ROBERT DŽENTRI: EVOLUCIJA ZEMLJE NIJE TRAJALA MILIONE GODINA VEĆ NEKOLIKO MINUTA

Robert Džentri, vodeći svetski stručnjak iz oblasti radiohemije i geohemije došao do otkrića da su granitne stene stvorene za nekoliko minuta a ne nekoliko miliona godina, otkrića koje je razbilo u paramparčad teoriju evolucije.

Zamislite da direktor kompanije uruči otkaz Nikoli Tesli. To bi bila udarna vest u svim svetskim medijima. Nešto slično se desilo dr Robertu Džentriju, vodećem svetskom stručnjaku iz oblasti radiohemije i geohemije. Razlog? Otkriće koje je razbilo u paramparčad teoriju evolucije.

Ouk Ridž Laboratorija u Americi je jedna od najpoznatijih laboratorija na svetu iz oblasti radiohemije i geohemije. Stručnjaci ove kompanije se bave različitim poslovima, a jedan od njih je bezbedno skladištenje nuklearnog otpada u osnovnim stenama Zemlje – granitu. Vodeći stručnjak ove kompanije doskoro bio je dr Robert Džentri, koji je objavio mnoštvo naučnih radova u najpoznatijim svetskim naučnim magazinima.

Ali jednog dana mu je uručen otkaz. Razlog? Njegova neverovatna otkrića koja osporavaju teoriju evolucije, koja se usudio da objavi u najpoznatijim naučnim časopisima. I ne samo to. Na suđenju u državi Arkanzas usudio se da bude svedok koji je branio uvođenje biblijskog koncepta Stvaranja u školske programe.

Nakon izbacivanja sa posla dr Rober Džentri je napisao knjigu „Mala misterija stvaranja“, koja je objavljena u Srbiji, a njegova dva video materijala su prevedena i objavljena i kod nas.

Zbog svega navedenog zamolili smo dr Roberta Džentrija za kratak intervju.

Dr Džentri, recite nam kako je sve počelo u Vašem slučaju koji je uzburkao naučnu i širu javnost?

– Rođen sam u liberalnoj hrišćanskoj porodici u Americi i nisam se mnogo zanimao za pitanja naučnog dokazivanja tačnosti Biblije, već sam bio hrišćanin po verovanju i bilo mi je važno da Bog postoji, ali nisam ulazio u detalje odnosa teologije i nauke. Dok sam studirao fiziku, primetio sam se da su se neki religiozni studenti bunili kada je profesor iznosio navodne dokaze za evoluciju i Veliki Prasak.

Profesor ih je umirivao rečima da je „možda Bog pokrenuo Veliki Prasak i evoluciju, a da su dani Stvaranja ustvari simbolično prikazani milioni godina evolucije koju je Bog vodio„. Ja sam prihvatio takvo naučno tumačenje i kasnije kao profesor predavao studentima „evoluciju koju je Bog vodio“.

Šta vas je podstaklo da promenite svoje mišljenje o evoluciji?

– Jednog dana prišao mi je čovek koji me je pitao da li verujem da su deset Božijih zapovesti istinite. Odgovorio sam potvrdno. Onda me pitao da li zaista verujem da su dani Stvaranja simbolički i da predstavljaju milione godina evolucije. Odgovorio sam potvrdno. Onda me je podsetio na reči jedne od Zapovesti u kojoj se kaže da treba šest dana da radimo, a sedmog da se odmaramo „jer je Bog za šest dana sve stvorio, a sedmog je odmorio“.

Čovek je nastavio: „Ako dani Stvaranja simbolički predstavljaju milione godina, onda ova Zapovest nema smisla. A ako ona nema smisla, kako možemo prihvatiti da i ostale Zapovesti imaju smisla.“ Bio sam zatečen i nisam znao šta da mu odgovorim. Moje verovanje u Boga i posvećenost nauci su dospeli u veliku krizu. Bilo bi više nego licemerno da i dalje studentima predajem nešto u šta nisam više mogao da verujem – da su evolucija i Biblija kompatibilni.

Kako ste rešili problem koji je nastao?

– Pošto sam više verovao Bibliji nego teoriji evolucije, odlučio sam da istražim pitanje nastanka Zemlje i njene starosti. Došao sam do neverovatnih otkrića i pokušaću sada da vam ih približim na jedan interesantan način.

Većina ljudi je čula za vitamin C. Njega proizvode biljke, a čovek je odskora u stanju da ga pravi u obliku šumećih tableta. Ako tabletu ovog vitamina stavimo u čašu vode, ona će početi da se raspada stvarajući mehuriće u vodi. Pretpostavimo da je tableti vitamina C potreban jedan minut da se potpuno raspadne u vodi oslobađajući mehuriće.

Šta bi se desilo ako bismo u čašu vode stavili tabletu vitamina C, a onda odmah čašu stavili u zamrzivač? Zamrzivaču bi bilo potrebno oko 15 minuta da zaledi vodu. Da li bi posle 15 minuta u zaleđenoj vodi pronašli mehuriće nastale od raspadanja tablete? Naravno da ne jer je proces raspadanja tablete mnogo brži od procesa zaleđivanja vode.

Ali, ako biste videli čašu zaleđene vode u kojoj se nalaze uhvaćeni mehurići tablete vitamina C, šta biste zaključili? Jedini mogući zaključak bio bi da je u pitanju neki model zamrzivača koji je u stanju da zamrzne vodu brže nego što se tableta vitamina C raspadne – brže od jednog minuta.

Dakle, ako bismo imali pred sobom čašu vode sa zaleđenim mehurićima tablete vitamina C, mogli bismo da izvučemo najmanje dva zaključka:

1. Neko je ubacio tabletu vitamina C u čašu vode;
2. Voda u čaši se zaledila za manje od jednog minuta, jer se u vodi nalaze uhvaćeni mehurići tablete koja se raspala.

Ovaj primer sa čašom vode, tabletom vitamina C i zamrzavanjem, naveo sam da biste bolje razumeli ono što sam otkrio. Već smo pomenuli da se u biljkama odvijaju određeni procesi u kojima se stvaraju vitamini, a među njima i vitamin C. Sa druge strane, u stenama se odvijaju procesi gde se određeni hemijski elementi raspadaju i na taj način stvaraju određeni tip „mehurića“ u steni.

Na primer, u stenama često pronalazimo milione atoma nestabilnog urana, koji su zajedno grupisani u mikroskopski maloj tački i koji se raspadaju. Prilikom raspadanja, oni izbacuju male čestice na sve strane. Tako stvaraju oštećenje u čvrstoj steni u obliku mehurića. Neki nestabilni elementi se raspadaju u više koraka, tako da često pronalazimo po nekoliko mehurića koji se nalaze jedni u drugima. Ukoliko stenu presečemo po sredini ovih mehurića, na preseku ćemo videti koncentrične krugove.

Neki nestabilni hemijski elementi se raspadaju brže, a neki sporije, ali svoje mehuriće raspadanja mogu da ostave samo u čvrstoj steni. Ako je stena tečna, kao što je to slučaj sa usijanom lavom, onda oni ne mogu da ostave mehuriće – na isti način kao što tableta vitamina C ne može da ostavi mehuriće raspadanja u tečnoj, već samo u zaleđenoj vodi.

A sada da primenimo naše znanje o „mehurićima“ na pitanje nastanka planete Zemlje. Poznato je da je najveći deo naših kontinenata sačinjen od stene koja se zove granit. Međutim, dugo vremena nije se znalo kako je nastao granit jer se nigde u prirodi ne može posmatrati njegov nastanak niti ga je ikada bilo moguće napraviti u laboratoriji.

Mnogi naučnici su zato prihvatili pretpostavku da je osnovna stena naših kontinenata – granit – nastao polaganim hlađenjem usijane lave tokom više miliona godina. I mnogi ljudi, kada pomisle na nastanak planete Zemlje, odmah zamišljaju usijanu planetu koja se polagano hladi tokom dugih vremenskih perioda.

Međutim, ja sam otkrio nešto potpuno suprotno. Naime, na svim kontinentima širom sveta u granitu su pronađeni mehurovi raspadanja jednog neobičnog hemijskog elementa. U pitanju je polonijum, koji se raspada za samo nekoliko minuta.

To znači da je granit morao da očvrsne za najviše par minuta.

Izvršena su detaljna naučna ispitivanja da bi se proverilo ovo otkriće i prvobitni rezultati su bili potvrđeni. Tako je utvrđeno da naša planeta nije bila usijana masa tokom više miliona godina, već je nastala za veoma kratko vreme – maksimalno za nekoliko minuta!

Ono što je učinilo ovo otkriće još neverovatnijim, jeste da tip polonijuma, koji je ostavio mehuriće u granitu, ne postoji nigde u prirodi samostalno, već samo kao deo nekog većeg lanca raspada, kao što je to lanac raspada urana.

Dakle, kao što vitamin C ne nastaje nigde u prirodi samostalno, u vidu tablete, tako ni ovaj tip polonijuma ne nastaje nigde u prirodi samostalno, kao nezavisan hemijski element.

U slučaju zaleđene vode sa mehurovima tablete vitamina C mogli smo da izvedemo dva zaključka. Na isti način i ovde, u slučaju granita za mehurićima ovog polonijuma, možemo da izvedemo dva jasna zaključka:

1. Neko je ubacio ovaj tip polonijuma u granit;
2. Granit je očvrsnuo za samo nekoliko minuta.

Treba istaći da, i pored brojnih pokušaja, niko do sada nije uspeo da ospori ovo otkriće. Ovi zaključci jasno ukazuju na Onoga koji je ubacio u polonijum u granit i ostavio nam dokaze o stvaranju planete Zemlje za veoma kratko vreme – upravo onako kako piše u Njegovoj knjizi – Bibliji. Zato ja ova otkrića u granitu nazivam „otisci Božjih prstiju“.

Kako su ova otkrića uticala na vaš problem na poslu?

– Dugo godina sam radio na skladištenju nuklearnog otpada u granitu, tako da sam uzorke granita mogao detaljno da istražujem. Pored pronalaska polonijuma u granitu, koji ukazuje da je naša planeta stvorena za kratko vreme, otkrio sam u granitu velike količine helijuma – gasa koji brzo isparava i koji bi odavno ispario iz granita u slučaju da je granit star milione i milijarde godina. Ali velike količine helijuma i u najdubljim slojevima granita ukazuju da je naša planeta veoma mlada, samo nekoliko hiljada godina – upravo onako kako tvrdi Biblija.

U to vreme je došlo do sudskog spora u državi Arkanzas, jer je ta država donela odluku da se, pored teorije evolucije, u školske programe uvede i nauka o biblijskom Stvaranju – poznata kao „kreacionizam“. Jedna veoma uticajna nevladina organizacija AKLU tužila je državu Arkanzas zbog takve odluke sa obrazloženjem da se tom odlukom krši Ustav Amerike, u kojem se kaže da su država i religija odvojene.

Zvaničnici države Arkanzas su čuli za moja otkrića i pozvali su me da budem svedok odbrane na suđenju – da branim državu od AKLU. Direktor Ouk Ridž Laboratorije, u kojoj sam tada radio, mi je diskretno skrenuo pažnju da ne budem svedok na tom suđenju jer će mi biti uskraćen dalji rad u laboratoriji. Ja sam ipak prihvatio da budem svedok na suđenju.

Kako je proteklo suđenje?

– Prvih sedam dana su najpoznatiji evolucionistički naučnici u Americi, koje je angažovao AKLU, iznosili pred sudijom navodne dokaze za evoluciju. Svi najpoznatiji svetski mediji ne samo američki nego i evropski izveštavali su o „sjajnim dokazima svedoka tužioca“. Nakon sedam dana ja sam izneo dokaze za mladu Zemlju i skoro trenutno stvaranje naše planete. Niko od uticajnih medija nije o tome izveštavao – samo su lokalni mediji napisali kratke članke u svojim novinama.

Nakon mog ubedljivog izlaganja, sudija Overton je pozvao vodećeg svetskog evolucionistu iz oblasti geologije dr Brenta Delripmla da pokuša da objasni moja otkrića. Dr Delrimpl je, sležući ramenima, rekao da sada nije u stanju da objasni moje nalaze u granitu i da je to u ovom trenutku za njega „misterija“. Ali je još dodao da „ne treba da se oko toga uzbuđujemo jer će nauka uskoro sigurno uspeti da objasni ovu malu misteriju stvaranja“.

Sudija Overton je prihvatio ovakvo njegovo „objašnjenje“ i AKLU je na kraju dobio proces a država Arkanzas je morala da odustane od uvođenja kreacionizma u školske programe.

Kako ste dočekani na poslu?

– Ubrzo mi je uručen otkaz pod obrazloženjem da nije potrebno da se sa mnom produžava ugovor o saradnji i daljem radu.

U kom smeru su se vaš život i naučni rad dalje odvijali?

– Prema rečima dr Delrimpla, o „maloj misteriji stvaranja“, napisao sam knjigu „Mala misterija stvaranja“, u kojoj sam objasnio svoje dokaze, a snimio sam i dva video-materijala o mladoj Zemlji i njenom brzom nastanku. Drago mi je što je Centar za prirodnjačke studije iz Beograda objavio moju knjigu i video materijale i što javnost u vašoj zemlji može da se upozna sa ovim važnim otkrićima.

Šta bi bio vaš zaključak na kraju?

– Mogu da poručim da je nauka, naročito u poslednjih nekoliko decenija, otkrila veliko mnoštvo dokaza koji do detalja potvrđuju autentičnost Biblije. Ta otkrića imaju veliku važnost za nas jer nas dodatno uveravaju u ispravnost Božjeg koncepta, koji ukazuje da je pitanje morala pitanje sreće, zdravlja i života.

(Geopolitika)

Share this post:

  • Pingback: Znanstvenici u šoku: Dr. Gentry u potpunosti srušio teoriju evolucije | Atma()