JEDEMO SUROGAT HLEBA, ONO ŠTO VREDI JEDE STOKA

hleb

“Surogat hleba – hrpa laži” – tako jedan autor poznatog bestselera naziva današnji beli hleb. “To je bizarna kombinacija najmanje hranljivih delova pšeničnog zrna sa nizom veštačkih hemikalija koje mogu biti čak i štetne.”

Šta je loše u belom hlebu? Problem je u onome što se sa pšenicom događa tokom procesa prerade. Pšenično zrno sastoji se od spoljnog omotača (mekinja), embriona (pšenične klice) i endosperma. Mekinje sadrže najviše vlakana, obilje vitamina i minerala i nešto belančevina. Klica je bogat izvor vitamina B grupe i vitamina E, kao i nekolicine minerala i vlakana.

Endosperm, na koji otpada oko četiri petine celog zrna, sadrži uglavnom samo skrob. A to je jedini deo koji se koristi za proizvodnju belog brašna. Najveća je ironija u tome što se hranljive mekinje i pšenične klice, koje se uklanjaju mlevenjem, prodaju kao hrana za stoku.

Prehrambena industrija, osim toga, povećava probleme sa pitanjem hranljivosti belog hleba time što u njegovoj proizvodnji koristi nekoliko veštačkih hemikalija, poput:

– propilen glikola (inače antifriz) koji održava belu boju hleba;

– diacetil-vinske kiseline (emulgator) da bi se uštedelo na masnoći;

– kalcijumovog sulfata (gips) da bi se olakšalo mešanje velikih komada testa.

Treba li da izbegavamo upotrebu belog hleba? Nijedan hleb nije u potpunosti loš. Ova bela, mekana namirnica je čak bogata skrobom i siromašna masnoćama. Stvar je u tome što su neke vrste hleba mnogo kvalitetnije i bolje od drugih.

Razmislimo, na primer, o vlaknima. Kriška belog hleba sadrži oko pola grama vlakana, dok se u istoj količini integralnog hleba nalazi najmanje dva grama vlakana. Neke vrste integralnog hleba mogu sadržavati čak i do četiri grama vlakana po kriški.

To, u suštini, znači da treba da pojedete osam kriški belog hleba da biste dobili jednaku količinu vlakana koja se nalazi u jednoj kriški integralnog hleba.

Šta je sa obogaćenim brašnom i obogaćenim hlebom? Tokom obrade pšenice, iz brašna se uklanjaju 24 poznata minerala i vitamina.

Kada se shvatilo da su se, kao posledica komercijalne proizvodnje, počele javljati bolesti povezane sa nedostatkom tih hranljivih materija, na tržištu su se pojavile i posebne smese obogaćenog brašna.

U mnogim zemljama pekare još uvek nisu obavezne da koriste takva brašna niti da prilože specifikaciju.

Međutim, čak i kada se koriste takva obogaćena brašna, u njima nisu nadomešteni svi nedostaci. Naime, dodaje se svega nekoliko izgubljenih sastojaka kao što su tiamin, riboflavin, niacin i gvožđe. Ali nijedan

obogaćeni beli hleb nikada se ne može svojom vrednošću upoređivati sa integralnim hlebom.

Kakav je hleb najzdraviji? Istinski zdrav hleb sadrži u sebi sve delove pšeničnog zrna: mekinje, klice i endosperm. Takav hleb ima dvostruku, trostruku, a u nekim slučajevima čak i četvorostruku prehrambenu vrednost u upoređenju sa svojim rafinisanim imenjacima.

Ukoliko takav hleb jedemo uz sveže voće, povrće, krompir ili mahunarke, dobićemo bogat i hranljiv obrok koji će učiniti da se osećamo sitim, i koji doprinosi održavanju stalnog nivoa energije kroz duže vremensko razdoblje.

Kupujte čvrst hleb koji nije naduvan vazduhom. Koristite integralno i graham brašno. Odličan je i hleb od pšeničnih klica. Pronađite pouzdanu pekaru. Ili, još bolje, sami pecite hleb.

Izgleda da integralno brašno privlači žiške! Integralno brašno ima u sebi zdrav i uravnotežen odnos skroba, belančevina, prirodnih masnoća i vlakana, a bogato je i vitaminima i mineralima. Izgleda da insekti to jako dobro znaju.

Sa druge strane, belo brašno je tako male prehrambene vrednosti da su insekti previše pametni da bi se oko njega previše trudili. Skladištite integralno brašno u frižider ili zamrzivač. Ili kupujte pšenicu koju ćete samleti neposredno pre upotrebe.

Zar hleb, pa i onaj od čitavog zrna, ne goji? Ne, ne goji sam hleb, već ono što sa njime radimo.

Kriška integralnog hleba sadrži 70 kalorija – ne više od jedne jabuke. Ali ako je premažemo debelim slojem maslaca od kikirikija i džema, ona može sadržavati blizu 300 kalorija.

Nije problem u osnovnoj sirovini, već u njenim dodacima koji tu niskokaloričnu, hranljivu, zdravu krišku dobrog hleba pretvaraju u kaloričnu katastrofu.

Hleb je tradicionalno, tokom vekova, bio osnovna namirnica ljudske ishrane. Ukoliko vratimo hlebu počasno mesto koje mu pripada, učinićemo veliki korak prema dobrom zdravlju.

Kada sledeći put kupujete hleb, potražite onaj koji će stvarno moći biti osnova vašeg jelovnika i temelj vašeg zdravlja.

Nikola Marković

Vestinet.rs

Share this post: