„FINSPAJ“U SRBIJI ŠPIJUNIRA SKAJP, OTVARA VAŠE MEJLOVE, KOPIRA FOTOGRAFIJE

spijunaza

Srbija se odnedavno svrstala u grupu od 24 zemlje koje špijuniraju svoje građane programom „Finspaj“. Ovaj špijunski program prati sve mejlove korisnika, snima skajp razgovore i preuzima dokumenta i fotografije bez znanja vlasnika računara.

Što je demokratija veća to su građani sve više neovlašćeno prisluškivani! Veliki brat je sve prisutniji u našim domovima i srcima, a džepovi, frižideri i kase sve prazniji! Primena špijunske opreme u otkrivanju kriminala je u obrnutoj srazmeri. Što je više opreme kriminal se sve više širi i povećava umesto da bude obrnuto.

Srbija se odnedavno svrstala u grupu od 24 zemlje koje špijuniraju svoje građane programom „Finspaj“. Ovaj špijunski program u vlasništvu je neke od državnih ili vojnih obaveštajnih službi s obzirom na to da proizvođač, britanska kompanija „Gama grupa“, izričito tvrdi da „Finspaj“ prodaje isključivo vladama država za vođenje kriminalnih istraga. Ovaj program u Srbiju mogao je da dospe u ruke samo neke od obaveštajnih službi.

Takve softvere svim tajnim službama prodaju velike države poput Amerike, Engleske i Nemačke. Iako BIA u Srbiji prisluškuje zvanično samo 1.300 ljudi, procenjuje se da ih ima bar 10.000 ako ne i više što je nedavno obelodanio i zaštitnik građana. Ako je merilo ozbiljne državnosti nabavka ove špijunske opreme onda se možemo svrstati u najozbiljnije zemlje sveta.

Ovaj špijunski program prati sve mejlove korisnika, snima skajp razgovore i preuzima dokumenta i fotografije bez znanja vlasnika računara. Da je primena najnovijih tehničkih dostignuća nedovoljna u borbi protiv svih vrsta kriminala najbolje je pokazao slučaj 11 septembra kada su teroristi srušili kule bliznakinje?

Što je veća demokratija to nam se veliki brat sve više upliće u privatnost mimo naše volje. Umesto da se kriminalitet suzbija i da ga ima što manje sa kupovinom ovakve opreme efekti su sasvim drugačiji. Vojska se totalno raspala, BIA je postala skup tračara, a MUP se sveo na hapšenja neposlušnih po principu čaršijskih priča, kako reče Miljko Radisavljević u jednom svom javnom nastupu.

Kada bi bezbednosne službe ovu opremu koristile za presretanje nelegalnih presretača i time štitile državu i građane to bi se moglo opravdati. Bez takve tehnologije teško bi se mogli pratiti oni koji nas nekontrolisano prate. Kako navode u „Gama grupi“ osnovna svrha „Finspaja“ je suzbijanje kriminala i otkrivanje kidnapera i pedofila. Program je prvi put primenjen u Bahreinu i sličan je virusu „Trojan“ koji u kompjuter ulazi putem zaraženog mejla. Kada ga korisnik otvori, program se samostalno instalira i prati mejlove, snima razgovore sa skajpa, preuzima fotografije i dokumenta bez znanja vlasnika računara ili pametnog telefona.

Zamislite situaciju kako VOA, VBA ili BIA presreću razgovor preko skajpa gde se naivni kriminalci dogovaraju kako će nekoga da otmu ili da izvrše neku diverziju! Mislim da takvi naivni kriminalci ne postoje nigde na svetu. Svaki iole ozbiljniji kriminalci veoma dobro poznaju sve mane savremenih tehnoloških dostignuća pre policije i bezbednosnih struktura i zasigurno neće „pasti“ kao početnici preko skajpa, mejla ili fotografija.

Ozbiljni kriminalci gotovo nikada ne komuniciraju ovim sredstvima i ne pričaju o tome šta će da rade na ovaj način. Isto tako retko koji ubica objavljuje svoj plan koga će da ubije.

Da oni koji poseduju špijunsku opremu istu ne znaju da koriste kako treba i da je koriste za međusobna politička špijuniranja pokazuju i afere oko prisluškivanja  potpredsednika Vlade Srbije kao i predsednika države, za koju aferu još nismo dobili odgovore. Sa druge strane i pored najsavremenije opreme policija nije uspela da locira odbeglog Darka Šarića koji joj je ispred nosa pobegao, nije uspela da pronađe ni čuvenog Mišu Bananu kao i još mnogo begunaca koji se možda kriju tu negde pored nas kao što je to činio čuveni doktor Dabić ili poslednji uhapšeni haški begunac Ratko Mladić.

U borbi protiv kriminala više uspeha bi imao Ilija Čvorović sa svojim bratom Đurom, slavni likovi iz Kovačevićeve komedije, primenom konvencionalnih sredstava praćenja, dvogled, lampa, fotoaparat! Ali, mislim da kompjuteri a ni ovaj program „Finspaj“ nisu još sposobni niti mogu da hapse!

Nisam čuo (ni nezvanično) iz izvora bliskih BIA, niti pročitao u novinama, da je ova služba presrela nekoga ko je špijunirao državu i građane Srbije i uhapsila ga za takvu rabotu što je inače posao ove službe. Koliko se sećam poslednji „uspeh“ bezbednosnih službi bilo je hapšenje generala Perišića i posle toga ništa. Da su nešto takvo uradili sigurno bi novinski članci bili puni naslova o spektakularnim i nadljudskim uspesima nezabeleženim u svetskim analima. Čemu onda ova oprema?

Kada se ima u vidu ko u Srbiji poseduje ovakvu opremu (BIA, VOA, VBA), postavlja se pitanje šta će takva oprema ovim službama. Ako i opravdamo BIA koja je informativna agencija i prikuplja podatke o kriminalu, šta će ovakva oprema VOA i VBA kada se ove službe ne bave po zakonu suzbijanjem kriminala, kidnapovanja a ponajmanje pedofilije. Svedoci smo takođe neviđene pljačke i propadanja vojne imovine a da za to gotovo niko nije procesuiran. Do skora, dok su trajale predizborne kampanje, iznošeno je toliko informacija po sredstvima informisanja o pljački vojne imovine od strane bivšeg ministra, i opet ništa!

Sa druge strane oni koji se pretežno bave suzbijanjem napred navedenog MUP, ne poseduje takvu opremu! Ostaje jedino zaključak da se ovakva oprema koristi u praćenje političkih protivnika po principu podele vlasti po ministarstvima pa onda i podeli opreme, kako bi se verovatno napravila ravnoteža vlasti. Zbog takve podele je i tolika politička borba prilikom formiranja Vlada za bezbednosne službe. Da je to tako najbolje govore podaci o tome ko je bio na čelu policije i vojske naročito od demokratskih promena do danas. Ako se malo baci pogled unazad i na učinak ovih službi u poslednjih dvadesetak godina vidi se kako su te službe odbranile i narod i državu a i najnovija odbrana Kosova i Metohije. „Boj ne bije svijetlo oružje no boj bije srce u junaka!“.

A Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je jasan kada je u pitanju privatnost građana. To se čini mimo volje građana kada organ vlasti obrađuje podatke, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica.

Da se ovakva prava najdrastičnije krše vidimo svakog dana u novinama u kojima se objavljuju razni podaci o pojedincima, a ovo je naročito vidljivo prilikom političkih kampanja prilikom izbora. Tada u novinama i drugim sredstvima informisanja čitamo podatke od izvora bliskih MUP-u ili BIA koji se mogu prikupiti samo neovlašćenim putem. A kakve su kazne za prekršioce?. Novčane kazne od 50.000 do 1.000.000. dinara za prekršaj!

Pod uslovom da se dokaže tako nešto što je u praksi nemoguće jer tužilac koji nema uvid u opremu mora da dokaže prekršajnu radnju!

Ako se izuzmu državni organi koji će uvek naći opravdanje za to što vam zadiru u privatnost ostaje onaj drugi deo prostora u kojem su građani izloženi raznim rizicima dajući podatke raznim agencijama, bankama, provajderima možemo da zamislimo. Naročito je to postalo opasno uvođenjem novih ličnih karata koje su čipovane jer onog momenta kada vi predate svoj dokument onome koji vam traži vi ne znate šta sve može da se desi sa tim podacima i gde sve oni mogu da dospeju.

Može vam se desiti da se na vašu ličnu kartu registruje preduzeće i da imate ogromne probleme da dokažete da to niste vi uradili.

Nije tu kraj zadiranju u privatnost pojedinaca i uzimanja podataka. Nedavno su mi se požalili prijatelji kako su morali da rade testove izdržljivosti prilikom dobijanja kredita u bankama. U prvi mah sam pomislio da se šale i u tom smislu sam prihvatio to kao šalu. Ali kada su mi pokazali medicinsku dokumentaciju i obrasce banaka koje su to tražile ostao sam u čudu ne verujući svojim očima.

Jedan od dvojice mojih poznanika je čak morao i na „popravni“ ispit pošto rezultati nisu bili po meri banke. Srećom u ponovljenim testovima ispravio je propuste. A da ne pominjem ostale uslove koji su traženi od banke. Ovo se odnosi na stambene kredite koji su dobijeni na duži vremenski period. Naravno oni su pristali „dobrovoljno“ na ovakav tretman da bi sve bilo u skladu sa zakonom jer u suprotnom ne bi dobili kredit.

Postavlja se pitanje, sa kojim pravom banke traže „krvnu sliku“ klijenata s obzirom da je u pitanju obligacioni odnos, jer ukoliko se i desi ne daj bože smrt lica koje je uzelo kredit, postoje njegovi naslednici koji nasleđuju i prava i obaveze. Ovo bi možda i bilo logično da banka snosi troškove ovakvih pregleda. Ali nije tako. Što znači ako hoćeš kredit moraš da platiš pregled da dokažeš da nećeš skoro da putuješ na onaj svet dok ne otplatiš zadnju ratu.

 

Josip Bogić

Tabloid

Share this post: