GDE ĆE EVROPA EKSPLODIRATI: PRVO „REPUBLIKA SRPSKA“ PA VOJVODINA, PA OSTALI …

Karta Evrope bi kroz deceniju ili dve mogla biti puno drugačija od današnje. A do nezavisnosti će teško svi doći mirnim putem.

I poslednjih godina granice država, koje su se toliko teško menjale nakon Drugog svetskog rata, i dalje teško pomeraju.

Ali zato je najavljen novi trend, dodatno ohrabren nezavisnošću Kosova – nastanak novih država. Najverniji sledbenici Viktora Janukoviča poručili su ovih dana da će se poluostrvo Krim odvojiti od Ukrajine u slučaju da na vlast, umesto Janukoviča, dođu opozicionari.

Dve nove države koje bi mogle nastati iz najveće evropske zemlje mogle bi biti samo početak; nastavak priče sledi u Škotskoj, Baskiji, Kataloniji, ali i drugim pokrajinama ili članicama državnih zajednica koje teže nezavisnosti.

Republika Srpska kao “ bure baruta „

Otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije, vođe Republike Srpske smatraju kako nema prepreka da se ovaj bh entitet osamostali.

Srpski mediji preneli su prognozu poprilično anonimnog američkog analitičara Justina Pottlea da bi Republika Srpska mogla biti nezavisna do 2025. godine.

U nekom scenariju u kojem bi međunarodna zajednica to dopustila, otvorilo bi se i pitanje drugih 2 konstitutivnih naroda BiH te Sandžaka, pokrajine u Srbiji i Crnoj Gori sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Aktuelizovalo bi se i pitanje vojvođanske nezavisnosti.

Vojvodina već traži nezavisnost

Ova srpska regija uživa status autonomne pokrajine. Neki političari i nevladine organizacije već su predložili da Srbija postane savezna država u čijem sastavu bi bili Republika Srbija i Republika Vojvodina. Evropska unija već govori o potrebi rešavanja brojnih pitanja u vezi sa vojvođanskom autonomijom.

Iako je teško očekivati da će Vojvodina u skorije vreme postati nezavisna država, veća autonomnost mogla bi biti korak da se i to jednog dana ostvari.

Škoti će uskoro na referendum

Škoti će u 18. septembra ove godine da odgovori na pitanje: “ Treba li Škotska biti nezavisna zemlja? „. Većina anketa zasad pokazuje da će Škoti odbiti izaći iz zajednice sa Engleskom, Velsom i Severnom Irskom.

Ukoliko ipak odluče drugačije, Škoti će odmah ući u pregovore sa Vestminster i Evropskom unijom oko tranzicije nezavisne Škotske u Evropsku uniju. Škotska bi, od svih nabrojanih zemalja, do nezavisnosti mogla doći uz najmanje otpora i uz najmanje tenzija.

Druga priča mogla bi biti Severna Irska. U kontekstu nezavisnosti spominje se i Vels.

Baski i Katalonci

Baskija , koja je jednim delom smeštena u Francuskoj, a drugim u Španiji, već godinama, intenzivnije ili manje intenzivno, traži nezavisnost.

Na silu je to pokušala da učini ETA, koja je u međuvremenu odustala od nasilne borbe za nezavisnost. Španiju žele “ smanjiti “ i Katalonci. Oni bi ove godine trebalo da izađu na referendum o samoodređenju koji su im obećali vladajući iz katalonske vlade. Referendum bi se trebao održati 9. novembra 2014. i sadržati dva pitanja : 1. Želite li da Katalonija postane država ? , 2. U slučaju pozitivnog odgovora , da li želite da ta država bude nezavisna?

U prevodu, Katalonija bi mogla postati država, ali i ostati u nekoj vrsti državne zajednice sa Špancima, ako narod tako odluči. Centralna vlast u Madridu jasno je rekla da se takvo glasanje neće održati. No, katalonski parlament je u januaru prošle godine doneo Deklaraciju o suverenitetu i pravu katalonskog naroda da odluči i izgleda da će španske pokrajine, pre ili kasnije, postati nezavisne. Želju za nezavisnošću od Španije mogli bi da izrazi i Galicija i Andaluzija .

Belgiju na okupu drži Brisel

Tabloidi su prošlog leta objavili vest kako će se Belgija raspasti , a hrvatska i srpska fudbalska reprezentacija dobiti priliku da igra na Svetskom prvenstvu u Brazilu . Ovo je podstakla pobeda flamanskih separatista na izborima. Flamanci su bogatiji od Valonaca i stoga više žele nezavisnost, a razlikuje ih i jezik. No , kako je u glavnom gradu sedište Evropske unije, teško je očekivati da će ove dve pokrajine u skorije vreme postati nezavisne države. To bi sigurno poprilično zakomplikovalo situaciju u EU. Verovatniji scenario bio bi da pokrajine steknu veću autonomiju u sklopu sadašnje države.

Vatreni Korzikanci

“ Korzika NIJE Francuska “ stoji u naslovu veb stranice koja poručuje Francuzima – “ idite kući ! „. Francuska je Korziku 1769. godine zauzela i zadržala je u svom sastavu do danas. Korzikanski pokret za nezavisnost danas nije toliko jak kao, na primer, katalonski. No, mogao bi da ojača ako se u Evropi pokrene trend stvaranja novih država. Neki u ovom kontekstu spominju i severnu Francusku pokrajinu, Bretanju.

Sardinija i Padanija, početak podele Italije ?

Slično kao i Korzika, i stanovnici Sardinije mogli bi tražiti nezavisnost, ali od Italije. Sardinija i Korzika su susedni ostrva. No, kako navode neki izvori, iako je veliki broj stanovnika za nezavisnost, stranke koje se zalažu za nju ne dobijaju veliku podršku na izborima.

A kako je Italija zemlja podeljena na bogati sever i siromašniji jug, politička stranka Lega Nord ( Severna liga ) se od 1991. zauzima za nezavisnost, odnosno šire područje doline reke Po, koja se nalazi na severu zemlje. Naravno, razlozi za moguću nezavisnost su uglavnom ekonomski – jug je na teret severu.

Bivši SSSR najrizičniji

Transdnjestar je samoproglašena država nalazi se između reke Dnjestar na istočnoj granici Moldavije sa Ukrajinom. Moldavija je ne priznaje kao državu. Transdnjestar je jedna od mnogih mogućih izvora sukoba oko nezavisnosti na području bivšeg SSSR – a. Tu su još i Čečenija, Nagorno – Karabah, Abhazija, Južna Osetija … Slobodno možemo reći da je opasnost od sukoba na ovim područjima možda i najveća.

 

Share this post: