EVO KAKO SE ANTIRUSKI I ANTIPUTINOVSKI TEKSTOVI PLASIRAJU NARODU ZAPADA

Zapad je već bio šokiran godinu dana ranije u Minhenu dok je Putin na konfereciji za bezbednost imao antiamerički govor. Još jedan skandalozni govor starog i novog predsednika ruske federacije. Tada je rusku demokratsku opoziciju nazvao nacionalnim izdajnicima, a liberale šakalima koji obleću strane ambasade.

Posle godina depresivnih vesti o rastu autoritarnosti Putina, izveštaji o nedavnim dešavanjima sa ruskom politikom ponovo postaju ohrabrujući.

Nedavni porast demokratskih snaga u Rusiji daje veliku nadu, ali sa druge strane može pojačati i pokrenuti zbližavanje sistemskih i antisistemskih radikalno nacionalističkih snaga u toj zemlji.

Sve podseća na period perostrojke, Rusija izgleda kao da je trenutno u fazi postepene liberalizacije koja može kao u kasnim 1980-tim dovesti do ponovne redemokratizacije. Ali, trenutne tendencije koje pokazuju liberali,  u opasnosti su da budu ugušene od strane antidemokratskih snaga (čitaj Putin).

Takođe,tokom 1990-tih, kada je nastajala proto-demokratija u Rusiji, bila je pod pretnjom da bude svrgnuta od strane starih elita Sovjetskog Saveza, i konačno, sve se smirilo sa dolaskom Putina 1999.godine.

Trenutno Kremlj širi talas ksenofobičnog šovinizma.

Sada su ruski zvaničnici vatreniji u svojim govorima protiv ideja Zapada, a neki su čak opsednuti time da Amerika kuje zaveru protiv njih.

Najviše zabrinjavaja rastuća antiliberalna sila sa postsovjetskog ultranacionalističkog pokreta. Oni imaju duboke veze, sa obe strane, i u Vladinim institucijama i u Ruskom civilnom društvu. Različite radikalno nacionalističke grupe su do sada uvek bile slomljene.

Ipak, demokratski pokret koji se trenutno razvija bi mogao pružiti podsticaj za konsolidacijom u raznim ekstremno desničarskim snagama.

Ako se ovo dogodi, Rusija bi opet mogla da postane glavna briga međunarodne bezbednosti.

Putin pripada ovoj „veri“, i nedavno je priznao: „Ja sam takođe Ruski nacionalista“.

U reakciji na dobro poznate izborne ustanke ili revolucije u nekim postkomunističkim zemljama, kao što su Srbija 1999.godine, Gruzija 2003.godine i Kirgistan 2005.godine, Rusija je odlučila da poveća rukovođenje masovnim medijima i civilnim društvom.

Na primer, Kremlj je ojačao već postojeću antiameričku propagandu televizijskog izveštavanja i stvorio niz pseudograđanskih struktura, dizajniranih da šire nacionalističke ideje. Ove inicijative koje se realizuju u 2005.godini, doprinose novim tv stanicama kao što su verske i pravoslavne.

Nekoliko meseci posle Narandžaste revolucije, Kremlj je stvorio nekoliko provladinih novih omladinskih organizacija koje su finansirane od strane države. One vode kampanju sa brojnim klevetama, zastrašivanjima protiv navodnih neprijatelja Rusije, uključujući tu liberale, umetnike, moderne zapadne diplomate, novinare koji nisu pokorni, i prodemokratske aktiviste.

Eskalacija negativnog mišljenja o zapadnjačkom sistemu desila se avgusta 2008.godine, kada je vođen rusko – gruzijski rat.

Zapad je već bio šokiran godinu dana ranije u Minhenu dok je Putin na konfereciji za bezbednost imao antiamerički govor. Još jedan skandalozni govor starog i novog predsednika ruske federacije. Tada je rusku demokratsku opoziciju nazvao nacionalnim izdajnicima, a liberale šakalima koji obleću strane ambasade.

U svom govoru za predsedničke izbore, 2012.godine, Putin je nastavio svoj put upozorenja: „Nećemo dozvoliti nikome da se meša u naše unutrašnje poslove, i nećemo dozvoliti nikome da nametne svoju volju“.

Više puta je govorio o sukobu između njegovog režima i demonstranata, upoređujući jedne i druge, sa patriotama i stranim agentima. I Putin je očigledno imao uspeha sa ovim govorom jer je nedavno istraživanje pokazalo da 23% anketiranih veruje da demonstrante plaća Amerika, dok je 43% Rusa imalo poteškoća da odgovori na pitanje.

Kako su Putin i njegova svita angažovane oko izborne kampanje i propagiranja straha od strane stranih subverzivnih elemenata, javno prisustvo istaknutih ultranacionalističkih ruskih teoretičara i publicista se i dalje povećava. Antizapadne konspiracije postaju sve više i više prisutne na medijima.

Zadatak  putinovog režima je da promoviše ideološke inovacije ultranacionalističkim terminima i njene rekonstitucije kao evroazijske imperije.

Kako je i Rogozin unapređen u zamenika premijera nadležnog za poslove odbrane, odmah se počelo sa  spekulacijama da bi Amerika mogla pokrenuti istovremeno ogroman, brz i parališući napad raketama protiv celog ruskog nuklearnog naoružanja koje se nalazi na kopnu.

Putin je dao odgovor na ove „strane pretnje“, tako što je najavio da će tokom narednih godina potrošiti 772 milijardi dolara na: 400 novih interkontinentalnih balističkih raketa i 2.300 tenkova, 600 modernih borbenih aviona, uključujući i 100 vojnih aviona namenjenih za svemir, 8 nuklearnih balističkih raketnih podmornica, 50 ratnih brodova, kao i PVO sisteme i oko 17.000 vojnih vozila.

U februaru 2012.godine Rogozinu je dozvoljeno da napravi novu kvazi – partiju, tzv. „Volonterski Pokret sveruskog naroda“ podrške vojsci, mornarici i odbrani industrijskog kompleksa. Na osnivačkom kongresu pokreta Rogozin je rekao da Putin šalje pozdravnu poruku i žali što nije prisutan, pozdravljajući učesnike, i rekavši da je stvaranje nove organizacije „veoma važan i koristan biznis“.

Patrijarh Kiril, glavešina ruske pravoslavne crkve, se obratio kongresu i upozorio, da čak i sa funkcionalnom vojskom i privredom, zemlja može da izgubi suverenitet i nezavisnost, jer postoji dobro organizovani protok informacija koji radi protiv sistema.

Rekao je da se istorijska Rusija (SSSR) raspala bez ijednog ispaljenog hica, i da nekada tako velika i jaka zemlja, više ne postoji. Prema patrijarhu Kirilu masovni mediji  i internet su propagiranje ideologije „potrošnje i bogastva“. Kiril je zaključio da jednog dana te snage mogu doći na vlast, i da će se on moliti Bogu za zaštitu od varljive, odvratne i klevetničke propagande.

autor: Vestinet.rs

 

Share this post: