EU ĆE ODUGOVLAČITI PREGOVORE DOK NE ODVOJE RAŠKU I VOJVODINU

Period „pregovora“ biće odugovlačen sve dok separatističko raspoloženje na jugu Srbije – u Bujanovcu, Medveđi i Preševu, ne bude dovedeno do tačke ključanja, a potom će se preneti na Rašku oblast i Vojvodinu. Zapadna agentura već danas na tome aktivno radi

Potom će uslediti „privremeni otkaz“ Beogradu, jer u EU ne primaju „države sa unutrašnjom nestabilnošću“, i time će početi završni akt srpske drame.

 

Iz intervjua nedeljniku “Pečat” ruskog doktora istorijskih nauka Dimitrija Sedova

 

Zašto srpski političari koji pod pritiskom NATO-a ulaze u pregovore sa Prištinom liče na ovnove koji čekaju pred vratima klanice?

… Mislim da bi među mnogim aspektima pre svega trebalo u prvi plan istaći momenat duhovnosti. Pravoslavne države nikada nisu vodile osvajačke ratove, jer su takvi ratovi u suprotnosti sa njihovim pogledom na svet. U poslednjih hiljadu godina, izvori ratova u Evropi uvek su bili ili naleti muslimanskih hordi, ili rimokatolički ekspanzionizam, ili međusobni sukobi među otpalim od pravoslavlja – rimokatolicima i protestantima.

Srbija je o tome (i o drugim stvarima) upoznata ne samo iz priča. Srbija je morala da preživi i tursko ropstvo i varvarski genocid ustaša rimokatolika i „Rimokatoličku Pashu“ 1999. godine.

 

Čini se da Zapad veoma pažljivo ignoriše pitanje o tome kakva vrsta duhovnosti leži u izvorima međunarodne agresije…

Armija najamničkih politikologa trudi se da formira javno mnjenje u kojem se o ovoj temi uopšte ne govori. Na primer, prilično nevoljno se spominje savez nacista sa Vatikanom. Malo ko zna da je „Sveta stolica“ smatrala Hitlera za „očišćujuću silu u Evropi“, kao i da je rimski papa blagoslovio Nemačku za osvajanje tuđih teritorija.

Uostalom, na kaiševima vojnika Vermahta koji su gazili po tuđim teritorijama pisalo je „s nama je Bog“. Između ostalih, papa je dao blagoslov i za Kursku bitku, no, to im nije pomoglo. Slične istorijske okolnosti se ne smeju zaboravljati.

Danas na Zapadu ne možete naći informaciju o rušenju pravoslavnih hramova i o genocidu nad pravoslavnim sveštenstvom na Kosmetu. Kosovsko pitanje je smišljeno pretvoreno u pitanje „nezavisnosti naroda“ iako se njegova realna suština ogleda u svesnom i razrađenom pretvaranju kosovskog kriminalnog ološa u nemilosrdnog Frankenštajna, radi rušenja srpskog pravoslavnog sveta.

Ipak srpski političari su sa Frankenštajnom seli za pregovarački sto. Kakva su vaša predviđanja, šta ti pregovori mogu doneti Srbiji?

Srpski političari koji pod pritiskom NATO-a idu na pregovore sa tim Frankenštajnom, podsećaju na ovce koje vode na klanicu.

Posebno su smešni njihovi argumenti o tome da je „politika umetnost mogućeg“.

Kao, trebalo bi da se potrudimo da nas u klanici ne zakolju, nego samo postrižu. Ovnovi veruju da ih iskreno žele u redovima EU, ali samo „pažljivo postrižene“.

A u stvarnosti, sve činjenice ukazuju na to da je stupanje u EU samo manevar u višepoteznoj kombinaciji na uništenju duhovnog neprijatelja Zapada – srpskog pravoslavnog sveta.

Po meni, period „pregovora“ će se odugovlačiti sve dok separatističko raspoloženje na jugu Srbije – u Bujanovcu, Medveđi i Preševu, ne bude dovedeno do tačke ključanja, a potom će se preneti na Rašku oblast i Vojvodinu.

Zapadna agentura već danas na tome aktivno radi. Posle će uslediti „privremeni otkaz“ Beogradu, jer u EU ne primaju „države sa unutrašnjom nestabilnošću“, i time će početi završni akt srpske drame.

Sa moje tačke gledišta, srpski političari koji žele da se iskreno bore za interese svog naroda, a ne nekakvih konkretnih grupacija, ne bi trebalo da se zavaravaju: njima je neophodna hrabrost i izdržljivost za neizbežni sukob sa Silama zla. Te sile se projavljuju u skladu sa odavno poznatom formulom:

– uski grupni interes, skriven od sveta;

– korišćenje obmana i nasilja u cilju dostizanja ličnih ciljeva;

– laž i demagogija za objašnjenje sopstvene politike;
       – uvlačenje naivnih u svoju mrežu masovne obrade svesti.

Probajte dokazati da SAD i EU ne potpadaju pod te karakteristike. Ukoliko političar nije u stanju da razlikuje slične osobenosti „partnera“ i veruje u njihove „dobre namere“, onda će on, svesno ili nesvesno, raditi u korist tih sila, a na štetu svog naroda.

Zbog toga, pitanje duhovnog jedinstva, prikupljanja sila oko nacionalne ideje sa njenim pravoslavnim jezgrom, jeste glavni preduslov za nezavisnu budućnost Srba. Ukoliko se srpski narod bude udaljavao od pravoslavlja i gubio svoju homogenost pod uticajem zapadnih agentura, obmanuće ga i pustiti rasturenog niz maticu istorije.

 

Koliko za ruske geopolitičke, ekonomske i vojnostrateške interese ima značaj razmeštanje američkih baza na Balkanu, posebno na Kosmetu – kao ključnoj tački koja povezuje Evropu sa Azijom?

Trebalo bi priznati da su ruske geopolitičke pozicije u poslednja dva stoleća suštinski oslabljene i da dolazi vreme kada se to odražava na našu politiku. „Bondstil“ na Kosovu projektuje vojnu silu na širim susednim regionima i ruskoj vojsci će biti složenije da označi svoje prisustvo u kriznim regionima sveta u budućnosti, u slučaju takve neophodnosti.

Istovremeno, trebalo bi znati da je bojeva sposobnost NATO-a u potpunosti zasnovana na tehnološkoj superiornosti i iza sebe nema ozbiljne idejne motivacije. To su pokazali mnogi vojni konflikti poslednjih decenija. A najozbiljniji vojnostrateški resurs jeste duhovni resurs – spremnost naroda da zaštiti svoje interese. Jugoslavija je očigledan primer sa svojim gerilskim pokretom za vreme Drugog svetskog rata.

Nadam se da će upravo taj resurs ležati u temelju našeg povratka na ranije svetske pozicije, a da će vojnotehnički aspekt kao sastavni deo tog procesa vremenom rasti. Danas ruska vlada na tome aktivno radi

 

Pečat

Share this post: