želi , pa i prodati priču o najnovijem navodnom hemijskom napadu u Siriji . Neverovatne teze se sklapaju kako bi se za napad okrivile sirijske vlasti .

Po svemu sudeći izgleda kako je ceo napad bio pomno osmišljena operacija koja je imala za cilj da pokrene stranu vojnu intervenciju . Ako američki zvaničnici mogu tvrditi , bez dokaza , da su “ sigurni “ u odgovornost sirijskih vlasti , to pokazuje kako za dokaze niti ne mare .

dees-svetska-vlada

UN istraga za njih je farsa , nebitan detalj oko kojeg se ni ne obaziru . Američki državni sekretar Džon Keri tvrdi kako je prošlo previše vremena od navodnog napada do početka istrage te kako zbog toga istraga nije “ kredibilna “ . Kako Keri zna koliko vremena treba da prođe od napada da bi istraga bila kredbilna ? Sami UN istražitelji tvrde kako nije prošlo previše vremena te kako se uzorci mogu prikupiti .

Napad se dogodio neposredno nakon dolaska UN inspektora u Damask . SAD su znali da vlasti u Damasku ne mogu tek tako , na prvu vest , odmah pustiti UN inspektore na teren koji se nalazi pod kontrolom pobunjenika .

Sada se taj vremenski period od 5 dana ističe kao “ dokaz “ da sirijske vlasti nešto skrivaju , pa i više od toga – taj detalj koristi se kao “ dokaz “ da su sirijske vlasti počinile napad .

Imperijalne sile , predvođene SAD-om , znaju kako ne mogu ni domaćoj ni svetskoj javnosti više “ prodati “ priču o “ običnoj “ humanitarnoj intervenciji , pa se stoga povodi dižu na viši nivo .

Po identičnom modelu kao i ranije , javnost se bombarduje uznemirujućim slikama – u ovom slučaju mrtve djece u navodnom napadu .

Ni jednom se ne spominje hipotetička mogućnost da su te civile možda pobili militanti koji se bore protiv sirijskih vlasti .

Pobunjenici , koji su od samog početka logistički , vojno , politički i na sve druge načine , podupreti od strane Zapadnih sila , nalaze se pred slomom .

Kako da imperijalizam dopusti ovaj slom ? To je za njih nedopustivo , od prvog dana bilo je jasno kako SAD nikada neće dopustiti poraz svojih ambicija u Siriji , i aktuelne vesti to potvrđuju .

Imperijalne sile su se ujedinile s najgorim regionalnim akterima , najvećim reakcionarima , ekstremistima , pa i teroristima . Ovo nije prvi put , ova nakaradna simbioza egzistira već decenijama i služi kao još jedan dokaz kako fašizam , u ovom slučaju fundamentalistički , i kapitalizam idu ruku pod ruku .

Nema svrhe da sada ponovo prepisujemo kompletnu hronologiju rata u Siriji , oni koji su do sada želeli tačne informacije o pozadini sukoba već ih znaju , oni koji čitaju ovaj tekst po prvi put i nisu upoznati s detaljima mogu pregledati našu arhivu tekstova o sirijskom sukobu do sada.

Jer , kocka je bačena izgleda , već je kasno za argumente o tome koliko je suludo i naivno verovati da je sirijska vojska u ovakvom trenutku – kada se nalazi na korak do vojne pobede – odlučila sve upropastiti upotrebom hemijskog oružja .

Svi tvrde kako će napad na Siriju početi uskoro , imajući u vidu istorijske primere , to znači da će napad zaista i početi te od sada situaciju treba posmatrati kroz tu perspektivu , kroz činjenicu da je imperijalizam već krenuo iz indikretnog u direktni obračun sa Sirijom .

Svi dosadašnji planovi imperijalističkih planera oko Sirije su propali . Sirijska vojska nije poražena , nije se raspala , narod nije ustao protiv vlasti i svoje pogrešne kalkulacije imperijalne sile morale su spašavati dovođenjem “ starih saveznika “ , radikalnih islamističkih ekstremista , na sirijski front . No , čak ni infiltracija terorističkih grupa u Siriju nije ozbiljnije ugrozila ni sirijsku vojsku ni sirijske vlasti .

Za imperijalističke planere sada više nema drugog rešenja , jedini način da spase svoju agresivnu kampanju u Siriji je izvesti direktne napade na položaje sirijske vojske kako bi spasili svoje militante koji se gotovo svuda – naročito oko Damaska – nalaze u obruču i preti im slom .

U medijima se pojavljuju informacije kako će napasti “ samo “ raketama te kako nemaju u planu iskrcavati trupe ili izvoditi napade avionima . To je obična laž propagandistička , oni imaju plan za sve vrste ratovanja protiv Sirije , pa i iskrcavanje na njenu teritoriju ukoliko ovim napadima ne uspeju promeniti ravnotežu sukoba na terenu .

Napad na Siriju biće kriminal jer krši međunarodni zakon . UN Savet bezbednosti nakon ovog , sada već poprilično izvesnog , napada , može komotno prestati s radom jer očito više ne služi ni za šta.

Rusija je imala dobru ideju , “ legalistički “ se suprotstaviti ratu gladnoj imperiji , ali sada vidimo kako od takvog pristupa nema ništa .

Bilo bi divno i krasno da se slovom međunarodnog zakona mogu regulisati sukobi u svetu , ali nabujali imperijalizam se više ne osvrće ni na šta .

Jedina kočnica bila bi protu – sila , a ona u današnjem svetu ne postoji . Rusija je potvrdila kako ne planira da ide u rat zbog sukoba u Siriji , mada bi Rusija strateški gubitkom Sirije izgubila mnogo . Ista stvar važi još i više kada je reč o Kini .

Druga priča je Iran . Napad na Siriju na neki način je zapravo i napad na Iran pošto su dve zemlje izuzetno bliski saveznici . Gubitkom Sirije Iran bi bio otvoren direktnom napadu imperijalizma .

Pretpostavimo da Rusija i Kina mogu “ čekati “ još koju godinu pre no što sile imperijalizma stignu na njihova vrata , ali Iran ne može .

Za Iran će ovo biti prelomni trenutak , najvažniji od Revolucije 1979. – Imaju samo dve opcije : pokoriti se ili braniti se . Znamo šta znači jedno i znamo šta znači drugo .

Spletom okolnosti Iran i Sirija našli su se u situaciji kada će morati da brane sebe , a samim tim i ceo svet , od imperijalizma .

Bilo bi strašno da se u potpunosti prepuste da sami vode ovaj rat , jer jasno je da sami ne mogu protiv ujedinjenih Zapadnih sila .

Rusija i Kina se neće direktno uključiti u sukob , to je sigurno , no istorija im ne dopušta da se ponašaju kao pasivni posmatrači .

Rat u Siriji je orkestriran spolja i oni koji su pokrenuli snose direktnu odgovornost za sve žrtve . Rat se mogao zaustaviti , Rusija, Kina , Iran i Sirija nudile su mirovni proces , organizaciju Ženevske mirovne konferencije .

Anti – sirijske sile odbile su mir i žele rat , još veći rat i još krvaviji rat . Želja za ratom je tolika da izgleda kako huškači ne bi imali ništa protiv da izbije i rat svetskih razmera .

Rusija je juče poručila kako se to neće dogoditi , ali zato bi mogao da izbije opasan i krvav regionalni rat na prostoru Bliskog Istoka ako krene napad na Siriju .

Mnogo toga je “ unapređno “ od rata koji je pokrenut protiv Iraka 2003. do danas , pa mogli bismo reći kako je unapređena i funkcija samog predsednika .

Protiv Džordža Buša bilo je čak “ lako “ pobuniti se . Ubrzo je postao omražena figura širom sveta zbog rata u Iraku i Avganistanu .

Ali , kada je reč o Obami – dobitniku Nobelove nagrade za mir ( ! ) – Situacija je znatno drugačija . Niko nije preterano voljan da protestuje protiv demokratskog predsednika . Iz te perspektive možemo zaključiti kako je za anti – imperijalistički otpor bolje da na vlasti u SAD budu Republikanci , jer u suštini njihova spoljna politika je identična .

To vidimo i sada kod ove eskalacije oko Sirije , iz jedne i druge stranke glasno se navija za rat , tek poneki glas poziva na otpor , a jako retki – možda tek dvoje, Kučinić i Paul – tvrde kako SAD ne bi trebalo da idu u rat .

Mogli bismo od države do države analizirati kakav će uticaj potencijalni napad na Siriju imati . Dovoljno je reći kako neće biti države u regionu na koju ovakav rat neće uticati .

Najsnažnije će uticati na susedne zemlje : Irak, Tursku , Izrael , Liban i Jordan . Na Iran će uticati zavisno o iranskoj odluci . Posledice će se svakako osetiti i u Egiptu o kojem se upravo u vrhu američke vlade vode brojni razgovori .

Zalivske monarhije i dalje misle kako su sigurne i da haos njih neće zahvatiti , ali ni to nije garantovano .

U pripremi je ratni zločin protiv Sirije , a sile imperijalizma danas su toliko moćne – ili se barem tako osećaju – da su u stanju najaviti početak napada nekoliko dana unapred , dok ostatak sveta , naročito onaj razuman ostatak sveta , može samo gledati i čekati .. .

A tek sirijski narod , možemo li uopšte zamisliti kako je njima ? Nakon svih patnji i muka koje su prošli zadnje dve godine , sada im se možda sprema ono najgore . Izmišljeni su pojmovi poput “ humanitarna intervencija “ i “ kolateralne žrtve “ .

Ogromna većina stanovnika Sirije odbija ovakvu intervenciju . Teško je verovati da i “ domaći “ pobunjenici mogu odobriti ovako nešto , da na njihovu zemlju vrši napad strana sila .

No ima onih koji misle da su vojne pobjede uz pomoć SAD – a nešto poželjno ili čak vredno isticanja .

Prisetimo se večeras , i sutra ujutro , i opet noć iza , miliona ljudi u Damasku i širom Sirije koje progoni samo jedna misao : hoće li naša zemlja postati novi Irak ?

Sirijci su itekako svesni šta to znači “ postati novi Irak “ , svesni su kako bi ta ekstremno tragična sudbina mogla zadesiti i sada njihovu zemlju .

Sirija se ima pravo braniti protiv ove agresije svim silama . Protiv nje se priprema udružena koalicija pro- američkih zemalja i shodno tome svaka zemlja sirijski saveznik ima pravo delovati protiv ove agresije .

Ako imperijalizam trijumfuje nad Sirijom postaće nezaustavljiv , a snovi o multi – polarnom svetu možda će i zauvek nestati .

Svaka država i svaki čovek kojem je draga sloboda i nezavisnost mora shvatiti da će rat u Siriji biti prelomni trenutak koji će odrediti nastavak ljudske istorije .

Teško je zamisliti scenario u kojem imperijalizam može biti vojno pobeđen , to je nemogući scenario . No , realno gledajući zapadna intervencija ima konkretnih problema – stanovnici nisu pokazali neku volju za protestima , ali ankete pokazuju da ipak u velikoj većini ne odobravaju agresiju protiv Sirije . Nadalje , zapadni kapitalizam i dalje je u teškoj ekonomskoj krizi mada se o tome u poslednje vreme retko govori .

Sirija mora izdržati ovaj udarac , ne dopustiti da je napredno oružje moralno slomi i – mora se nadati čudu . Kakvom čudu ? Ko zna . Ako agresor pošalje tursku vojsku na Siriju , možda dođe do pobune unutar njihovih redova . Pojedine grupe u Jordanu poznate su po svom anti – imperijalističkom stavu i neće tek tako dopustiti da se Jordan koristi kao poligon za invaziju .

Situacija u Libanu je na ivici rata , moglo bi doći do znatnijih napada na izraelsku teritoriju zbog čega bi zapadna intervencija mogla još jednom razmisliti koliko je ovo mudro – jer bezbednost Izraela uvek je bila prioritet .

Turski narod žestoko se protivi svakom uplitanju u sirijska unutrašnja pitanja , kod njih anti – ratni protesti neće izostati .

Narodi Evrope u zadnjih nekoliko nedelja , zahvaljujući Snoudenu , saznali su kako su njihove vlade samo obične marionete za interese SAD – a i neprijatelji sopstvenog naroda .

Zapadni plan dominacije ruši se u Egiptu , Libiji i Tunisu , za njih je slom Sirije imperativ . Uprkos ogromnoj vojnoj nadmoći , ovo nije vreme za malodušnost , Siriju ne treba otpisivati kao poraženu pre no što je vrući rat uopšte otpočeo . Setimo se koliko je meseci – uprkos znatno slabijim i geografski lošijim uslovima od sirijskih – odolevala libijska Zelena vojska na čelu sa pukovnikom Muamerom Gadafijem. Možda zvuči pretenciozno , ali setimo se Vijetnama gde su SAD takođe potpalili građanski rat prethodno intervenciji – i izgubili .

Sirija se bori za goli opstanak , ali nemojmo zaboraviti da je imperijalizam u istoj situaciji – mada izgleda kako oni napadaju “ iz daleka “ , činjenica je kako je i za zapadni imperijalizam ovo sukob u kojem su ulozi “ biti ili ne biti „.

Opstanak Sirije naglo bi doveo do novog multipolarnog poretka u svetu , a snaga SAD nastavila bi padati .

Amerika je u krizi i ovo je njihov glavni ispit na kojem će pokušati da dokaže svoju dominaciju . Oni koji prognoziraju da će u tome sigurno uspeti su isti oni koji su prognozirali pad Asada kroz “ nekoliko nedelja “ još u proleće 2011.

Posledice ovog sukoba mogle bi biti kolosalne na međunarodni poredak , nažalost – sudeći prema zapadnoj retorici koja je danas i juče došla do usijanja – izgleda kako će biti poznate poprilično brzo.

(Advance)

Priredio: Vestinet.rs

Share this post: