Istorija: 8 stvari o ljudskoj rasi koje verovatno niste znali

Ljudski preci

Otkako je naučnicima postalo jasno da je čoveka stvorila evolucija, a ne Bog, teorije o postanku naše vrste se menjaju, nadograđuju, dovode u pitanje.

Danas je definitivno poznato da je homo sapiens evoluirao u Africi pre oko 200.000 godina, ali naučnici s velikom pažnjom izučavaju i naše daleke pretke, koji su omogućili pojavu naše vrste. Ljudska evolucija je prilično zamršena priča, puna slepih ulica i misterioznih dešavanja. Pročitajte nekoliko rečenica o osobinama koje nam je svima darovala evolucija, a za koje verovatno niste znali da ih imate.

Delom smo neandertalci

Ovo je poznata činjenica: nedavne genetske analize kostiju neandertalaca pokazale su da su neki geni naših kabastih rođaka došli do savremene neafričke populacije. Ovo znači da su se kromanjonci, kad su ušli u Evropu, Bliski istok i Aziju, verovatno parili s neandertalcima.

Naši preci su napustili Afriku pre više od milion godina

U školama se uči da je homo sapiens izašao iz Afrike i proširio se po celom svetu pre oko 80.000 godina. I to je tačno. Medutim, naš direktni predak – homo erektus – učinio je istu stvar, ali pre više od milion godina. Homo sapiensi, kad su izašli iz Afrike, u Aziji i Evropi sretali bića nalik sebi, potomke zajedničkog pretka kojeg delimo s neandertalcima, kao i potomke homo erektusa.

Imamo kulturu poslednjih 50.000 godina

Po nekima od nas ne bi se moglo zaključiti, ali naučnici smatraju da je homo sapiens razvio ono što danas podrazumevamo pod terminom „kultura“ pre oko 500 vekova. To znači da smo 150.000 godina postojali kao vrsta bez umetnosti, simboličke komunikacije, ukrasa i ukrašenog oruđa. Pre kulture ljudi su imali oruđe i oružje, ali ne postoje dokazi da su ih ukrašavali simbolima, koji su osnov za identifikovanje pojave kulture. Neki antropolozi smatraju da se i jezik pojavio tek s pojavom simboličke komunikacije, ali ovo je samo pretpostavka.

Svi ljudi su veoma bliski rođaci

Genetski, mi smo među najmanje diversifikovanim primatima, i to zato što potičemo od male grupe praljudi koji su živeli u istočnoj Africi. Da bi opisali genetski diverzitet, naučnici koriste termin „efektivna veličina populacije“, koji označava broj jedinki potreban da bi se reprodukovao puni genetski diverzitet cele populacije. Taj broj kod nas ljudi je 15.000, što je malo budući da nas ima više od sedam milijardi. Kod nekih miševa, „efektivna veličina populacije“ je 733.000.

Ljudi su plovili Indijskim okeanom pre 50.000 godina

Homo sapiens je stigao u Australiju pre oko 50.000 godina. Ovo znači da su preplovili veliki deo Indijskog okeana, verovatno u čamcima napravljenim od trske. Ovo su slični brodići koje su ljudi koristili da nasele Ameriku pre 17.000 godina. Neki naučnici kažu da je ovaj poduhvat „paleolitski ekvivalent putu na Mesec“.

Uvek smo koristili vatru

Naša vrsta je evoluirala tek pošto su naši preci naučili kako da ukrote i koriste vatru. To znači da su svi pripadnici homo sapiensa, otkad su se pojavili, koristili moć vatre. Neki naučnici zbog ovog kažu da smo mi ljudi „prva kibernetska vrsta na planeti“, jer smo uvek poboljšavali naše prirodno biće veštačkim stvarima, od kojih je najznačajnija kontrolisana vatra.

Zamalo smo istrebljeni pre 80.000 godina

Nešto misteriozno desilo se pre 800 vekova, nešto užasno što je zamalo uništilo našu vrstu i smanjilo efektivnu veličinu populacije. Jedno od mogućih objašnjenja za tu katastrofu, koja je dobro dokumentovana fosilnim nalazima, jeste erupcija vulkana Toba u Indoneziji, čije su katastrofalne posledice verovatno izazvale glad na celoj planeti. Zašto je ona toliko uticala na populaciju ljudi, verovatno nikad nećemo saznati.

Mozak nam se smanjuje!

Svaka generacija savremenih ljudi bitno se razlikuje od prethodne. Evolucija ljudi, jedan od najkompeksnijih procesa u prirodi, i dalje se dešava, i to izuzetno brzo, tvrde naučnici. Genetičari su izolovali gene koji su podložni brzim mutacijama, i to u celoj populaciji ljudi na planeti. Većina tih gena zadužena je za regulisanje veličine i razvoja mozga, a ostali se bave tolerancijom na određene vrste hrane (kao što je mleko) i imunitetom na određene bolesti. Loše vesti za našu vrstu, medutim, jesu da nam se mozgovi smanjuju. Naučnici, ipak, još nemaju odgovor na pitanje da li to znači da će nam potomci biti manje inteligentni.

(Kurir)

Share this post: