HEMIJSKI OTPAD TEŠKE INDUSTRIJE JE U PASTI ZA ZUBE

 

Po podacima EPA Američke Nacionalne Agencije za zaštitu okoline Fluor je toksičniji od olova i nešto manje toksičan od arsenika. Fluor je otpadni nusproizvod, hemijski otpad teške industrije, koji se dobija derivacijom tokom proizvodnje pesticida, veštačkih đubriva, aluminijuma,čelika, bakra, olova, uranijuma, cigle, cementa i stakla…

Sve studije rađene proteklih godina upućuju na to da je fluor kancerogena supstanca, koja slabi kosti i uzrokuje smanjenu plodnost kod žena i smanjuje verovatnoću začeća.

Par grama cistog fluora su dovoljne da vas ubiju!

I uprkos ovoj činjenici, većina nas kupuje paste za zube sa fluorom, i to je ono što čak i zubar savetuje. Fluor je zabranjen u mnogim evropskim zemljama zbog mogućih zdravstvenih rizika.

U USA od 1997.godine na svim pastama za zube, stavljeno je upozorenje, po naredbi Nacionalne Agencije za Hranu i Lekove USA, da deci peru zube sa pastom u količini zrna graška i da se strogo pazi da deca ne gutaju pastu. A roditelji su upozoreni da drže dalje od dece pastu za zube, te da se u slučaju gutanja paste, odmah jave centru za trovanje.

U 1999.godini unija koja su sačinjavali 1200 naučnika, doktora i pravnika i koji su radili za američku EPA, javno su izneli svoje protivljenje daljoj fluorizaciji u vodi USA, koja se već decenijama primenjuje, a pre svega zbog velikog broja dokaza koji ukazuju na vezu između fluora i bolesti raka, genetskih poremećaja, neuroloških problema i bolesti koštanog tkiva.

Najveći mit je da voda sa fluorom sprečava kvarenje zuba. Jedina korist za zube je ako se fluor nanosi direktno na zube i to u trajanju od barem 2 minute! Dakle, četkanjem zuba pastom koja sadrži fluor! Ali ovakve paste nisu potrebne, redovna oralna higijena i pranje zuba pastama koje ne sadrže fluor su sasvim dovoljne za održavanje zdravlja zuba

Fluor se taloži u vašim kostima godinama i njegovo dejstvo je kumulativno, godina za godinom se taloži da bi zatim počeo ubrzano da utiče na slabljenje skeleta, osobe postaju sklone prelomima, naročito kuka u slučaju padova, znači ubrzava razvoj osteoporoze.

Prevelike količine fluora, koje nove mlade generacije unose u organizam, preko paste za zube, s obzirom na porast svesti o održavanju zuba, mogu dovesti do pojave raka kostiju koji se zove osteosarkom, i to pre svega, kod muške omladine.

Ono što deca trebaju za pravilan razvoj zuba je dobar ortodont zubar, pasta bez fluora, redovno pranje zuba i unos dovoljne količine kalcijuma koji je neophodan za pravilan razvoj zuba i kostiju.

Pijući normalnu vodu iz vodovoda ili bunara mi već unosimo dovoljne minimalne količine organskog kalcijum-fluoro-fosfata, onaj iz paste je nepotreban, a naročito je nepotreban onaj koji se naknadno dodaje u vodu.

I sad na kraju – nešto za razmišljanje – upotrebu fluora prvi su osmislili nacisti, ali ne sa ciljem da se očuvaju zubi, već da bi se lakše kontrolisale široke narodne mase!

Na kraju drugog svetskog rata, SAD su poslale u Nemačku istraživača u hemijskoj industriji, biohemiji, fiziologiji i patologiji – koji se zvao Čarls Eliot Perkins.

On je dobio zadatak da rukovodi komleksom velike hemijske industrije u Nemačkoj koji se zvao FARBEN. Dok je boravio tamo, nemački hemičari su mu ukazali na šemu koja je razrađena tokom rata, i koju je usvojilo nemačko državno rukovodstvo na čelu sa Adolfom Hitlerom.

Šema je bila ta, da se ostvari kontrola nad populacijama, bilo kojim pokorenim zemljama. U ovom šemi glavni hemijski sastojak je sodium flouride.

Ponovljene doze, veoma malih količina fluora, vremenom utiču na to da se svest pojedinca i njegova volja, da pruži otpor dominaciji, znatno oslabe postepenim sporim trovanjem, tako da pojedinci postanu podložni kontroli, i potčinjavanju onih koji žele da sa njima vladaju.

I Nemci i Rusi su tokom Drugog svetskog rata dodavali sodium fluoride u vodu, vojnih ratnih zarobljenika, da bi ih učinili glupim i mirnim.

Share this post: