GRČKA I AVGANISTAN DVA PROPALA PROJEKTA

 

Evropa I Amerika su krenule u veliki poduhvat spašavanja dve zemlje, koje su očigledno oni i upropastili. Čak su i paralele između ove dve zemlje zapanjujuće. Naravno, radi se o Grčkoj i Avganistanu.

Ove dve svetske sile su počele sa optimizmom u angažmanu, pomoći i rimejku ove dve zemlje. Kako u modernizaciji ekonomije, tako i u transformaciji društva i politike. Ali obe zemlje imaju veoma skupe angažmane, oduzimaju veliku količinu vremena  Briselu i Vašingtonu i nesrazmerno dominiraju na svim naslovnim stranama već duže vremena.

Koliko god da su dobili, Grčka, u kapitalu, i Avganistan u finansijskoj pomoći, krajnji rezultat je isti.

Koliko god kontradiktorno zvučalo, Amerika I Evropa su najveći krivci. Evropa je uprskala stvar sa Grčkom, a Amerika nije ništa bolja u popravljanju stvari sa svojim štićenikom, Avganistanom. Obe zemlje nisu u ništa boljem stanju nego što su bile pre deceniju.

Glavni razlog za ovako razočaravajuće stanje je političko vođstvo Grčke i Avganistana koje je fokusirano samo na svoje lične interese.

Avganistan je postao američki eksperiment i poduhvat nakon događaja 9/11, koji su šokirali Ameriku. Amerikanci su tada potrošili trilione dolara na rat u Avganistanu, i rezultati toga su otrežnjujući. Ne samo da su pogrešili u proceni sa Irakom, koji je Americi kao angažman bio nepotreban i skup, već je sa druge strane pokopao sve njihove nade da preprave Avganistan onako kako im odgovara.

Avganistanski plemenski sukobi su jednostavno otišli predaleko. Štaviše, zemlje u njihovom okruženju ne daju nikakvu podršku američkim nadama da stvori “Novi Avganistan”. Njena ekonomija zavisi od finansijske pomoći iz Amerike, jer više ne proizvodi opijum. Amerika je ponudila pomoć za obnovu zemlje, koju je ona srušila tokom rata, ali njihovi politički funkcioneri su tražili mnogo više.

Klan koji predvodi predsednik države Hamid Karzai, je usredsređen samo na sopstvene interese, i njihove privatne ciljeve i korist. Njihova destruktivna praksa korišćenja visokih zahteva će, na kraju, uništiti interese nacije.

Grčka je usvojila evro 1.januara 2001.godine, i od tada je Evropa tretira na način koji podseća na Amerikance i Avganistance. Njeno “angažovanje” je u najboljem slučaju bilo površno. Ostavljena je sa sopstvenim uređenjima, sa starim ranama koje krvare, samo što sada mnogo više novca ulazi u zemlju.

Stvar je u tome što strašan novac ulazi u Grču ali bez efekta a kriza je sve dublja.

U Grčkoj nije problem korumpiranost političara. Njihov najveći problem je sistemska korupcija u celom društvu i utaja poreza od strane bogatih.

Pa ipak, Evropa je dala nekoliko stotina milijardi evra za njeno spasavanje, i najmanje nekoliko stotina milijardi koje tek treba da stignu. Ali i uz ogroman napor evropske angažovanosti raste bojazan da će svi napori biti uzaludni.

Da budemo iskreni, Evropa I Amerika su glavni krivci jer su skinuli pogled sa problema, kada je bio ključni period. Nije ni čudo što sada postoje pitanja o održivosti njihovih poduhvata.

Kao posledica toga, Amerikanci i Evropljani pribegavaju nadrealističkoj retorici, koja je beskorisna jer ne rešava problem.

Evropljani i dalje tvrde da Grčka neće propasti, mada je problem nerešiv.

Vestinet
 

Share this post: