Jači nego ikad: Putina Zapad ne može da sruši

Krim i Kosovo su isto

Režiseri sadašnjih sankcija protiv Rusije koji su iz Vašingtona „inspirisali“ Saudijsku Arabiju da poveća proizvodnju nafte i tako smanji cenu „crnom zlatu“, napravili su dve greške u proračunima.

Prvo su dali sebi autogol jer su stvaranjem viška energenata doveli u pitanje mnogo hvaljene projekte dobijanja nafte i gasa iz škriljaca i, drugo, homogenizirali su građane Rusije. Američki analitičari su poverovali da se može ponoviti isti scenario iz sovjetskih vremena kad su depresiranim cenama energenata lomili kičmu SSSR-u na čijem čelu su se nalazili Leonid Brežnjev i kasnije otac perestrojke Mihail Gorbačov. A kako se brzo prazne prodavnice sa robom široke potrošnje kad padne cena nafte, ubedio se Boris Jeljcin koji je slepo verovao u iskreno prijateljstvo sa „drugom Bilom“.

Lišen svih iluzija o iskrenom prijateljstvu još 2008. kad je u avgustu miljenik Vašingtona Mihail Sakašvili dao komandu gruzinskim vojnicima da napadnu položaje ruskih mirotvoraca i zatim osvoje Južnu Osetiju, Vladimir Putin je ovu energetsku krizu dočekao psihološki, ali i vojno, sasvim spreman. Ruski ministar spoljnih posla Sergej Lavrov u poslednjih pola godine više puta je javno govorio o tome da je jedan od glavnih ciljeva Vašingtona da sankcijama pokušaju da sruše sadašnje rukovodstvo Ruske Federacije. Predsedniik Putin je išao korak dalje pa je rekao da bi, i da nije bilo pripajanja Krima Rusiji, Amerikanci našli drugi razlog za kavgu, jer im je smetalo što Rusija vidljivo napreduje i jača.

To o čemu se sada spore navijači i protivnici Putina – mogu li ga srušiti sa još drastičnijim padom cene energenata – jeste lažna dilema! Sve dok Putin bude imao oreol velikog patriote kome je interes zemlje iznad svega, njega niko izvan Rusije ne može da sruši. Potvrđuju to i najnovija sociološka istraživanja. Oni na koje Zapad može da računa u Rusiji su malobrojni i nemaju stranku značajnije moći. Uostalom, najnovije istraživanje „Levada centra“ pokazalo je da je Putin superiorno postao „Čovek godine“ u Rusiji, i da je za njega glasalo 57 posto ispitanika. Poređenja radi, lani kada je ekonomska situacija bila bolja nego danas, za njega je glasalo 26 posto građana.

Dok sa svetskih berzi stižu vesti o januarskom padu cena nafte i da barel marke „brent“ sada košta manje od 50 dolara a američke VTI manje od 47 dolara (cene najniže od proleća 2009), u Rusiji se beleži rekordna proizvodnja „crnog zlata“. Toliko se nafte crplo samo u vreme postojanja SSSR-a. Dnevno je u Rusiji, tokom 2014. u proseku vađeno 10,6 miliona barela nafte. Sovjetski rekord dobijanja nafte je bio 1987. godine, kad se dnevno u proseku vadilo 11,4 miliona barela nafte.

Ukupno je lani Rusija proizvela 526,753 miliona tona nafte.

Zasada rusko rukovodstvo ne namerava da smanji proizvodnju nafte bez obzira na to što se cena strmoglavila i prepolovila od prošlog juna do sada. U novembru 2014. ruska vlada je raspravljala da se smanji proizvodnja nafte da bi se zaustavio pad „crnom zlatu“, ali Saudijska Arabija, vodeći član organizacije OPEK, nije htela ni da čuje. Osim toga za razliku od Saudijske Arabije, koja ima znatno bolje uslove i bolju tehnologiju pa može brzo da podiže i spušta proizvodnju, kod ruskih naftaša je sve teže i komplikovanije.

I ove godine Rusija namerava da proizvede nafte u obimu od 505 do 520 miliona tona nafte. Prvi potpredsednik ruske vlade Igor Šuvalov potvrdio je da Rusija ne namerava da smanjuje proizvodnju nafte, jer joj to nije u interesu. Potpredsednik „Lukojla“ Leonid Fedun smatra da se u Rusiji može smanjiti proizvodnja nafte tek narednih četiri, pet godina i to za sedam posto. Slično misli i potpredsednik vlade Arkadij Dvorkovič, koji objašnjava da pri pesimističkom scenariju Rusija može da smanji proizvodnju za pet odsto, ali tek u dve ili tri naredne godine.

Ukoliko cena nafte bude i dalje padala, to će sigurno uticati na kurs rublje, jer se državni budžet Ruske Federacije puni preko 50 odsto, pa i više, od prodaje energenata, nafte i gasa. Inače, cena gasa se formira po formuli u kojoj je baza cena nafte, tako da Rusi automatski imaju dvostruki problem.

Nesporno je da se sada vodi rat nerava. Ali, zapadni režiseri očigledno nisu vodili računa o karakteru i nacionalnoj gordosti Rusa. Oni koji dobro poznaju Ruse odlično razumeju da taj veliki narod ne trpi da im na Zapadu „sole pamet“ i daju savete kako da žive. Stezanja kaiša u Rusiji se većina ne plaši.

Jedini koji su zabrinuti za svoju sudbinu su oni koji su pokupovali nekretnine na Zapadu i drže novac u tamošnjim bankama. Prosečan Rus je mnogo više spreman da trpi nego prosečan žitelj zapadne Evrope, jer nije naviknut na visok standard. A upravo taj deo Rusa, koji je brojčano najveći, odlučuje ko će biti na vrhu Rusije a ne milijarderi kojima je bogatstvo važnije od patriotizma.

(Novosti)

Share this post: