ISPOVEST ČOVEKA KOJI JE ŽIV ZAHVALJUJUĆI MARIHUANI

Na moj 62.rođendan lekari su mi otkrili promenu na pankreasu. Ispostavilo se da je to rak u trećoj fazi. Rečeno mi  je da imam još 4 do 6 meseci života. Danas sam u retkom krugu lica koji su uspeli da prežive ovu bolest.

Ali nisam predviđao, nakon što sam 40 godina svog života posvetio radu kao sudija u Njujorku, da će me želja  i potreba za boljim i zdravijim životom odvesti do marihuane.

Moj opstanak je zahtevao ogromnu cenu, uključujući mesece hemoterapije, pakla zračenja i brutalne hirurgije. Za godinu dana moj rak je nestao.

Pre oko mesec dana, počeo sam sa novim i još boljim lečenjem. Svake druge nedelje, nakon što završim sa hemoterapijom, koja traje 3 sata, nastavljam da nosim pumpu koja mi polako ubrizgava lekove u naredna dva dana.

Mučnina i bol su mi stalni pratioci. Sa druge strane se borim da jedem dovoljno da bih sprečio dramatično mršavljenje, koje je deo ove bolesti. Ishrana, koja je bila jedno od mojih najvećih zadovoljstava u životu, sada je bitka, sa svakom kašikom koju unesem u sebe dobijam i malu pobedu.

Svaki lek koji mi je prepisan za lečenje jednog problema, dovodi do drugog leka da bi se nadoknadili sporedni efekti.

Lek protiv mučnine podiže nivo glukoze, a to je ozbiljan problem za moj pankreas, koji je već uništen. Spavanje, koje može dovesti do predaha od muka tokom dana, je postalo privilegovana stvar.

Marihuana je jedini lek koji mi daje malo olakšanje od mučnine, stimuliše mi apetit i olakšava spavanje. Sintetička zamena, koja se naziva Marinol je bila beskorisna.

Umesto da gledaju moju agoniju, prijatelji su izabrali, na lični rizik, da mi obezbede marihuanu. Mislim da mi nekoliko dimova pre večere daje inspiraciju u borbi da jedem. Malo više dimova pred spavanje mi daje tako očajnički potreban san.

Ovo nije pitanje zakona. Ovo je pitanje ljudskih prava. Ja u svojoj bolnici primam zlatni standard medicinske nege.  Ali od lekara ne možete očekivati da rade ono što nije dozvoljeno po zakonu, čak i kada znaju da je u najboljem interesu svojih pacijenata.

Ako medicinsko zbrinjavanje podrazumevamo kao osnovno ljudsko pravo, onda bi trebalo da medicinska marihuana, za korišćenje u medicinske svrhe bude izvan svakih kontroverzi.

21 država u Americi zakonski dozvoljava upotrebu marihuane u kliničke svrhe. Skupština Njujorka je usvojila zakone za korišćenje marihuane ali predlog nije završio u Senatu. Nadam se da će ove godine ishod biti drugačiji.

Rak je bolest koja je nepristrasna, tako sveprisutna da je nemoguće zamisliti da postoje zakonodavci čije porodice nisu dirnute ovom bolešću. Ja sada govorim da bih nekako pomogao svima, čak i onima koji će doći.

S obzirom da još uvek radim kao sudija, dobronamerni prijatelji su zabrinuti oko pitanja moje mudrosti u donošenju odluka. To je još jedan udarac za ovaj svet, svet raka, da jedini lek koji nema nuspojave, ostaje klasifikovan kao narkotik i bez medicinskih vrednosti.

Osećam obavezu da progovorim kao sudija i kao pacijent koji boluje od smrtne bolesti. Ja preklinjem guvernera i zakonodavstvo Njujorka, koji je uvek smatran za lidera među državama, da se pridruže ostalim državama koje su to dozvolile.

Medicinska nauka još nije pronašla lek, ali je varvarski uskratiti pristup marihuani, za koju se jedino pokazalo da može da ublaži bol i patnju.

(Vestinet.rs)

Share this post: