Englez koji je bukvalno poklao pola stanovništva Irske. Za Irce je gori od Hitlera!

 oliver kromvel englez britanija

Ne postoji ni jedna osoba koju Irci mrze više od Olivera Kromvela, koji je za njih sinonim za masakr, verski progon i otimačinu, za genocid i etničko čišćenje.

Tokom 17. veka na Ostrvu su postojala tri kraljevstva – Engleska i Škotska i Irska – koja su delila jednog monarha, ali koja su zadržala međusobnu nezavisnost, odvojene političke i pravne sisteme.

Naime, nakon smrti Elizabete I iz dinastije Tjudor, koja iza sebe nije ostavila potomstvo, škotska dinastija Stjuart na čelu sa Džejmsom sela je na engleski tron u vrlini srodstva sa počivšom kraljicom.

Irska je striktno pravno gledano iz engleskog ugla vekovima unazad imala na svom čelu engleskog vladara; u praksi se međutim engleska vlast tek za vreme kralja Henrija VIII početkom 16. veka proširila dalje od Dablina, dok je ostatak Smaragdnog ostrva sve do tada bio de fakto samostalan.

Uglavnom, Džejmsa je nasledio Čarls, a obojica su pokušavala da Engleskom – koja je imala dugu parlamentarnu tradiciju i u kojoj vladar nije mogao bez plemstva da skuplja poreze – vladaju apsolutistički na isti način na koji su vladali Škotskom.

To nikako nije išlo, zbog čega je nakon duge krize 1642. godine izbio rat između kralja koji je hteo da ima neograničenu vlast, i parlamenta koji je tu vlast hteo da mu ograniči.

Ono što je problem činilo složenijim je bio verski aspekt tog konflikta.

Dok je Irska bila rimokatolička, Engleska i Škotska već su bile protestantske države, međutim, dok je u Škotskoj počeo da se razvija decentralizovani i demokratski prezviterijanski crkveni sistem, u Engleskoj se ustalio anglikanizam koji je u po svemu mogao da se nazove katoličanstvom osim u tome što na čelu Crkve nije bio papa nego kralj.

To se nije dopadalo mnogima u Engleskoj, i mnogi su želeli da razviju prezviterijanski sistem kakav je postojao u Škotskoj. Povrh svega toga postojala je i večita bojazan od povratka Engleske na rimokatoličanstvo, bojazan koja je nekada bila opravdana, a nekada ne. Međutim, bitno je da je uvek bila prisutna.

Zbog svega navedenog, verske tenzije su bile ogromne i igrale su veliku ulogu u Engleskom građanskom ratu.

Irci su iskoristili smutnju u Britaniji i digli ustanak 1641. godine, nakon čega je veći deo njihovog rodnog ostrva došao pod kontrolu Irske katoličke konfederacije i postao samostalan od Londona.

Takvo stanje je opstalo do 1649. godine. Početkom te godine parlament je osudio kralja Čarlsa za izdaju i odrubio mu glavu, te odmah potom Englesku proglasio republikom.

Nekoliko meseci kasnije, Oliver Kromvel – član parlamenta koji se tokom rata postupno uzdigao zahvaljujući ličnom integritetu i vanrednim uspesima na bojnom polju – iskrcao se na irsku obalu na čelu Armije novog obrasca (tako nazvane jer bila organizovana na potpuno drugačiji način od suštinski srednjevekovnog neprijatelja) u nameri da je vrati pod englesko okrilje.

Za ono što je usledilo postoji samo jedna reč: genocid. Ah, da, i etničko čišćenje. Paralelno sa pobedama nad vojskom Irske katoličke konfederacije odigravali su se pokolji ratnih zarobljenika i civila: žena, dece, staraca, svih.

Spaljivanje useva i sela, proterivanje naroda, slanje ljudi u roblje u Ameriku, glad, sve je to dovelo do toga da Irska izgubi negde oko polovine od svojih 1,4 miliona stanovnika. Polovine! Pojedine procene idu čak i do 83 odsto populacije!

Istovremeno, irska katolička zemljoposednička klasa je uništena i zamenjena je britanskim kolonistima, što engleskim što škotskim, a naseljavanje Alstera (današnje Severne Irske) je intenzivirano.

To je bila najbrutalnija kampanja tokom celog tog perioda.

Ne postoji ni jedna osoba koju Irci mrze više od Olivera Kromvela, koji je za njih sinonim za masakr, verski progon i otimačinu.

“Kromvelova kletva na tebe” je tradicionalna irska kletva, a sećanje je i dalje toliko snažno da je čak i 1997. godine ondašnji irski premijer Berti Ahern tražio od britanskog šefa diplomatije Robina Kuka da iz sobe u ministarstvu u kojoj je trebalo da se održi sastanak ukloni portret Olivera Kromvela, da bi do sastanka uopšte i došlo.

(O. Š.)

Share this post: