GORI OD LUDOG MILOJKA – OVO JE NAJPERVERZNIJI ČOVEK IKADA: Zbog seksualne poremećenosti Napoleon ga je STRPAO U SAMICU DO KRAJA ŽIVOTA!

Svako ko misli da je „50 nijansi sive“ nešto „prljavo“ očigledno nije čuo za ovog čoveka kog i istorija pamti kao najperverznijeg ikad!

Rođen 1740. godine, Donasje Alfons Fransoa, Markiz de Sad bio je francuski književnik. U svojim delima je opisivao mračne porive za psihičkim i fizičkim mučenjem: od čovekovog prava na „apsolutni egoizam“ i naslađivanje u tuđim mukama pa do ubistva iz polnog užitka. U svojim pornografskim romanima zagovarao je ateizam, što katolička crkva nije odobravala.

Markiz je živeo život pun divljačke strasti, pa ne čudi što je upamćen kao jedan od seksualno najdevijantnijih ljudi u istoriji. Neupućeni ga pamte kao književnika, a poznavatelji kao bludnika – što je zasigurno i bio. Bilo da mu se divite ili ga prezirete, morate priznati da je živeo kao niko drugi.

Nasilno obrazovanje

Markiz nije bio bilo ko, bio je jedini sin Grofa de Sada i njegove plemenite žene Žan Baptist. Iako se čini da je bio privilegovan plemenitim titulama i bogatim životom, Markiza su oba roditelja napustila i ostavila njegovom ujaku, ozloglašenom perverznjaku. Dečak je odrastao bez majke, ispunjavajući zahteve bolesnog ujaka, a jedini normalni ljudi u njegovoj okolini bile su sluge koje nisu smele da mu pokažu ljubav i pažnju.

Zato je odrastao u razmaženog gospodina s kratkim fitiljem i bizarnim smislom za ono što je privlačno. Sa 10 godina poslat je na jezuitski koledž u Parizu gde su ga učitelji redovno bičevali i ponižavali pred drugim učenicima.

Kad je kasnije u životu bio na sudu zbog zločina koja je počinio nad ženama, sveštenik je svedočio kako je De Sad oduvek bio opsednut traženjem telesnih zadovoljstava i povezivanjem istih s nasiljem, sve zbog trauma iz detinjstva. Međutim, njegovo zanimanje za telesne užitke nije stalo na tome – pretvorilo se u opsesiju sadizmom i seksualnom devijantnošću.

Rat i žena

Imao je 15 godina kada je pozvan u vojsku gde je prošao mučnih 20 meseci teške obuke da bi postao pripadnik francuske vojske. Budući da se iskazao, postao je zapovednik „Draggon“ regimente s kojom se borio u Sedmogodišnjem ratu. Tamo je iz prve ruke svedočio brojnim zločinima i utonuo u svet ekstremnog nasilja bez ikakvih posledica ili odgovornosti.

Po povratku iz rata, počeo je da se udvara jednog bogatoj devojci, ali njen otac to nije odobravao i umesto nje mu je ponudio stariju ćerku. Uprkos tome, njih dvoje su uspeli da se zaljube i De Sad se hvalio kako mu je „upala sekira u med“ – mogao je da troši njeno bogatstvo i uživa s njom učeći je sodomiji, njegovoj omiljenoj aktivnosti u spavaćoj sobi. Supruga mu je rodila dva sina i kćer.

Mučna preljuba sa svastikom

Svakom godinom braka Markizu je postajalo sve dosadnije da bude sam sa svojom ženom, pa su u bračnoj postelji često primali goste – muškarce i žene koji su bili takvog razmišljanja kao oni ili one koje bi plaćali. Orgije i homoseksualni susreti bili su im svakodnevica.

Kad je mlađa sestra njegove žene počela da živi s njima u dvorcu, De Sad nije gubio vreme pa joj je oduzeo nevinost i započeo tajnu aferu koja će mu kasnije uništiti brak.

Opsesija s prostitutkama

Živeći u Parizu, De Sada su poznavale sve tamošnje prostitutke. Njegovo ponašanje prema njima je bilo toliko nasilno i ponižavajuće da su one čak odlazile u policiju. Oni su pisali detaljne zapisnike i stavili ga pod stalan nadzor. Iako su te žene bile navikle na svašta, ono na što ih je prisiljavao izbezumilo ih je – od polivanja vrućim voskom, umetanja raznih predmeta u vaginu i anus, do bičevanja

Zbog toga je nekoliko puta bio pritvoren i ispitivan.

Prvi veliki skandal dogodio se na Uskrs 1768. godine, kad je De Sad s ulice pokupio Rouz Keler – do danas nije ustanovljeno da li je bila prostitutka – uveo je u stan, a onda izložio besomučnom seksualnom mučenju. Pobegla je skočivši kroz prozor na drugom spratu.

De Sad je smatrao da najveći erotski užitak dolazi iz bola, pa se nije zaustavljao. Godine 1772, u Marseju je, sa svojim slugom, optužen za trovanje prostitutki, korišćenjem navodnog afrodizijaka, španske mušice.

Te godine su De Sad i njegov sluga osuđeni na smrt u odsustvu zbog sodomije i trovanja. De Sad je četiri devojke zaključao u sobu, gde su se međusobno bičevali i eksperimentisali, a potom uzeli opasan afrodizijački prah španske mušice.

Otišao i korak dalje

De Sad je evoluirao u perverzijama, njegove erotske eskapade postajale su sve nasilnije i retko je mogao da dođe do olakšanja i zadovoljstva sve dok ne vidi krv i ne čuje grčevito vrištanje partnerke. Protiv njega je podignuta optužnica, ali je pobegao. U odsustvu je osuđen na smrt. Presuda je izvršena na lutki 12. septembra 1772. godine.

Mladi zaposlenici na njegovom dvoru, zamak de Lakost, žalili su se zbog seksualnog zlostavljanja i pobegli iz njegove službe. U njegovim orgijama puno puta je učestvovala i njegova supruga. U svojim delima opisivao je porive za psihičkim i fizičkim mučenjem: od čovekovog prava na „apsolutni egoizam“ i naslađivanje u tuđim mukama pa do ubistva iz polnog užitka.

U Italiji, gde je pobegao, napisao je svoja dva najpoznatija erotska romana – „120 dana Sodome“ i „Justina ili procvat poroka“.

Pravda

Markiz je uspeo nekako da se ponovo ušunja u Francusku kad se prašina slegla pa je počeo sa svojim mučenjima i zlostavljanjima čim je stigao – njegov nezasiti seksualno mučiteljski apetit bio je neutaživ.

Kad je otac jedne od služavki čiju je nevinost De Sad „oteo“ stigao u dvorac, pokušao je da se sakrije, ali bezuspešno.

Muškarac je pucao iz neposredne blizine, ali se pištolj trznuo pa je promašio, a Markizu je život opet čudom spašen.

Napoleon ga zatvorio, a u duševnoj bolnici je pronašao ljubav

Njegove knjige o nimfomanskim likovima serijskih ubica nisu se baš sviđale Napoleonu, pa ga je proglasio seksualnim predatorom i ponovo strpao u zatvor.

Markiza su članovi porodice proglasili ludim pa je strpan u duševnu bolnicu. Iako je već navikao na zatvorenost, stavili su ga u samicu i oduzeli mu pribor za pisanje, zbog čega je pao u depresiju.

Uprkos svim ograničenjima uspeo je u bolnici da započne seksualni odnos s 14-godišnjom devojčicom. Ta „veza“ je trajala pune četiri godine, sve dok De Sad nije umro 1814, sa svoje 74 godine.

Share this post: