INTERVJU SA NOAMOM ČOMSKIM o Trampu, građanskom ratu i demokratiji u Americi!

Zašto nije bilo natpisa "Mi smo RTS"?

Noam Čomski je poznat po svojim radikalnim levičarskim stavovima, kao i po kritici spoljne politike vlade SAD.

On (za razliku od Slavoja Žižeka) nije podržao Trampa. Čomski smatra da u Sjedinjenim Državama građanski rat još nije završen, i šokiran je pobedom Trampa.

„Uzdizanje Trampa podseća na uspon fašizma u Nemačkoj“ – kaže on i dodaje da su se glavne stranke raspale, a levica i desnica su postale ekstremnije. I „svima je poznato šta je dalje bilo“. On vidi pretnju koja se nadvija.

„Povećana atomizacija društva i izolacija ljude tera da se osećaju nemoćno protiv spoljnih sila. U takvoj klimi nije problem da se stimulišu strahovi i podstiču gnev i mržnja prema imigrantima, manjinama, vladi.

Postoji razlika između onoga što građani dobijaju od vlade i onoga što smatraju da dobijaju. Mnogo toga što dobijaju oni mrze. U državama kao što je Misisipi postoji antivladino raspoloženje, ali oni žive uglavnom od subvencija.

Njujork i Masačusets subvencionišu ljude koji žive u državama kao što je Arkanzas. Ali, vlada je svejedno predstavljena kao „neko ko krade od njih“. Ideja o „trudoljubivim Amerikancima“ (američkim radnicima) – žrtvama vlade s kojima vlada ne saoseća učvrstila se u umovima.

Ted Kruz i Donald Tramp su izgradili svoje kampanje oko te ideje. Ljudi su na kraju upali u te zamke. Bio sam iznenađen neprimerenošću činjenica (tokom Trampove kampanje) – nezavisno od toga da li su one bile istinite ili lažne.

On je stalno ponavljao da su kule-bliznakinje napali muslimani. Ili da je meksička vlada sama organizovala kriminalce i nasilnike kako bi ih poslala preko granice.

On nije brinuo o tome šta ljudi misle o njemu – što je veoma čudno.

Evangelisti smatraju da je Tramp jedan od njih.

Pre nekoliko godina veći deo afroameričke zajednice smatrao je da je Bil Klinton bio prvi tamnoputi predsednik“ – kaže Čomski.

„Evropa se kreće u pravcu opadanja. Kontinent koji je trebalo da bude garant sloboda i građanskih prava tone u varvarstvo i prazninu – sve je više autoritarne vlasti. Evropa prolazi kroz najtežu krizu u svojoj novijoj istoriji – ona je izabrala gori put, jedan od onih koji su, kako smo mislili, iskorenjeni.

„Nejednakost se svuda samo povećala“ – nastavlja misao Čomski. „To je jedan od efekata neoliberalizma. Ali, ona se još više povećala u anglosaksonskim zemljama, naročito u Sjedinjenim Državama.

Međunarodna organizacija Oxfam je 2014. godine u svom godišnjem izveštaju navela da svega 90 ljudi poseduje polovinu svetskog bogatstva. Dok je 2015. godine to bilo 62 ljudi: iz Kine, Saudijske Arabije, Rusije i Sjedinjenih Država.

Berni Sanders je bio jedini ko je o tome govorio tokom svoje kampanje.

Kako se Republikanska stranka našla u svojoj sadašnjoj situaciji? Sve se promenilo vremenom, naročito 1960-tih godina, kada je pokret za ljudska prava doveo do efekta polarizacije.

Nikson i Regan su shvatili da bi mogli da koriste antagonizam i rasizam juga u svoju korist. Mnogi ne vole da govore o tome, ali samo pogledajte Reganovu kampanju. To je bio poslednji svetski lider koji je podržavao aparthejd u Južnoafričkoj Republici. On je čak odbijao da prizna da on postoji. Govorio je da je to bio samo sukob plemena.

Regan je stavio veto na sankcije protiv te afričke zemlje koje je usvojio Kongres SAD. Taj rat protiv droge je proisticao iz rasističkih argumenata – lišavanja slobode tamnoputih muškaraca. Republikanska partija nastavlja tradicije rasističkog Juga.

Ako pogledate predsedničke izbore 2012. godine – crvene i plave države, tj. republikanci i demokrate, i pogledate na karti – to se tačno poklapa sa kartom građanskog rata. U južnim državama mnogi ne govore o građanskom ratu, već o „ratu Juga za nezavisnost“.

Tvrdite da se na političkom planu borba još uvek vodi u sistemu građanskog rata?

– Sjedinjene Države nikada nisu razvijale politički sistem koji se zasniva na klasama. Ovaj geografski i politički sistem potiče iz vremena građanskog rata. Rat nikada nije ni prestao. Nikson je koristio taj stari animozitet i strahove…

Kada bismo imali demokratsko društvo, porezi za bogataše bi bili mnogo veći. Američki porezi su niži u poređenju sa drugim zemljama, zato infrastruktura i propada…

Kakvu ulogu ima religija u američkoj politici?

– Bazu Republikanske stranke čine evangelisti i hrišćanski fundamentalisti. Veoma upada u oči (i to je zanimljiv aspekt) da su Sjedinjene Države izuzetno religiozno društvo. Nema ničeg sličnog u drugim razvijenim zemljama.

Ne postoji druga takva zemlja u kojoj trećina stanovništva smatra da je svet nastao pre nekoliko hiljada godina. Dve trećine stanovništva očekuje „Drugi dolazak“ Mesije.

Republikanska stranka je to iskoristila, zato što joj je potrebna baza. Tokom predizbora svaki kandidat se trudio da izgleda kao vernik u poređenju s ostalim protivnicima. To nije nešto novo.

Tri kandidata – Karter, Regan i Anderson – su ’80-tih godina započela tu tradiciju, naglašavajući svoju religioznost da bi dobili glasove vernika. Od tada su svi kandidati za mesto predsednika religiozni. A u inat onima koji to nisu – kao što je Bil Klinton – pojavljuje se Donald Tramp.

Uvek ste se kritički odnosili prema finansiranju političkih kampanja.Zašto? Finansiranje je ključni faktor prilikom predviđanja buduće politike. To ograničenje će imati veliki značaj. Medijski ekosistemi su se promenili. Imate nove hipoteze o tome kako društvene mreže utiču na formiranje javnog mnjenja?

– Postoje ljudi koji koriste internet da bi dobili pristup dodatnim informacijama. Ali, mislim da je to veoma nizak procenat. Istraživanja pokazuju da ljudi veruju sajtovima s kojima se i inače slažu. Društvene mreže su njihov eho.

Jedan od najjačih efekata je širenje teorija zavere. To je kao da činjenica više nemaju značaja. Društvene mreže, umesto uključivanja, vode izolaciji. Svaki mladi čovek ima telefon i on priča s nekim ko mu je, po njegovom mišljenju, prijatelj.

Imate veoma površne kontakte… Niko ništa ne čita. Listaju. Krajičkom oka ili za tri sekunde pogledaju nešto i prelaze na drugo. Stanovništvo je neobrazovano. I to ima političke posledice…

Zašto mislite da debate između intelektualaca više nemaju težinu kao u prethodnoj epohi?

U mnogim evropskim zemljama, čak i u Latinskoj Americi, u sredstvima javnog informisanja se vode diskusije kojih nema u Sjedinjenim Državama. Jednom sam bio pozvan u Havanu kako bih govorio o stanju biznisa na Kubi i normalno razgovarao.

Svaki put kada me zovu na iransku ili rusku televiziju, mogu da oštro kritikujem vladu SAD. Ali, ali ja to ne mogu na svojoj rođenoj američkoj televiziji. Osim toga, ako ste na američkoj televiziji, imate samo 30 sekundi … kritičko mišljenje se nekako gubi.

Ne može se negirati da je došlo do značajnih promena kod poslednjih generacija. U izvesnom smislu, Amerika je najslobodnija zemlja. Kada sam 1955. godine došao na Masačusetski tehnološki institut, držali su ga beli, poslušni ljudi, koji su radili svoj posao. Sada je sve potpuno drugačije. I to se događa u celoj zemlji.

Nažalost, nema aktivista. Kampanja Bernija Sandersa bila je interesantna upravo iz tog razloga, uspela je da probudi ono što je spavalo u određenom delu američkog društva. Samo morate da ga razdrmate“ – rekao je Čomski u intervjuu za Misiones Cuatro.

(Fakti)

Share this post: