GLOBALNO OTOPLJAVANJE DOVODI DO RAZORNIH NEPOGODA

 

 Globalno otopljavanje dovodi do sve većeg broja razornih i smrtonosnih vremenskih nepogoda i države bi trebalo da se pripreme na to, upozoravaju naučnici i stručnjaci u najnovijem izveštaju o klimatskim promenama koji je danas objavljen.

Najveća opasnost od ekstremnih vremenskih promena preti gusto naseljenim, siromašnim regionima, ali nijedan deo sveta neće biti pošteđen, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela o klimatskim promenama, inače dobitnika Nobelove nagrade, prenosi AP.

Naučnici u izveštaju od 594 strane upozoravaju da svetu preti sve više katastrofalnih suša i talasa vrućina, ali i tropskih oluja i poplava.

Eksperti odgovornost za razmere nedavnih i predstojećih nepogoda pripisuju klimatskim promenama koje je izazvao čovek kombinovanim sa faktorom siromaštva i gustinom populacije.

U prošlosti se ovaj Panel fokusirao na postepeni porast temperature i nivoa okeana kao posledicu globalnog otopljavanja, a u najnovijem izveštaju po prvi put se govori o nedavnim ekstremnim vremenskim promenama koje su izazvale štete od oko 80 milijardi dolara godišnje.

Naučnici upozoravaju da bi neka mesta, posebno deo grada Mumbai u Indiji, mogla postati nenaseljiva zbog poplava i rastućeg nivoa mora.

Primer Nju Orleansa i uragana Katrina iz 2005. govori, međutim, da i „razvijene zemlje takođe pate od razornih nepogoda zbog socijalne ranjivosti i neadekvatne zaštite od elementarnih katastrofa“, navodi se u izveštaju.

„Rizik od nepogoda postoji gotovo svuda“, upozorava jedan od vodećih autora izveštaja, ekolog Kris Fild iz Vašingtona.

Među ostalim gradovima kojima preti rizik su Majami, Šangaj, Bangkok, Jangon, Ho Ši Min Siti u Vijetnamu, Kolkata, ali ugrožene su i male ostrvske nacije poput Maldiva.

 

Mit o globalnom otopljavanju

 

Teorija klimatskih promena Milutina Milankovića nije direktno povezana sa mitom o globalnom otopljavanju, ali je direktno suprostavljena tom savremenom globalističkom mitu. Akademik Vladimir Paar je tumačeći Milankovićevu teoriju ustvrdio da je globalno otopljavanje mit, i to mit nuklearnog lobija, te da se nalazimo pred malim ledenim dobom u kome će lednici biti čak do Slovenije.

 

TO ZNAČI DA NE POSTOJE DOKAZI DA JE ČOVEK UZROČNIK OTOPLJAVANJA ILI ZAHLAĐIVANJA, VEĆ JE KLIMA NA ZEMLJI U ZAVISNOSTI OD DEŠAVANJA NA SUNCU KAO I OD ORBITALNIH PROMENA U PUTANJI ZEMLJE USLED DEJSTVA PLANETA SUNČEVA SISTEMA kao što je to Milanković tvrdio u svojoj teoriji klimatskih promena. Tom stavu se danas prilklanja značajni broj autoriteta na ovom području nauke, a što se detaljnije možete pogledati na priloženom linku.

Možemo zaključiti da GLOBALISTI ŽELE DA NAS UVERE DA JE ČOVEK TAJ KOJI MENJA KLIMU NA ZEMLJU IZ NEKOLIKO RAZLOGA. PRVO, DA BI IMALI RAZLOGA ZA DEPOPULACIJU PLANETE. DRUGO, ZBOG UTICAJA NUKLEARNOG LOBIJA. TREĆE, ZBOG NOVE VRSTE POREZAILIREKETA, ŠTO JE TIPIČNO ZA KRIMINALIZOVANA DRUŠTVA.

Kratka refleksija o Milankovićevoj teoriji. Ona je bila dobro prihvaćena između dva rata, dok je ubrzo nakon toga interes za ovu teoriju opao. Godine 1970-76. velika istraživanja na bušenju okeanskog dna potvrdila su da je Milankovićeva teorijatačna. To je objavljeno godine 1976. kroz brojne naučne publikacije.

Milanković je tvrdio da na Zemljinu osu utiču druge planete Sunčevog sistema što dovodi do različitih osunčavanja delova Zemlje tokom njene geološke prošlosti. Time je Milanković objasnio pojavu antropogenih ledenih doba – razvoj ljudi se dešava u toplim fazama antoropogenog ledenog doba. Shodno rečenom, Milanković je pošao od dve teze:

1.   Klima zavisi od količine ili intenziteta osunčavanja Zemlje.
2.   Intenzitet osunčavanja je promenljiva pojava koja zavisi od promenljivog odstojanja i položaja

Zemlje u odnosu na Sunce, tj od promena u orbiti Zemlje oko Sunca.

Milanković je utvrdio da smetnje u putanji Zemlje nastaju usled dejstva planeta Sunčeva sistema na Zemlju. On je tu vrstu dejstva izračunao za prošlih 650.000 godina – reč je o shemi osunčavanja Zemlje. Prema tome, orbitalne promene, promene u orbiti Zemlje, utiču na promene klime na Zemlji.

To znači da je Milanković uspostavio orbitalne ritmove klime na Zemlji od 100.000 godina. Milanković je predvideo i klimatske promene, ritmove na Marsu i Jupiteru. Na Jupiteru su još drastičniji ritmovi zbog veličine mase Jupitera. Poslednje ledeno doba trajalo je 90.000 godina, a kraj ledenog doba samo 30 godina, jer su temperaturne promene na Zemlji od 7 i više stepeni bile vrlo nagle.

 

Milanković svoju teoriju temelji na sistemu nebeske mehanike. Shodno tome, uzroci odstupanja od Milankovićeve teorije mogu biti sledeći:

 

1.   Prirodne katastrofe. Npr. udar nebeskog tela u Zemlju. Prašina koja se kao posledica udara podiže u atmosferu sprečava prodor Sunčevih zraka, što dovodi do globalnog zahlađenja. Isti efekat imaju i vulkani.
2.   Veštačke katastrofe ili antropogeni faktor. Čovek uništava prirodu osobito kroz uništavanje ozonskog omotača. Istraživači predviđaju 154 miliona novo-obolelih od kancera kože upravo zbog antropogenog uništavanja ozonskog omotača. S druge strane, kad je reč o efektu staklene bašte kroz produkciju ugljendioksida i metana – antropogeni faktor je zanemarljiv, jer učestvuje samo oko 1%.

Dana 7. aprila 2007. godine NBC NEWS je preneo vest o neverovatnom prolećnom zahlađenju u Sjedinjenim državama kada je Uskrs bio snegovit, leden i očito hladniji od Božića. U Sjedinjenim državama nije zabeležena hladnija temperatura u ovom periodu godine tokom poslednjih 100 godina.

U Klivlendu su se sprotisti gađali grudvama snega umesto bejzbol lopticama. Zabeležena temperatura je bila za 20 do 30 stepeni niža negoli što je prosečna temperatura za to doba godine. Možemo zaključiti da gasovi tzv. staklene bašte ne zagrevaju Zemlju. Nesumnjivo je da postoji visoka povezanost između nivoa ugljendioksida u atmosferi i globalne temperature na planeti, ali time nije dokazano da koncentracija ugljendioksida izaziva klimatske promene, već dokazi upućuju na suprotan zaključak: klimatske promene menjaju koncentraciju ugljendioksida u atmosferi i to je jedini uzrok njihove korelacije.

Prof. dr Jan Klark pojašnjava odnos dve krivulje: krivulja koja pokazuje koncentraciju ugljendioksida u atmosferi zaostaje za klimatskom planetarnom krivuljom čitavih 800 godina. To nam jasno pokazuje da koncentracija ugljendioksida u atmosferi nije uzročnik klimatskih promena, već usled klimatskih promena dolazi do promena u koncentraciji ugljendioksida u atmosferi. Prof. dr Fred Singer zaključuje da je očigledno da koncentracija ugljendioksida u atmosferi ne može da izazove globalne klimatske promene, a time da i čovek ne može da utiče na globalnu klimu.

Suprotno tome, zagrevanje planete dovodi do porasta koncentracije ugljendioksida u atmosferi, a što je potvrđeno i zapisima u jezgru leda vađenim na Antarktiku. Od 210 milijardi tona ugljendiokisda koji se svake godina ispusti u atmosferu planete, antropogeni faktor doprinosi sa samo 6,3 milijardi tona ili 3%. To znači da čovek ne može značajnije uticati na globalnu klimu.

 

Da bismo objasnili klimatske promene moramo se vratiti Milankovićevoj teoriji. Čuveni klimatolozi, Imbri, Hejz i Šeklton, sledeći Milankovićevu teoriju klimatskih promena, tvrde da će se ledeno doba vratiti kao što posle jeseni nužno dolazi do zime. Oni vele da će tada Sjedinjene države kao i okean oko Sjedinjenih država opet biti zaleđena. I upravo to će dovesti do globalne katastrofe i geopolitičke preraspodele snaga u svetu. Pitanje je kada će se to dogoditi.

Akademik Vladimir Paar, tumačeći Milankovićevu teoriju, veli da se nalazimo pred malim ledenim dobom koje će  trajati idućih 30 godina, a u kome će lednici biti čak do Slovenije. A ovakve drastične klimatske promene nužno će dovesti i do geopolitičke rekonfiguracije sveta. I otuda je vladajuća srpska državna koncepcija podređivanja i ropskog odnosa spram atlantističkih sila zapravo odraz ne samo geopolitičkog, već i naučnog neznanja i sulude političke avanture.

Tanjug,Vidovdan

 

Share this post: