Evo kako bi Evropa izgledala da je Hitler pokorio SSSR!

Ilustracija

„Moramo samo nogom da provalimo vrata, i cela trula struktura će se urušiti.“

Ova rečenica Adolfa Hitlera označila je možda i najveću grešku u proceni u istoriji ratovanja, nakon što su nacisti potcenili Sovjetski savez 22. juna 1941. godine. Međutim, ne možemo a da se ne zapitamo kako bi Evropa izgledala da je Hitlerova procena bila ispravna?

Adolf Hitler i njegovi generali bili su ubeđeni da će se SSSR srušiti kao kula od karata u „Operaciji Barbarosa„, najvećem vojnom napadu ikada sprovedenom.

Sile Osovine otvorile su 2.900 kilometara dugačak front od Baltika do Crnog mora, a Ruse su napale sa više od četiri miliona vojnika, 3.600 tenkova, više od 4.000 aviona, kao i 46.000 komada teškog artiljerijskog naoružanja.

Cilj je, pored Hitlerovog suludog projekta o „kolonizaciji istočne Evrope i uništavanja inferiornih slovenskih naroda i jevrejskog boljševizma“, imao i jedan drugi, strateški mnogo bitniji cilj – preuzimanje ogromnih izvora energenata u SSSR.

Prema istorijskim spisima iz Nacionalne biblioteke u Moskvi, Sovjeti su od starta znali da Hitler planira invaziju, a pakt o nenapadanju koji su potpisali sovjetski ministar spoljnih poslova Vjačeslav Molotov i njegov nemački kolega Joakim fon Ribentrop bio je samo kupovina vremena, jer su i jedni i drugi znali da je rat neizbežan.

Zeleno svetlo za „Barbarosu“

Sile osovine napale su u tri velike grupe: Severna armija je za cilj imala pokoravanje Baltika, Centralna je jurišala ka Moskvi, dok je Južna imala možda i najvažniji zadatak – da osigura izvore energenata na Kavkazu.

A juriš je krenuo impozantno. Do sedamnaestog dana ofanzive nacisti su do nogu potukli Sovjete, uništivši više od 2.000 tenkova, 1.400 komada artiljerijskog oružja, dok je 300 hiljada vojnika Crvene armije zarobljeno.

Dominacija nemačke armije je trajala nekoliko meseci, a ta nadmoć opila je Hitlera koji je, ponesen tim osećajem snage i sile napravio kardinalnu grešku i pomislio da sile Osovine pored sovjetske vojske mogu da pobede i – sovjetsku zimu.

To je Crvenoj armiji dalo vremena da se pregrupiše i započne kontraofanzivu 5. decembra 1941. godine, koja je rezultirala potpunim krahom Hitlerove armije, koja je iz skoro sigurne situacije izašla kao poražena i osramoćena.

„Ruski kolos…je bio veoma potcenjen s naše strane…kad god smo im uništili deset divizija, oni su stvarali nove.“ ovo su bile reči nemačkog generala Franca Hadlera 1941. godine.

Posledice Hitlerovog eventualnog osvajanja SSSR

Slom operacije „Barbarosa“ oblikovao je svet u nadolazećim decenijama, i kreirao globalnu geopolitičku scenu. Da je Hitler uspeo da slomi SSSR i dokopa se ogromnih resursa, nacistička armija bi doživela neslućeni rast i jačanje kapaciteta u svim poljima, a vojna industrija bi procvetala.

Rusi bi bili potpuno uništeni, a Velika Britanija i Francuska ne bi mogle ozbiljno da zaprete nacistima. Francuska je ionako već bila pokorena pre „Barbarose“, a Britanci bi najverovatnije doživeli sudbinu izolovanog, opkoljenog ostrva, te bi, bez pomoći ključnih evropskih saveznika, ubrzo potpali pod Hitlerovu vlast.

Velika energetska moć bi Hitleru dala krila i mogućnost da snabdeva svoje saveznike, Italiju i Japan, te bi i oni još jači dočekali ulazak SAD u rat naredne godine. Bez pomoći Rusije, uz pokorenu Francusku i izolovanu i odsečenu Britaniju, Sjedinjene Države, koliko god moćne bile, teško da bi same mogle da se suprotstave Trojnom paktu.

Da ne pričamo o manjim saveznicima Trećeg rajha, poput Bugarske, Mađarske i Rumunije, koje bi potpunosti zagospodarile regionom i sprovodile naredbe Adolfa Hitlera, pri čemu bi kompletna Evropa bila pod čizmom nacista.

Srećom, zahvaljujući Hitlerovom potcenjivanju pre svega sovjetske zime, ali i borbenog duha slovenskih naroda, ova mračna budućnost ostala je samo u domenu fikcije.

(Blic)

Share this post: