„FORBSOV“ REJTING I „NEUPADLJIVOST“ SVETSKIH BANKARA

U članku „Supersubjekat ili Komitet 147“ govori se o istraživanju švajcarskih naučnika koji su pomoću superkompjutera „otkrili“  tzv. „jedro“ svetske ekonomije u kome je 147 najkrupnijih korporacija.

Međutim, do tog „jedra“  može da se dođe bez ikakvog oslanjanja na snažnu računarsku tehniku – na primer tako, što će se pogledati svetski poznat rejting korporacija  i najbogatijih ljudi planete koji redovno objavljuju žurnali „Forčun“ i „Forbs“. Istina, moraćemo da iskoristimo naša znanja i iz oblasti izvesnih „malih tajni velikih majstora kuhinje“ koji taj rejting sastavljaju, a i naše razumevanje za pojedine indekse…

„Forbsov“ rejting u odnosu na superkompjuterov

Pre svega – interesantni su sami spiskovi „Forbsa“ jer obuhvataju najveće kompanije čitavog sveta. Spiskovi „Forčuna“  daju sliku samo američkih kompanija. Ali, obzirom da je u spiskovima „Forbsa“ najveći deo kompanija – američki, informacije „Forčuna“ u izvesnim slučajevima mogu da zgodno dopune opštu sliku koja se prenosi svetu.

2012.godine  američki „Forbs“ je deveti put sastavio godišnji rejting dve hiljade najvećih svetskih kompanija – Forbes 2000. Rejting daje prikaz iz 2011.godine. Pri sastavljanju rejtinga posmatraju se četiri glavna pokazatelja: 1. Prihod (od prodaje), 2. Dobit, 3. Aktive, 4.  Tržišna kapitalizacija.

Ukupni pokazatelji 2000 najjačih kompanija daju cifru od 36 biliona dolara prihoda (12%  više u odnosu na prethodnu godinu), 2,64 biliona $ dobiti (+11%). Pri tom su te kompanije upravljale aktivom od 149 biliona $ (+8%) i posedovale tržišnu kapitalizaciju od 37 biliona $ (ovaj pokazatelj je za godinu dana opao za 0,5%).

U rejtingu su kompanije iz 66 zemalja – 4 više nego u prethodnom. Kao i ranije, dominiraju SAD (524 kompanije) i Japan (258 kompanija), koje zajedno imaju  u odnosu na prethodni  spisak 14 kompanija više. Njima  se i dalje približava Kina, koju u poslednjem rejtingu predstavlja 136 kompanija, od kojih je 15 u njemu prvi put. Tri vodeće prate: Velika Britanija  (93 kompanije), Južna Koreja (68) i Indija (61). Geografska podela u rejtingu izgleda ovako: 733 kompanije pripadaju zemljama Azijsko-Pacifičke regije,  605 – Evropi, Bliskom Istoku i Africi, 524 – SAD, 145 – Južnoj i Centralnoj Americi. Kao i prošle godine,  u rejtingu se našlo i 28 ruskih kompanija, među kojima su 4 u prvoj stotini: „Gazprom“ (15. mesto), „Lukojl“ (68.mesto), „Rosneft“ (71.) i Sberbanka (90.).

Forbes 2000 o supersubektu svetske ekonomije

Bez obzira na potrese koje je preživeo finansijski sektor on je, prema Forbsovom spisku, dominirao  2011.godine sa 478 pozicija. Drugi po važnosti je sektor ekonomije – prerada nafte i zemnog gasa, ali po broju kompanija on nikako ne može da stigne finansijski  – 131 kompanija. Interesantno je da po rejtingu Forbes 2000, koji je objavljen 2010.godine i koji prikazuje situaciju iz 2009.godine, finansijski sektor  zauzima  samo 308 pozicija. Proizilazi da su pozicije finansijskog sektora za dve godine ojačale preko 1,5 put!

Najviše pažnje zaslužuje nekoliko prvih desetina kompanija iz spiska žurnala „Forbs“. One, očigledno i predstavljaju pominjano „jedro“  svetske ekonomije. Da pogledamo prvu grupu od 25 kompanija iz Forbes 2000 (tj. top-25) za 2012.godinu.  U toj elitnoj grupi  su skoro svi iz pra dva ekonomska sektora – finansijskog i sektora za preradu nafte i gasa. Finansijski ima 11 predstavnika, sektor prerade nafte 9, a iz drugih sektora je 5 kompanija.

Nekoliko godina zaredom u spisku Forbes 2000 su bile banke. Najveće su naizmenično bile JP Morgan Chase (vodi se kao američka banka)  i HSBC Holdings (vodi se kao engleska banka). Međutim, u rejtingu 2012. na prvom mestu se našla korporacija za preradu nafte i zemnog gasa Exhon Mobil sa sledećim pokazateljima (u milijardama $): prihod – 433,5; dobit – 41,1; aktiva – 333,1; kapitalizacija – 407,4. A evo i spiska finansijskih kompanija  koje su se našle u grupi prvih 25 (u zagradi je mesto u ukupnom rejtingu i zemlja u kojoj se  kompanija „vodi“):

1.    JPMorgan Chase (2; SAD)

2.    ICBC//Industrial & Commercial Bank of China (5; Kina)

3.   HSBC(6; Velika Britanija)

4.   Berkshire(8; SAD)

5.    Wells Fargo (9; SAD)

6.    China Construction Bank (13; Kina)

7.    Citygroup (14; SAD)

8.    Agricultural Bank of China (19; Kina)

9.    BNP Paribus (20; Francuska)

10.    Bank of China (21; Kina)

11.    Banko Santander (23; Španija).

Kako vidimo, u grupi vodećih su uglavnom banke iz SAD (ukupno 4) i Kine (ukupno 4). Velika Britanija, Francuska i Španija imaju po jednog predstavnika. Uostalom, „vezivanje“ banaka, bar zapadnih, za ovu ili onu zemlju treba shvatiti dovoljno uslovno. Sve one su transnacionalne korporacije, i značajan, ili čak veći deo operacija se odvija van granica zemlje u kojoj su registrovane majke (holding)-kompanije.

Takođe treba da se konstatuje da spiskovi žurnala „Forbs“ očigledno snižavaju pravo mesto finansijskih institucija u današnjoj svetskoj ekonomiji. Između ostalog, tu je i sledeći razlog. Mnogo kompanija se u Forbes 2000 po tradiciji smatra za industrijske, trgovinske ili uslužne, iako se u stvari bave finansijskim operacijama najkrupnijih srazmera.

To potvrđuje i analiza njihovih konsolidovanih bilansa, gde značajan deo aktiva može da spada u finansijske instrumente (bankarske depozite, pozajmice i kredite, različite vrednosne papire). U sastavu takvih industrijskih ili trgovinskih holdinga mogu da se osnivaju i da deluju banke, osiguravajuća društva, kompanije koje se bave lizingom i sl.

Finansijski „supersubjekat“: prave srazmere uticaja

Drugi razlog je još ozbiljniji i istovremeno očigledniji.
Rejting Forbes-a 2000,  kako smo već konstatovali, bazira se na 4 pokazatelja, koji imaju podjednaku važnost. Računica je vrlo čudna. Kao kod sabiranja, kada su sabirci lubenice, krastavci, žir i šišarke bora. Da, to je savremena finansijsko-ekonomska kabalistika, na koju navikavaju i potrošača.

Pokazatelj prodaje (prihod) govori o malo čemu, on jako zavisi od specifičnosti  grane (sektora). Na primer, trgovinu karakterišu visoki pokazatelji prodaje uz relativno skromne vrednosti ostala tri pokazatelja. U njoj okazatelj kapitalizacije posla u značajnoj meri zavisi od tržišnih manipulacija najrazličitije vrste.

Pokazatelj dobiti, prema knjigovodstvenom stanju takođe skoro ništa ne kaže. On može da se „vrti“ u smeru koji je potreban vlasnicima  kompanije; danas se, uopšte govoreći, kako bi se izbeglo plaćanje poreza, zapaža tendencija prikazivanja najrazličitijeg smanjenja dobiti. Dobit se unosi u najrazličitije „poreske mirne luke“. Banke iz top-25 su prikazale dobit u dijapazonu od 10 do 20 milijardi $. ABNP Paribus i Banko Santander čakmanjeiodtoga.

Nedavno sam morao da pišem o jednoj kolektivnoj  tužbi u SAD, podnetoj protiv američkih banaka. Po njoj se na ime odštete traži 43 biliona $. Upravo toliku su dobit od neoporezivanja za mnogo godina, prema mišljenju podnosilaca tužbe (koji su nastupali u ime poreskih obveznika), sve američke banke prenele u of-šor organizacije. To je samo jedna ilustracija činjenice da je zvanična dobit banaka samo vrh ledenog brega njihove stvarne dobiti.

A pokazatelj „aktiva“  je izuzetno značajan, jer on određuje stepen uticaja kompanije. Naravno, ukoliko se  želi, i taj pokazatelj može da se „pegla“, ali vrlo ograničeno. U rejtingu Forbes-a 2000 on je, reklo bise, iznivelisan, te se i njegova uloga veštački smanjuje. A ukoliko uporedimo kompanije koje su ušle u rejting Forbes-a 2000 prema aktivama kojima one raspolažu,  dobija se porazna slika: apsolutna dominacija finansijskih kompanija (pre svih drugih – banaka) u odnosu na sve ostale, nominovane u žurnalu. Navešću podatke o aktivama banaka i finansijskih kompanija koje su u top-25 (u milijardama $):

1)    JPMorgan Chase – 2.265,8

2)    ICBC//Industrial & Commercial Bank of China – 2.039,1

3)    HSBC – 2.550,0

4)    Berkshire – 392,6

5)    Wells Fargo – 1.313,9

6)    China Construction Bank – 1.637,8

7)    Citygroup – 1.873,9

8)    Agricultural Bank of China – 1.563,9

9)    BNP Paribus – 2.539,1

10) Bank of China – 1.583,7.

11) Banko Santander – 1.624,7.

Na ukupno 11 finansijsko-bankarskih kompanija iz top-25  otpada 19.384,5 milijardi  $ aktiva. Ili, zaokruženo – 19,4 biliona dolara. Što je, ako ćemo pravo, bitno veće od godišnjeg BDP-a SAD-a (oko 15 biliona $ u 2011.god.).  U toj grupi samo jedan subjekat ima relativno skromne aktive – Berkshire. To je finansijska (investiciona) kompanija koja pripada američkom milijarderu Vorenu Bafetu. Ona je jedini subjekat koji nije i kreditna organizacija, a ostalih 10 su – banke.

A kako stoji stvar sa kompanijama za proizvodnju nafte i gasa, a koje su u top-25? Ukupne aktive 9 takvih kompanija, prema podacima „Forbsa“,  iznose 2.493,1 milijarda $. A ukupne aktive preostalih 5 kompanija top-25 su bile 1.736,3 milijardi $.  Tako, ukupna aktiva top-25 iznosi 23.613,9 milijardi $, ili zaokruženo 23,6 biliona $. Proizilazi da na banke u grupi top-25 dolazi 82% svih aktiva. Eto vam pravog mesta tih institucija u svetskoj ekonomiji.

To je čak „žešće“ nego ona slika koju su nacrtali naučnici iz Ciriha. Kompletna „konspirologija“  je izložena na stranicama poznatog američkog žurnala!  Ne trebaju vam nikakvi supersnažni kompjuteri.  Takođe, ne trebaju vam ni „insajderske informacije“ kojima vole da uzbuđuju čitaoce „informacioni partizani“.

„Skromne“ banke koje nisu ušle u top-25 žurnala „Forbs“

Ali rečeno nije još sve! Obično novinari,  pa i ekonomisti, pogledaju u gornje redove rejtinga. Stvarno je složeno  savladati ceo spisak. Ali, hajde da pretrčimo makar po spisku top-100.  Tamo u prilično skromnim redovima nailazimo na mnogo više naših dobrih poznanika, koji su se još do pre nekoliko godina šepurili u top-10. Oni se danas, posle svih onih skandala koji su se razbuktali u toku poslednje finansijske krize (razne manipulacije, podmetanja i otvoreno  varanje; bogato razmetanje davanjem bankarima kredita kao „stabilizacionih“ u milijardama i bilionima“, i sl.), ponašaju „skromnije“.

 

Ali –  aktive su im takve, da bi im i lider spiska Exxon Mobil pozavideo. Da napomenem  da taj lider u oblasti proizvodnje nafte i zemnog gasa ima aktivu od 331,1 milijardu dolara. A aktive nekih banaka i finansijskih kompanija koje su ispod top-25 (u milijardama $, ispred naziva je mesto u ukupnom rejtingu) su sledeće:

39. ING Group – 1.653,0

52. Deutsche Bank – 2.809,4

53. Barclays – 2.425,2

64. Sumitomo Mitsui Financial – 1.654,9

77. Goldman Sachs Group – 923,2

83. Bank of America – 2.129,0

90. Sberbank – 282,4

94. Societe General – 1.531,1

98. Mizuho Financial – 1.934,4

100. Morgan Stanley – 749,9.

Naskromnimmestima(52. i53.) suseurejtinguzakucaliDeutsche Bank iBarclays koje, kakoselepovidi, imajuaktivevećeodaktivabankarskoglideraJP Morgan Chase. Uostalom, sve tri banke su prisutne  u prvim redovima spiska „supersubjekta“ koji su napravili švajcarci. Svaka od prvih top-100 banaka je za glavu iznad pokazatelja aktiva čak i najvećih naftnih kompanija. U prvoj stotini spiska  „Forbs“ se našla i ruska „Sberbanka“. Posebno smo ga uključili u naš odabrani spisak da bismo pokazali da po aktivama on liči na liliputanca u odnosu na zapadne ili kineske bankarske gigante.

Kada bismo rejting pravili po pokazateljima aktiva ja mislim da bi se dobila potpuno drugačija slika od one, koju daju glatke sjajne  stranice žurnala „Forbs“. Kako se meni čini, prvih 80 pozicija tog spiska bi svakako  pripalo bankama i ostalim finansijskim kompanijama. A i „Forbsov“ top-25 spisak bi se sastojao od 25 banaka.

Međutim, „Forbs“ je napravio drugi „hokus-pokus“: on svake godine pravi još jedan rejting koji se naziva „Forbs-500“.  Baziran je samo na pokazateljima prodaje i dobiti. Aktive se ne uzimaju u obzir. U tom spisku je, iz razumljivih razloga, banaka jako malo. Uz pomoć Forbsa-500 američki žurnal  sklanja u „senku“ svetske banke, i time im pravi vrlo značajnu uslugu.

Međutim, za finansijski kapital nije najvažnija veličina prodaje, već dobiti i kontrola ekonomije. Dobit finansijska oligarhija krije u of-šorima i dobrotvornim fondovima. A svoj pravi ekonomski uticaj maskira preko  lepih i lukavih rejtinga blistavog žurnala „Forbs“.

 

Valentin Katasonov

Fondsk

Share this post: