GOLDMAN SAKS UPRAVLJA NEMAČKOM A NE MERKEL

goldman saks banka03Nemački mediji podneli dokaze da takozvani diktat Berlina posrnulim ekonomijama EU ne potiče iz vladinog kabineta, nego je rezultat lobiranja vodećih svetskih bankara.

Ko vlada Evropom? Naizgled hipotetičko pitanje, bez pravog odgovora, dobilo je minulih dana na aktuelnosti. Finansijsko-politički stručnjaci, ali i mediji poput italijanske „Stampe”, nemačkog „Cajta” i britanskog „Gardijana”, ističu da je prekomerni, strogo gledano nedozvoljeni uticaj finansijskih lobija na politiku evropskih država – glavna tema rasprava o ekonomskoj budućnosti kontinenta.

Rasprave su podstakli naizgled nepovezani povodi. U Italiji se uoči izbora i posle njih nametnulo pitanje – može li nova italijanska vlada da ispuni obećanja o „otupljenju oštrice” opšte štednje koju je prethodna vlada zavela po preporuci međunarodnog finansijskog lobija? Dve hiljade kilometara dalje od Rima, u Berlinu je izbila afera posle otkrića ekonomskog dnevnika „Handelsblat” da „sufleri” američke investicione banke Goldman Saks zapravo „kroje” finansijsku politiku Nemačke, umesto da to čine vlada i nadležna ministarstva.

„Prema podacima iz kalendara poseta ministarstvu spoljnih poslova i vladi u Berlinu, proizlazi da je pedesetak termina posvećeno Kristofu Brandu, jednom od ključnih igrača u centrali Goldman Saksa, svetskog lidera u investicionom bankarstvu”, izvestio je „Handelsblat” i dodao da je to dvostruko više od broja susreta vlade sa liderima vodećih nemačkih banaka.

U periodu od 2009. do 2012. godine Brand je 48 puta zakucao na vrata kabineta i nadležnih ministarstava u Berlinu, u proseku jednom mesečno, saznala je „Politika” u Berlinu.

Minhenski dnevnik „Zidojče cajtung” dolio je ulje na vatru podatkom da je do poseta dolazilo uoči ključnih pregovora nemačke vlade sa prezaduženim ekonomijama EU i uoči ministarskih sastanaka i samita šefova država i vlada EU.

Ekart fon Kleden, državni sekretar u kabinetu nemačke kancelarke Angele Merkel, potvrdio je u razgovoru sa predstavnicima medija da je uz pomenutih 48 poseta imao 25 dodatnih sastanaka sa predstavnicima Goldmana Saksa.

„Razgovori su se odnosili na dužničku krizu nekih članica EU i na rešenja problema”, priznao je Fon Kleden, indirektno potvrđujući da podudarnost vremena poseta bankara i predstojećih događaja na evropskom nivou nije bila slučajna. Ipak, odbio je da prihvati formulaciju novinara, po kojoj su američki bankari bili sufleri, dakle šaptači vlade u Berlinu.

„Nemačka vlada sve odluke donosi samostalno. Ipak, sasvim je logično da je ona (vlada) u jeku ekonomske krize bila upućena na stručne savete vodećih bankara sveta, ne samo na stručnjake Goldmana Saksa”, zaključio je on.

Uzimajući pod lupu karijere nekolicine vodećih svetskih političara i bankara koji su ključni akteri u odlučivanju o merama za suzbijanje ekonomske krize – od šefa Evropske centralne banke Marija Dragija, donedavnog premijera italijanske tehnokratske vlade Marija Montija – dolazi se do zaključka da su vodeći ekonomisti Starog kontinenta, mahom, prošli kroz „školu” Goldmana Saksa. Komentatori i analitičari neretko ističu da interese Goldman Saksa na kontinentu zastupa Berlin, ali da „bič za neposlušne” drži Evropska centralna banka (ECB).

U komentaru bečkog dnevnika „Standard”, objavljenog pod naslovom „Rim neće moći da vlada bez Frankfurta”, istaknuto je da su nagađanja o sastavu i kursu buduće vlade, ipak, izlišna. „Pogrešno je mišljenje da bi Italija mogla da promeni dosadašnji kurs ekonomske politike, kao što su optužbe italijanskih političara neosnovane, da se Rim povija pod diktatom Berlina… Kurs italijanske politike određuje – Frankfurt, odnosno Evropska centralna banka.”

Avgusta 2011. godine su odlazeći šef ECB Žan-Klod Triše i njegov naslednik Mario Dragi saopštili u pismu tadašnjem šefu italijanske vlade Silviju Berluskoniju da Rim mora odmah da preduzme odlučne i odvažne korake, ne bi li do 2013. godine sanirao uzroke preteće ekonomske krize. Berluskoni je odbio saradnju i morao da napusti mesto premijera…

U ovom trenutku – dok se u Rimu lome koplja oko sastava i kursa buduće vlade – ECB  je izdala saopštenje da je vlasnik 102,8 milijardi evra italijanskih državnih obveznica i da se neće ustručavati da ih iskoristi kao instrument koji bi pomogao novoj vladi u Rimu da uvidi šta je neophodno za ekonomski oporavak Italije”, zaključuje „Standard”.

 

Politika

Share this post: