IZRAEL U PROBLEMU: RASTE RASIZAM PREMA IZBEGLICAMA

Nedavna silovanja koja su učinili afrički imigranti u Izraelu, izazvala su političku i emocionalnu reakciju. Gradjani Izraela i njihovi politički lideri alarmanto pozivaju na proterivanje imigranata iz zemlje.

Izrael je obavezan međunarodnim ugovorom o izbeglicama, ali izgleda da im sada smeta ta opcija. Jaz između retorike i realnosti šalje opominjuće nagoveštaje da sve može prerasti u otvoreni konflikt.

Postavlja se pitanje razvijenim zemljama u svetu, koliko se duguje siromašnim imigrantima koji uspeju da se „ušunjaju“ preko granice.

U poslednjih sedam godina, 60.000 afričkih imigranata, većinom iz Sudana i Eritreje, se provuklo kroz granice Izraela koja se graniči sa Egiptom. Oni koriste nedostatak fizičke barijere na granici sa Egiptom i rasprostranjenog bezakonja, koje je rezultat pada dugogodišnjeg egipatskog vladara Hosnija Mubaraka.

Zbog tih razloga Izrael podiže barijere na svojoj granci, dužine 200km.

Imigranti i dalje stižu, po nekim procenama i do 1.000 mesečno, iscepani, izgladneli, bez novca, silovani, mučeni  od strane beduina. Što je najgore od svega, ti beduini su im pomogli da pređu granicu, uz veliku cenu!

Neki imigranti beže od represivnog režima. Drugi jednostavno traže bolji život u bogatijoj zemlji. Koliko od njih spada u ove dve kategorije, pitanje je koje razvija konflikt između zvaničnika zemlje i advokata imigranata.

Neki od Izraelaca se brinu da njihov nacionalni identitet može biti ugrožen od strane afričkih imigranata, koji trenutno čine manje od 1% stanovništva Izraela.

„Ovo je raspad cionističkog sna“, izjavio je Ministar unutrašnjih poslova Izraela.

Zvaničnici izraela tvrde da većina imigranata nisu dobronamerni i pošteni, koji beže od progona i rata u svojoj zemlji, već da su „ekonomski“ imigranti koji traže posao. Izraelski lideri se služe terminima za njih, kao što su „infiltratori“, „rak u državi“, „nacionalni pljačkaši“ da bi ih opisali. O imigrantima govore na pogrdan i omalovažavajući način.

Posle prvog silovanja koje je prijavljeno ovog meseca, Jevreji su izjavili, da su svi imigranti kriminalci i da ih odmah treba zatvoriti i deportovati.

Dan kasnije, Premijer zemlje je upozorio: „60.000 infiltratora vrlo lako mogu da postanu 600.000 infiltratora, što će dovesti do iskorenjivanja Izraela kao jevrejske demokratske države“.

Pitanje kako se nositi sa njima je takođe izazvalo introspekciju o tome da li izrael, posle jednog sukoba sa Arapima postaje rasističko društvo.

„Najviše me uznemirava rasistička atmosfera“, izjavio je socijalni komentator u Izraelu. „Već nekoliko godina izraelsko društvo se kreće u tom pravcu, sa svim anti-arapskim pokretima koji se dešavaju u parlamentu… Mislim da je ovo društvo veoma bolesno“.

Drugi Izraelci poriču da su rasisti, jer misle da je njihovo razmišljaje razumno. Njihova zemlja, koja ima 8 miliona stanovnika ne treba da „otvori vrata“ neograničenom broju imigranata.

Izrael ne može da izbaci Afrikance iz zemlje, kako neki političari sugerišu. Kao zagovornik nacrta iz 1951.godine, o rešavanju problema položaja izbeglica, Izrael je sa entuzijazmom prolongirao da se azilanti ne izbacuju, iz bilo koje zemlje.

„Nećemo se povući što se tiče naših obaveza prema Konvenciji o izbeglicama“, izjavio je pravni savetnik izraelskog stanovništva. „Ali, istovremeno moramo tražiti druga rešenja po ovom pitanju, na primer naći neku treću zemlju koja bi ih primila“.

Kako mnoge izbeglice dolaze iz Sudana, zemlje koja je neprijatelj Izraelu, a sa druge strane iz Eritreje, zemlje sa najgorim ljudskim pravima na svetu, linija koja razdvaja izbeglice od ljudi koji dolaze zbog posla je mutna. Dakle, Izrael je na tih način dozvolio ovim izbeglicama da ostanu u zemlji, a čak nisu prošli ni proces zahteva za azil.

Američki Stejt Dipartment kritikuje ovu praksu Izraela u njihovom izveštaju o globalnim ljudskim pravima, napominjući da su Izraelci od 4.603 zahteva za azil u 2011.godini, odbacili čak 3.692 zahteva. Prema američkom izveštaju, izbeglice bez statusa ne mogu da rade u toj zemlji, samim tim, nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti, i od Vlade dobijaju negativne izraze za imigrante – „infiltratori“.

Portparol izraelskog premijera i Ministar inostranih poslova nema komentar na američki izveštaj.

Kako nemaju siguran status, izbeglice se zapošljavaju na slabo plaćenim i nesigurnim poslovima, a zdravstveno osiguranje mogu pokušati da nađu kod volonterskih ustanova.

Izaslanik iz EU kancelarije za izbeglice, u Izraelu je izjavio: „Naš cilj je da Izrael „ugosti“ ove ljude dok se ne pronađe način da oni mogu da se vrate svojim kućama“.

Afrikanci su počeli da pristižu u Izrael od 2005.godine, kada su susedi Egipćani nasilno ugušili demonstrantski miting Sudanaca, usmrtivši najmanje 20 ljudi. Brojevi izbeglica su porasli kada se pročulo da u Izraelu imaju slobodu, i siguran posao, a sam Izrael je prosperitetna i liberalna zemlja, koja je uz sve gore navedeno, geografski veoma blizu.

Ogroman broj izbeglica koji su pristizali u zemlju su kod građana izazivali netrpeljivost. Strah se širio među meštanima, koji su optuživali izbeglice da potpiruju kriminal u zemlju, uključujući i tri poslednja silovanja. Alarmantno je da policijski dosijei  pokazuju da je stopa kriminala niža kod izbeglica, nego kod samih Izraelaca.

Dve zapaljive bombe su nedavno bačene na zgrade gde žive izbeglice, a protest protiv njih koji se nedavno održao u siromašnom delu Tel Aviva, gde oni i žive, na kraju je postao nasilan. U izveštaju policije stoji da je rulja razbila prozore na domovima imigranata, zapalila njihova kola i uništavala njihove radnje. Jedan od svedoka je rekao da su demonstranti pljuvali izbeglice i psovali ih. Na sreću, niko nije povređen.

Bašir Abeker,koji ima 32 godine pobegao je iz Sudana pre četiri godine zbog rata koji se vodio u njegovoj zemlji. On je mislio da je najzad našao sigurnost na koju je dugo čekao ali od nedavnih demonstracija, više se ni u ovoj zemlji ne oseća bezbedno. Posle onako brutalnih demonstracija, sada se čak plaši da ode i u prodavnicu da kupi hranu.

Predsednik države Izraela je osudio sve šta se desilo. Izjavio je da nema mesta nasilju i verbalnim vređanjima koja su se desila na demonstracijama. „Ovo kažem u ime zvaničnih funkcionera i u ime stanovnika južnog Tel Aviva čiju bol razumem“.

Rukovodilac hotline, telefona za pomoć imigranatima, izjavio je da su izbeglice ugrožene od strane političara koji „podstiču celu situaciju“.

Sa druge strane, jedan od aktivista demonstracija, izjavio je da Vlada Izraela zanemaruje već siromašnu zajednicu u tom delu Tel Aviva, i da tim što pruža usluge imigrantima, čiji broj enormno raste, samo izaziva strah među meštanima tog dela grada.

„Ne dozvoljavam mojim ćerkama da izlaze iz kuće, bez moje pratnje“, dodao je aktivista.

Ugledni izraelski komentator je stao na stranu demonstranata.
„Moramo napraviti razliku između ekonomskih imigranata, koje ne moramo da prihvatimo, i poštenih izbeglica, koji pate i suočiće se sa smrću ako se vrate u svoju zemlju“, rekao je komentator.

Za neke od Izraelaca, nasilje protiv izbeglica i poziv na njihovo proterivanje iz zemlje je teško prihvatljivo, obzirom na nasleđe Holokausta, kada je ubijeno 6 miliona Jevreja od strane Nemačke. Ti ljudi smatraju da je neprihvatljivo, pogotovo za Jevreje, da Izrael kao država može da protera ljude koji će se suočiti sa sigurnom smrću u njihovim otadžbinama.

Drugi opet govore suprotno, da nakon masovnog ubistva Jevreja, koji je svet samo posmatrao, i nije pomogao, Izrael od tada nema obavezu da pomogne bilo kome, u odnosu na ostatak sveta koji bi morali da učine tako nešto.

autor: Vestinet.rs

 

Share this post:

  • Pingback: IZRAEL U PROBLEMU: RASTE RASIZAM PREMA IZBEGLICAMA - Stormfront()