EVRO JE STVOREN DA BI EVROPA BILA POKORENA

Za klasičnu zmenu teza najbolja ilustracija je u poznatoj opasci da je za lošu sadržinu poruke kriv onaj ko je poruku doneo, a ne uzročnik njenog lošeg sadržaja. Dakle, kriv je kurir i njega treba eliminisati iz službe. Kada medjunarodni bankarski kartel primeni ovakvu logiku, onda je za krah nekog finansijskog tržišta krivac onaj ko je proizvodjač robe čiju vrednost predstavlja novac kojim oni barataju, a ne oni koji su se tim novcem na berzi, kao na kockarskom ruletu igrali. I preigrali tako da je visina dobitaka daleko premašila stvarnu vrednost robe tj. stvarni kapital igrača. A, rulet se sada ne može zaustaviti, jer bi svi bili gubitnici.

I on i dalje izbacuje  ogromne dobitke pojedinim igračima, sve dok kazino potpuno ne bankrotira i još ostane u dugovima. S obzirom da kazino nema osnovni kapital kojim se mogu pokriti njegovi dugovi, a vrednost same mašine ruleta je suviše mala da pokrije i delić dugova, izlaz iz bankrotstva vlasnici kazina će potražiti  od samih igrača (ulagača) kojima duguju novac tako što će ulagači, da bi mogli da naplate svoja potraživanja, prvo morati da finansijski izbave kazino od bankrotstva. To izbavljnje se može nazvati bakarskim terminom “bail out”. U prevodu sa bankarske terminologije to znači da prihvatate da se kazino odrekne garantovane isplate u slučaju vašeg dobitka, dok se ne on izbavi iz finansijskih problema. Samo tako, kada se rulet ponovo zavrti (sa svežim novcem) ,  dobitnici premija mogu računati da se njihova potraživanja konačno (jednog dana limburga meseca) mogu izmiriti. Naravno, kada se novac od nečijih novih uloga prelije preko kazina do njih. Jer, najvažnije je da se rulet ponovo zavrti. I oni će, nemajući gde, to prihvatiti.
Dakle, to je “bail out” kazina.

Ovo je najprostije rečeno princip na kome danas sprovodi svoju banarsku logiku kartel međunarodnih bankara (koji funkcioniše preko mreže banaka nazvanih Inter Alpha Group), dok se najnovija  njihova monetarna velika evropska “kockarnica” naziva novim terminom (koji zvuči pomalo militantno)- “evrozona”. I njihov rulet je sada navodno pred kolapsom. A igrači na ovom ruletu su države Evropske unije. Za ovaj „militantni“ termin ste čuli mnogo puta poslednjih meseci.

Evrozoni (uniji država koje koriste evro kao obračunsko sredstvo i vlasnici su evro obveznica i evro dolara)  sada preti finansijski kolaps, ukoliko svi njeni članovi (države osnivači zajedničke centralne banke –ECB) ne pristanu da potpišu jedan međudržavno –bankarski ugovor koji se naziva Evropski Stabilizacioni Mehanizam.

I ovaj termin “stabizacioni mehanizam” zvuči militantno i to nije slučajno. Izgleda tako kao da se neki veliki mehanizam pokvario (možda baš rulet), pa ga sada treba stabilizovati da ne napravi ogromnu štetu svim korisnicima evra. I Džordž Soroš kao glavni „mehaničar“ sada preti i upozorava države da može nastati strašan haos u čitavoj Evropi.

Da podsetimo u evrima države EU, kao i privatne kompanije valorizuju vrednost svoje privrede, svojih istinskih  kapitalnih vrednosti, ljudi procenjuju vrednost svoga rada. I sve to može da pukne. I preko noći niko više ne bi znao u razmeni dobara i usluga koliko šta košta, ko koliko kome duguje itd. Banke koje su prodale evre po određenoj vrednosti bi propale, mnoge investicije bi se obezvredile,  nečija dugogodišnja štednja  bi propala. Sve bi se poremetilo, tržište bi postalo haotično. Kao kada bi krvotok u nekom živom organizmu stao.

A oni koji bi ovi “strašnu mašinu” (finansijski krvotok) mogli da stabiliziju su “stručnjaci” takozvani finansijski eksperti (koje će biti po predlogu ovog stabilizacionog ugovora nedodirljivi i od svih nacionalnih zakona i država imuni) sprečiće tako katastrofu nad katastrofama – sunovrat evra i od evra zavisnog tržišta takozvane – evrozone.

NEDODIRLJIVI „EKSPERTI“

Za taj posao ovi Sorošovi eksperti traže posebna ovlašćenja i uslove za svoj “spasilački rad” (kao da rade demontažu mina). I niko drugi se u njihovoj blizini ne sme nalaziti, ne sme ih ometati i mora u njih imati apsolutno poverenje.  Niko ih ne sme gledadti dok, rade, sa kakvim alatom rade i šta rade. Dakle, nikakav nadzor ne dolazi u obzir. Oni moraju biti iznad svih država, svih vlada , svih parlamenata. Jer, u slučaju njihovog neuspešnog posla stotine miliona ljudi u evrozoni bi to moglo koštati života. Evo, šta „veliki majstor“ kaže, a prenosi „Politika“:

I sve bi bilo jako crno, da suština mehanizma  nije još mračnija: čitav mehanizam u stvari je jedna velika iluzija i prevara, baš kao i čitav “kazino” i njegov rulet (možete ga nazvati i finansijskom berzom) i sav novac koji se tu okreće. I sve te iluzije su pomutile zdrav ekonomski rezon milijardama ljudi širom sveta, koji kao pijane  ovce sada tumaraju u strahu  i pod vođstvom  svog velikog čobanina (finansijskog eksperta) i iščekuju da ih on bezbedno prevede preko brvna.

A za Velikog čobanina sada je najvažnije da mu ovce potpuno prepuste svoja runa i svoje živote.
Ako su ova ovčija runa privrede suvrenih država ona će se nakon prelaska brvna  naći pod makazama stručnog čobanina koji če ih onda totalno ošišati. I to jeste zadatak ove velike finansijske intervencije koja će uslediti 2012. potpisavanjem Evropskog Stabilizacionog Mehanizma (European Stability Mechanisam) koji treba da potpišu kao ugovor države članice EU i privatni bankarski kartel koji se krije pod nazivom Inter Alpha Group.

Evo samo jednog malog izvoda iz ugovora o osnivanju ESM-a ponuđenog državama članicama EU iz koga se vidi kakav će status uživati ovi međunarodni eksperti koji će biti imenovani u Upravni odbor ESM-a (Evropskog Mehanizma Stabilnosti):

Članovi 27 i 30 Ugovora o ESM definišu pravila  o imunitetu: “Imovina, fondovi i aktiva ESM-a gde god budu locirani i ko god ih bude držao, biće imuni od pretrage , trebovanja, konfiskacije, ekspropriacije ili bilo koje druge forme plenidbe, uzimanja ili oslobađanja prava od skidanja hipoteke od strane izvršlaca, pravne, administrativne ili sudske  akcije”.

Oni će očito biti nedodirljivi za sve sudske organe bilo koja države članice EU. Njih će postaviti bankari, a ne nacionalne države. Oni će imati sedište u Luksebmurgu, a mogu osnivati i kancelarije za vezu u Briselu. Evro će tako zameniti dolar jer 31. 12. 2012. ističe osnivački ugovor američke centralne banke FED sa federalnom državom SAD. Po ovom ugovoru niti jedna američka država nije mogla da raspolaže novcem bez saglasnosti privatne centralne banke Federalnih rezervi (FED). tako se sada sprema i za ECB (Evropsku centralnu banku). ESM treba da stupi na snagu sredenom 2013. Ovde možete videti još dva zanimljiva člana o imunitetu ljudi iz Upravnog odbora, koji naravno nigde neće plaćati ni porez.

ISTORIJU SU STVARALI MEĐUNARODNI TRGOVCI BRANEĆI SVOJ MONOPOL

Već smo pisali o fantastičnoj moći koju su kroz vekove stekli drevni trgovci i iluzionisti koji su iz Aleksandrije počeli da stižu u Evropu infiltriranjem  u apostolsku hrišćansku zajednicu. Da li oni potiču od drevnih Feničana nije tema ovog teksta, ali krst jeste feničanski znak i Sunce jeste bilo feničanski kult. Sve to je preuzeo Vatikan.

Veštim udruživanjem u kartele, ovi trgovci su do 15. veka uspeli da preuzmu apsolutnu kontrolu nad najvažnijim trgovačkim putevima koji su vodili preko Sredozemnog mora iz Indije Turske, Egipta i Grčke. Kontrolu nad trgovačkim putevima su postizali pravom jačeg koje je važilo na moru , pa su zato nastojali da uvek iza sebe imaju najmoćniju vojnu pomorsku silu. Pored fizičkog preimućstva na moru, ovi trgovci su vešto kontrolisali vrednost novčanih moneta  nastojeći da brzim akumuliranjem zlata nametnu svoje novčane jedinice kao prihvaćeno i zakonsko sredstvo plaćanja kad god im je bilo potrebno da negde uspostave trgovački monopol. Zonu svoga uticaja (monopolske kontrole tržišta i sirovina) širili su finansiranjem brojnih lokalnih ratova i praktično su do 15. veka preuzeli sve trgovačke poslove  drevne Rimske imperije. Svoje agente su postavljali kao finansijske savetnike mnogim lakovernim evropskim kraljevima nastojeći da ih tako pridobiju za svoje interese.

Držali su se dva zlatna pravila: sila boga ne moli i novac vrti gde burgija neće.

Tako se najveća akumulacija svetskog bogatsva našla u rukama samo nekoliko porodica u periodu od 8. do 18. veka u vreme postojanja Najsvetlije (Blažene) Mletačke Republike. Njen najveći rival je bila drevna Vizantija na čijem su razaranju dugo radili. Posebno na razaranju veoma cenjenog vizantijskog novca.

Sa svojom finansijskom imperijom, Venecijanci su  širili i hrišćansku iluziju preko svog hrama za masovnu kontrolu uma- rimokatoličke crkve. Njihovim veštim prevarama i smicalicama stara evropska vlastela je ulazila u ratove, zaduživala se i propadala, dok su trgovci i iluzionisti postajali sve bogatiji, moćniji i suroviji pozajmljujući im novac i zlato. Od biblijskih priča (donetih iz drevnog Vavilona) napravili su veliku iluzionističku oblandu hrišćnske vere iza koje su krili svoje trgovačke interese, a lokoverni narod držali u strahu od boga i pokornosti.
Njihov zaštitnik, „evangelista“ Sveti Marko – zaštitnik zidara (masona) samo je jedna od takvih iluzija koja je predočavana lakovrenim i neukim masama.

Najviše su voleli da kreditima (pozajmicama) finansiraju ratove  i zato su im vlastelini koji nisu bili voljni da ratuju bili neprijatelji.

Nastojeći da nadju drugi put do Indije, preko zapada i zaobiđu mletačko sredozemlje, engleski i holandski trgovci su pokušali da nađu put do Indije preko Atlantika. Zahvaljujući svojim špijunima mletački trgovci su brže bolje zato angažovali španske moreplovce da krenu i oni preko Atlantika i stignu pre Engleza.
Biće da je ipak Džon Kabot (Đovani Kaboto) prvi stigao do Amerike, pre Kolumba i Vespučija, ali je Papa to pravo ipak dao  Špancima i dodelio im vlasništvo nad obe Amerike. Ali, holandski i engleski trgovci se nisu dali i krenuli su sa svojim trgovačkim brodovima i poslovima preko Atlantika. I to je počelo da obara cene nekih proizvda koji su stizali iz Indije preko Sredozemnog mora.
Španska armada (najmoćnija pomorska sila u 16. veku )  angažovana je tako da u ime rimokatoličke crkve (u ime Hrista) krene u okršaj sa jereticima (protestantima ) u Holandiji i Engleskoj.
Ali, ovaj vojni sukob se loše završio za Španiju, jer su i Holanđani i Englezi tada bili jači. Tako je pokrenut “plan B”, a to je a se jezuitskom doktrinom usvojenom na Savetu u Trentu (prikrivenim smicalicama) agenti ovog bratstva infiltriraju u vladarske krugove Holandije i Engleske i da se krunišu pogodniji vlastelini, koji bi prihvatili da venecijanski novac bude kapital koji će im izgraditi  privredu i njihovu vojsku.  Na taj način bi iste venecijanske  porodice kontrolisale trgovačke puteve preko Atlantika i Novi Svet.
BRITANSKA IMPERIJA JE TVOREVINA MLETAČKIH TRGOVACA
Po Lindonu Larušu, američkom političaru i nacionalisti, zbog toga je u  16. veku došlo do velike podele među mletačkim patricijima, pa su neki krenuli sa svojim ogromnim kapitalom  u Nemčku preko Rajne, a onda u Holandiju i Englesku, dok su neki predlagali da treba ostati samo sa trgovačkim monopolom na Sredozemnom moru.

Oni koji su krenuli da investiraju na sever vremenom su menjali svoja imena i prezimena i uzimali engleska i nemačka, skrivali se sa svojim novcem iza holandskih i engleskih partnera, pa su tako osnovali Bank of Amesterdam i Holandsko istočno-indijsku kompaniju , kao i Britansku istočno-indijsku kompaniju. Sedište svog novog kartela su prebacili u London čim su tamo krajem 17. veka uspeli da svrgnu svog velikog oponenta kralja Čarlsa Prvog  i osnovali svoju privatnu centralnu Bank of England. Njihovo današnje sedište je zato City of London i tu je unet ogroman venecijanski kapital stečen još u srednjem veku.
Kao što je to bila Mletačka republika i Britanska imperija u osnovi svoje moći ima sistem kontrole monetranih vrednosti i mogućnost njihovog obezvređivanja na berzi. Veliki mešetar im je danas Dž. Soroš.
To je bio isti sistem monetarne kontrole svetskog tržišta kakvu su nakon Drugog Svetskog rata Britanci nametnuli Americi kako bi mogli po potrebi da podrivaju njen dalji privredeni razvoj . S obzirom da je Amerika izašla kao jaka sila pobednica iz dva svetska rata, imala je fantastičan privredni i finansijski potencijal za ekonomski razvoj. S obzirom na geografski položaj, SAD nisu morale da plaćaju ogromnu vojsku, jer u okruženju nisu imale neprijatelje.

Zato je trgovcima sa novcem i kreditima bilo važno da se ova ogromna zemlja maksimalno privredno onesposobi kako bi bila zavisna od Britanske imperije i Londona. Tako je i naterana da uđe u dva svetska rata kao i lokalne ratove u Indokini kasnije. Džon F. Kenedi nije želeo američku vojsku da šalje u duži angažman u Indokinu, i to ga je koštalo života, tvrdi Laruš.
“Kada je predsednik Ričard Nikson 1971. okončao sistem međunarodne monetarne trgovine po fiksnoj stopi i sa dolarom koji je do tada bio zamenjiv za zlato, otvorio je Pandorinu kutiju i oslobodio monetarne manipulatore sa novcem koji su vrebali iz Londona, i koje koje je Franklin Ruzvelt do tada nekako držao na uzdi”, tvrdi još Lindon Laruš. Dolar je od tada vezan za trgovinu naftom i narkoticima, i takav spekulativni novac , odvojen od zlatog standarda, preplavio je Ameriku i čitav svet potpuno zaustavljajući privrdeni razvoj SAD. Zato je ova ogromna zemlja danas u teškim dugovima.

STVARANJE EU – PLAN ZA POKORAVANJE SUVERENIH DRŽAVA

Po sličnom modelu i sa istim ciljem napravljen je i plan za kolonizaciju čitave Evrope i on je počeo da se , kao paklena finansijska mašina, instalira još u vreme trajanja Drugog svetskog rata. Najpre je  osnovana European Coal and Steel Community (Zajednica evropskih ugljara i čeličana) 1951., što je bio kartel koji je imao zadatak da zajednički nastupa na infrastrukturnim poslovima u ratom opustošenoj Evropi, a ubrzo  je usledilo i stvaranje ekonomske zajednice 1957, koja je bila prva stepenica u planovima za stvaranje nadnacionalne evropske monete koju bi kontrolisali trgovci iz londonskog Sitija.
Evro je tako kao evropska moneta stvoren da bi po potrebi mogao da se podiže i urušava onako kako je o bankarskom londonskom kartelu odgovaralo. On nikada nije planiran da bude sredstvo ekonomskog razvoja evropskih zemalja, što i jeste osnovna uloga novca.
Tako je u Evropi počeo da se stvara sistem bez granica sa ciljem da se čitav evropski fianansijski sistem objedini (u jedinstven krvotok) i njime bi upravljala Britanija. Ko kontroliše ovaj finansijski krvotok, kontroliše i sve nacionalne ekonomije (gazdinstva). U “krvotok” su ubrzo ubačene evro obveznice i evro dolari i stvoren je veliki konzorcijum banaka.

Inter Alfa Grupa je osnovana 1971. nakon ukidanja dogovora iz Breton Vudsa (1944.) kao mehanizam koji bi sada koristio ranjivost moneta koje više nisu bile fiksirane za zlato. Ova bankarska grupa je u početku bila sačinjena od šest relativno malih evropskih banaka koje su predstavljale porodično bogatstvo pomenutog venecijanskog sistema. Svaka od ovih banaka je raspolagala ogromnim novcem  bogataških porodica koje su takođe bile međusobno povezane. Tako su veoma brzo mogle da akumuliraju ogroman novac i uđu sa njim na berzu.  Svaka od ovih banka je izabrana da predstavlja  banku u jednoj od vodećih država Evropske ekononmske zajednice: Kreditbank u Belgiji, Nederlandsche Middenstandsbank u Holandiji, Credit Commercial de France; Banco Ambrosiano u Italiji,  Williams & Glyn’s Bank (članica  Royal Bank of Scotland), u Britaniji i BHF Bank iz Nemačke.  Sedma banka,  Privatbanken iz Danske je dodata 1972.

Setite sa kako je Societe Genaral banka 1991. u vreme predstojeće krize osnovala u Srbiji mešovitu francusko-jugoslovensku banku (Societe Generale Yugoslav Bank ). Gde je nestao jugoslovenski ulog u tu banku, danas više niko ne pita. A na čelu upravnog odbora ove (danas samo strane banke) u Srbiji je „stručnjak“ za finansijsku kockarsku terminologiju dr Goran Pitic. Zamislite da jednog dana bude otvoren „Pokeraški univerzitet“ koji školuje doktore i magistre za poker. E, to vam otprilike dođe to- isti nivo zaglupljivanja, gde je pomenuti dr Pitić samo sitni šraf u velikoj makromašini za pljačku Srbije , a da on to izgleda uopšte i ne shvata zbog svoje velike bankarske „stručnosti“. Sve strane specijalizacije tome i služe.

Ove banke su se povezivale sa evropskim nacionalnim bankama, američkim, ali i azijskim, ali su one u suštini funkcionisale kao jedna jedinstvena bankarska grupa kojom se rukovodilo iz Londona. Sve ovo je napravljeno da se stvori iluzija slobodnog međubankarskog tržišta i da se svaka nacionalna moneta po potrebi može brzo obezvrediti. Tako je stvoren termin – makroekonomija. Teška zaduženost Srbije i totalni slom privrede su najbolji pokazatelj delovanja ove makro-pljačkaške mašinerije.
Glavni rukovodilac bankarskih poslova Inter Alfa Grupe je bio Jakob Rotšild, na početku kao kompanija N.M. Rothschild u Londonu. Od samog osnivanja Rotšildove bankarske mreže početkom osamnaestog veka u Nemčkoj ova porodica je u službi venecijajanskog trgovačkog kartela. Među njihovim prvim sponzorima su porodice Thurn i Taxis iz Bavarije,koji su bili , kako navodi Laruš, kontrolori obaveštajnih struktura pri kartelu i jedna od vodećih porodica Habsburške austrijske imperije.
Ova venecijanska veza je to glavno izvorište obaveštajne mreže Rotšilda (zbog čega su prvi znali ishod bitke kod Vaterloa kada su odigrali svoju famoznu igru na berzi sa britanskim državnim obveznicama koje su na vreme bagatelno pokupovali). Jakob Rotšild, između ostalog, upravlja i fondovima Princa Čarlsa, što znači da je moć princa u njegovim rukama jer vlada onj ko zna, a ne onaj ko nosi (ili će nositi) krunu.

Džordž Soroš je Rotšildov glavni berzanski agent.
Ali, uprkos ogromnom bogatstvu koje ove banke Inter Alfa Grupe predstavljaju, one same nisu imale tolike fondove da mogu da transformišu ekonomije  čitavog sveta po svojim željama.  Ali su mogle da ih uvedu u kolaps. Zato su stvarale “finansijski balon”  tako što bi dale početni novac, i onda bi  koristile kredite i kredite da tako povećavaju  svoje spekulativne kredine kapacitete kontrolom novca drugih ljudi i kompanije i stvaranjem tržišta i institucija kao derivata svojih finansijskih spekulacija.
Odatle vode poreklo današnje skupine “hedž” fondova,  privatnih kapitalnih fondova, i sa njima povezanih “pool”-ova (velikih grupa za igru na berzama), od kojih su mnogi deo skrivene Inter Alfa Grupe. Donaj shema pokazuje kako je to verovatno povezano. Na vrhu piramide je nedodirljiva i nevidljiva vlastela.

Njihova glavna žrtva su nacionalne valute, nacionalne ekonomije i uopšte svaki eventualni državni susverenitet. Ukoliko nešto mrze, ovi bankari mrze suverene države koje su u stanju da samostalno vode svoju monetranu politiku.
Na sastanku Bilderberg Grupe u Mont Tremblanu u Kanadi 1968 , londonska Kruna  je lansirala zato novu fazu svoga rata sa nacionalnim suverenitetima kreiranjem  sistema korporacijskih kartela u nameri da oni zamene nacionalne države kao političke organizacije. Dakle, umesto država, međunariodnu državnu politiku odnosno njihovo ekonomsko povezivanje treba da se uskladi sa interesima privatnih korporacija. Tako je kartel uveo i termin “svetska kompanija”. Kao i globalni mediji. Tvorac ovog termina je bio George W. Ball stari bankar Lehman Brothers banke  i stalni član Biledrberg komiteta. Po njemu ovakva kompanija bi trebala mnogo efikasnije da  koristi resurse (bilo gde u svetu) i zato lokalno stanovništvo koje živi na zemljištu koje može predstavljati neki važan resurs treba da se inkorporira u ovakvu kompaniju umesto da svoj ekonomski interes vezuju za državu. Korporacije su kao virovi koji pomoću novca u sebe usisavaju sve vrednosti. I taj “vir” ima vlasnika i tako sve postaje vlasništvo elite. Ball je zato pohvalio integraciju Evrope rečima da je to “prvi korak ka stvaranju jedne uspešne svetske kompanije” u kojoj će se preklapati državni suvereniteti evropskih ekonomija sa privatnom Kućom Rotšilda. Ovo interesno preklapanje država i privatnog porodičnog kartela kojim upravlja Kuća Rošilda stvara od svih država ništa drugo do koloniju trgovačkog kartela iz Lonodna. I to je bio cilj stvaranja evra – i EU kako bi s e razorile suverene državne ekonomije. Ne zaboravite da ekonomija znači – gazdinstvo.

Primer Grčke gde je glavni igrač Alfa grupe Apostolos S. Tamvakakis izvršni direktor Nacionalne banke Grčke (koja je članica Inter Alfa Grupe) i predsednik upravnog komiteta Inter Alfa Grupe. Tamvakakis je jednostavno član „ekspertskog“ tima međunarodnih bankara koji je na službi makropljačke u Grčkoj. Evo dela njegove biografije:

A evo kako je napravljena makromašina (vir) za usisavanje grčkih vrednosti i privredenu pljačku:

Normalne komercijalne banke novac koriste kako bi podstakle proizvodnju nečega u regionu. Nacionalne banke tako rastu u skladu sa nacionalnom ekonomijom. Sistem oligarhijskih Inter Alfa banaka  radi u potpuno suponom smeru- -njena bnkarska mreža koristi da se takav podsticajni kapital isisa iz nacionalnih ekonomija. Zato su u Srbiji nakon dolaska  Sorošove “demokratije” prvo likvidirane četiri razvojne banke: Jugobanka, Beogradska banka, Investbanka i Beobanka.

I to je pljačkaški sistem koji je primenjivan širom sveta, od SAD, Južne Amerike, preko Evrope, Azije i Australije. Šema je uvek ista i ona uljučuje: privatizaciju državnih preduzeća; ogromna otpuštanja radnika; deregulaciju tj. oslobađanje od državne kontrole (stvaranjem agencija); veliko rezanje socijalne potrošnje, zamrzavanje plata ili njihovo smanjenje; slobodan pristup tržištu za strane kompanije i ukidanje bilo kakvih carinskih restrikcija; disciplinovanje ili eliminaciju nacionalnih trgovačkih udruženja; surovu represiju protiv onih koji se tome suprostavljaju.
Tako je  čitav privredni razvoj u regionu ili državi zaustavljen: nema krvotoka i privreda ne živi i ne stvara. Takva države (da bi se narod prehranio) stalno teraju da uzimaju nove kredite da bi otplatile stare.
Tako je napravljan ogroman dug u čitavom svetu.  Taj dug je onda iskoprišćen kao jedna fiktivna vrednosna  baza za multi-kvadrilionnski finansijski mehur. Novac iz čitavog sveta (kao zamena vrednosti ljudskog rada) je usisan u jedan vakuum u jedan finnsijski derivat bez stvarne vrednosti. Takav novac ne može da stvara i da podstiče na privrednu aktivnost. To je samo novčani vrtlog, kao “kazino” koji iluzijom prikazuje ekonomsku moć “kazina”,  ali nje u stvarnosti nema. Prosto rečeno, ljudi koji imaju novac ne stvaraju, već samo troše i oni su kao veliki kancer u oganizmu koji raste i usisava rad i energiju drugih, dok čitav organizam ne propadne. I u tom kanceroznom procesu, državna ekonomija propada. Pogledajte pažljivo ovu sliku:

Tako su SAD došle u poziciju da imaju enormno visok dug prema bankarima, ogroman broj nezaposlenih ljudi (koji moraju da jedu) , a oni nemaju gde da rade jer su poslovi izneti na Istok, u Indokinu. U SAD je ta igra eksplodirala 2007. Ekonomija u padu više taj finansijski balon ne može da podržava. Bankari su ovo prikazali kao početak krize koja je prouzrokovana neplaćanjam hipotekarnih kredita i nepotrebnom panikom investitora, ali u suštini to je kolaps derivata ove globalne piramidalne finansijske šeme (u obliku vira) koji je vodila Inter Alfa Grupa.
Ne zaboravimo i njihove dve institucije MMF i Svetsku banku koje su stvorene kako bi se upravljalo ovim virovima i bogatsva iz nacionalnih ekonomija transferisala tačno u City of London.

 

SPASAVANJE BANAKA OD DRŽAVA

I sada umesto da sve te banke (njihov rulet) odu u bankrot, oligarhijski bankari prete bankrotom državama članicama EU. “Svetu je potreban finansijski šerif”, poručio je još 2008. u Davosu najveći od svih špekulanata Soroš. I ove godine je opet pretio kako čitav svet ide u sunovrat, ako se njima – nbankarima apsolutno ne predaju u ruke sve poluge za rukovođenje naionalnim privredama. Oni da emituju niovac, oni da pune nacionalne budžete, oni da određuju koja zemlja će privredno ad s e razvija, a koja da tavori itd. Jednostavno ONI – BANKARI da vladaju životima milijardama ljudi.

Evo šta agentkinja Štazija, Angela Merkel, koju mediji u Srbiji prikazuju kao „najmoćniju ženu sveta“ (cvrc!) poručuje Grcima:

Dakle, sada su bankari , a ne države,  aktivirali svoj plan spasavanja. Oni će sve tobože „nesposobne“ državne ekonomije u EU sada potpuno da stave  pod svoju kontrolu preko ugovora nazvanog Evropski Stabilizacioni Mehanizam kako bi im finansijski „pomagali“ za slučaj njihovog bankrotstva.  Čista prevara. Njihovim ekonomijama upravljaće tako oni koje narod nikada nije birao. Zato se ovih dana po svim “srpskim” (privatizovanim) medijima šepure psudoeksperti koji narod ubeđuju kako treba da veruje ovim finansijskim ekspertima koji će stabilizovati evrozonu. Većina njih uopšte ne razume ovu bankarsku prevaru.
U suštini, država nikada ne može bankrotirati sve dok u njoj postoje ljudi , živi ljudi koji radom mogu da stvaraju. Jer, samo je ljudski rad energija koja stvara. Novac je običan, mrtav papir i ne može da stvara. U njemu nema energije.

Ivona Živković

 

Share this post: