EVO ŠTA NAS ČEKA U 2018: Pojaviće se 3 medveda, a onda…

prikaz

Foto: Printskrin/ Youtube

Posle godine relativno zdravog rasta globalne privrede, ekonomisti za 2018. godinu predviđaju više-manje slične rezultate.

Međutim, među pretnjama statusa kvo izdvajaju mere centralnih banaka, trgovinske barijere i mehuri na tržištima.

Takve prognoze rasta, koje ne bi trebalo da budu ni previše snažne, ni previše slab,eveć optimalne, slikovito nazivaju scenarijom po uzoru na dečju priču „Zlatokosa i tri medveda“, ali je razlika u tome što u ovom scenariju baš i nisu na vidiku tri medveda.

Radi se o tome da sve više-manje govori da će rast u 2018. godini biti snažniji od ovogodišnjeg.

[adsenseyu5]

Deo toga može se pripisati činjenici da su ekonomisti uglavnom nisu bili u pravu prošle godine, podcenjujući ovogodišnje privredne rezultate, ponajpre za evrozonu i Japan.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je za 2017. godinu, na primer, procenio da će globalni rast iznositi 3,4 odsto, pri čemu je najrazvijenije privrede sveta trebali da porastu u proseku 1,8 odsto.

Sada se očekuje da će globalni rast dosegnuti 3,6 odsto u ovoj godini, a onaj u razvijenim privredama 2,2 odsto.

Za evrozonu su procenjivali rast od 1,5 odsto u ovoj godini, a za Japan od 0,6 odsto.

Sada procenjuju da će rast biti 2,1 odsto u evrozoni, a 1,5 odsto u Japanu.

„Brži rast zahvata gotovo dve trećine svetske populacije“, objavljeno je u decembru na MMF-ovom blogu.

Takva kretanja podstakla su optimizam među nekim ekonomistima.

U Nomuri su ekonomisti među optimističnijima: „Globalni rast ima daleko više samo-jačajućih karakteristika sada nego u bilo kom trenutku u proteklih 20 do 30 godina“.

Međutim medvedi iz priče o Zlatokosi zaista se u nekom trenutku pojave. Postoji čitav niz potencijalnih i političkih i privrednih rizika za status kvo.

Međutim, kao što je to u ovoj bajci, uzmimo samo njih tri: centralne banke, trgovinu i mehure.

U prvom slučaju postoji opasnost da će biti greški na planu politika, što bi pogodilo dužnike.

Drugi se odnosi na ponovni američki protekcionizam, ili ljutnju na kineski izvoz, što bi podstaklo kaznene mere, trgovinske barijere koje guše rast. Treći slučaj govori o neočekivanim tržišnim gubicima koji bi pritisnuli potrošnju i potražnju.

[adsenseyu5]

Deo globalnog privrednog uspeha u 2017. pripisuje se kombinaciji izuzetno popustljive monetarne politike i kompetentnog upravljanja centralnih banaka nastojanjima da odvikavaju svet od takvih poklona.

U 2018. Fed se sprema za još tri povećanja kamatnih stopa, Evropska centralna banka (ECB) će postepeno početi da smanjuje kupovinu obveznica, a Kina će podići kamatne stope.

Sve to pomno su osmislili političari, međutim greške se mogu dogoditi pa i najmanja, značajnija promena brzine može dovesti do oštrog smanjenja potrošnje kako građana tako i kompanija.

„Rizici po finansijsku stabilnost predstavljaju veću pretnju nastavku ciklusa rasta nego što to čine rizici po stabilnost cena“, napisao je ekonomista Morgan Stanlija Četan Ahja u predviđanjima za 2018. godinu, ističući da su američke korporacije najizloženije višim kamatnim stopama.

To implicira da zaoštravanje monetarne politike kako bi se zauzdao prekomerno robustan rast.

Odatle strah u Vašingtonu, Frankfurtu, Pekingu i Tokiju.

Mehure je teško izmeriti sve dok ne puknu.

Postoji tendencija da se kaže „ovaj je put drugačije“, sve dok se ne pokaže da nije.

Međutim jednu stvar koju su ekonomisti naučili iz kriza na finansijskim tržištima u ovom milenijumu je da one dovode do kolapsa.

(Mediji)[adsenseyu2]

Share this post: