Istorijski dogovor RUSIJE i TURSKE: Ko najviše GUBI izgradnjom gasovoda „TURSKI TOK“?

Kreće Turski tok

foto-ilustracija: pixabay

Pokušaji Zapada da sruše „Turski tok“ nisu dali rezultata. Moskva i Ankara su ove nedelje postigle istorijski dogovor o izgradnji tog gasovoda. To je, međutim, pokrenulo i pitanja ko tim projektom dobija, a ko gubi.

Odgovor je jednostavan, izgradnja je korisna za sve strane — Rusiju, Tursku i Evropsku uniju; gubitnik je Ukrajina, a poražene su SAD.

Rusi će ovim gasovodom dobiti novi kanal prodaje, Turci će trajno rešiti energetske probleme i dobiće šansu da steknu reputaciju pouzdanog energetskog partnera na regionalnom i međunarodnom nivou, a Evropljani bi mogli da dobiju još više ruskog gasa i stabilniju isporuku.

Kada je reč o EU, tamo postoje dve struje — jedna koja podržava „Turski tok“, druga koja se protivi. Zemljama koje sprovode samostalnu politiku izgradnja ovog gasovoda ide naruku, a problem je za one koje se drže „proameričke linije“. Međutim, čak je i ovim drugima jasno da time što sav svoj gas dobijaju preko Ukrajine, koja se pokazala nepouzdanim traniziterom, ozbiljno rizikuju. Sa druge strane, u Moskvi ističu da su strahovanja Evropljana da bi „Turski tok“ mogao da napravi nepotrebnu konkurenciju „Severnom toku 2“ neosnovana.

„To su potpuno dva različita ciljna tržišta, i naravno da će obim isporuka preko ’Severnog toka 2‘ biti znatno veći“, izjavio je šef ruskog gasnog giganta „Gasproma“ Aleksej Miler. „Severni tok 2“ predviđa izgradnju dve linije gasovoda s ukupnim kapacitetom od 55 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije do Nemačke preko Baltičkog mora, dok „Turski tok“ podrazumeva izgradnju dva podvodna kraka u Crnom moru, ukupnog kapaciteta nešto većeg od 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Prvi krak bio bi namenjen turskim korisnicima, dok bi se drugim gas dopremao u južnu Evropu.

„’Turski tok‘ postaje vodeći projekat u ovom regionu i on će imati veliki značaj za razvoj evropskog energetskog sistema. Mislim da je izgradnja gasovoda najavljenih kapaciteta samo prva faza ’Turskog toka‘ i da postoji prostor za njihovo povećanje. Turska se vraća na poziciju ruskog ekonomskog partnera ’broj jedan‘ u bliskoistočnom regionu. ’Turski tok‘ je od uzajamne koristi: Rusija na taj način otvara ’južni prozor‘ u Evropu, uprkos protivljenju EU i problemima sa nepouzdanim tranziterom Ukrajinom, dok Turska postaje ne samo tranzitna zemlja za ruski gas, već zemlja distributer gasa, i na taj način dobija mogućnost da utiče na situaciju na tržištu plavog goriva u Evropi“, kaže za Sputnjik Vladimir Šapovalov, zamenik direktora moskovskog Instituta za istoriju i politiku.

Ruski i evropski eksperti ocenjuju da je međuvladin sporazum Rusije i Turske o realizaciji projekta „Turski tok“ još jedan poraz SAD u međunarodnoj areni. Vašington je na sve načine pokušavao da spreči realizaciju ovog projekta, ali u tome na kraju nije uspeo i sada je geopolitički i ekonomski poražen. Kao prvo, „Turski tok“ ruši ekonomske planove Vašingtona da prodajom gasa iz škriljaca konkuriše Rusima na evropskom tržištu. Drugo, SAD ostaju „kratkih rukava“ i kada je reč o Ukrajini, teritoriji na kojoj je Beloj kući bilo lakše da drži pod kontrolom ruske gasovode. Priče da Moskva želi da izgradi druge gasovode i da zaobiđe Ukrajinu samo da bi napakostile Kijevu, svakako ne odgovaraju istini. S jedne strane, Rusi su umorni od ucena, sporova i natezanja sa Kijevom u energetskoj sferi i zato žele da smanje svoju zavisnost od Ukrajine kao tranzitera, a s druge strane Moskva želi da obezbedi stabilnu isporuku gasa u EU i da tako ostane pouzdan partner Evropi.

U Kijevu već uveliko računaju koliko će izgubiti zbog „Turskog toka““ — spominje se brojka od najmanje 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje, koliko je namenjeno Turcima. Međutim, eksperti ističu da bi ovaj gasovod mogao da omogući Rusiji da u potpunosti odustane od tranzita gasa kroz Ukrajinu. Kada se, u tom slučaju, sve zbroji, ukrajinska ekonomija bi mogla da pretrpi ozbiljan udarac.

Ranije se govorilo o tome da Ukrajina od tranzita (ruskog) gasa godišnje zarađuje više od dve milijarde dolara. Zamenik predsednika Evropske komisije (EK) za energetski savez Maroš Šefčovič je rekao da se EK zalaže za očuvanje tranzita gasa kroz Ukrajinu i posle 2019. godine, ali da bez obzira na to EU ne odbija u potpunosti mogućnost snabdevanja gasom preko „Turskog toka“. Eksperti sada čekaju da čuju i konačan stav EU o izgradnji „Turskog toka“, ali isključuju mogućnost da bi sada mogla da se ponovi sudbina „Južnog toka“, kada su Amerikanci i Evropljani koristeći Bugarsku sabotirali izgradnju tog gasovoda i faktički prinudili Rusiju da taj projekat „zamrzne“. Između ostalog, navode eksperti, sa Ankarom se takva situacija ne bi mogla dogoditi, jer je „Turska samostalna država, politički suverena i svesna je koristi koju će imati“.

Inače, izgradnja „Turskog toka“ startovaće 2018. godine, a već krajem 2019. gasovod će biti spreman za eksploataciju. Prve dve cevi gradiće se ubrzanim tempom na račun „Gasproma“, ali ako nešto krene naopako, Rusija će imati pravo da odustane od izgradnje druge faze.

„Turski tok“ će ići od Krasnodarskog kraja u Rusiji do evropskog dela Turske i dalje do granice sa Grčkom. Dužina cevovoda iznosiće više od 1.000 kilometara, od kojih će 910 kilometara proći po dnu Crnog mora, a 180 kroz tursku teritoriju, Predviđeno je bilo da gasovod ima četiri kraka, ukupnog kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje i ta opcija se u perspektivi ne isključuje.

Vrednost izgradnje prvog kraka procenjuje se na 4,3 milijarde dolara, a ukupna cena projekta procenjuje se na 11, 4 milijarde evra.

Share this post: