Jesmo li spremni za genetski modifikovani embrion čoveka?

ultrazvuk doktori porodjaj bolnica medicina embrion

Ovu godinu obeležio je eksperiment koji je snažno uzburkao naučnu i širu javnost.

Ova godina ostaće upamćena ne samo po velikoj migrantskoj krizi koja je zahvatila veći deo Starog kontinenta. Ili po istorijskom letu New Horizonssonde pored Plutona. Tekuću godinu obeležio je i eksperiment koji je, možda više nego i jedan pre, uzburkao naučnu i širu javnost.

U aprilu ove godine grupa naučnika iz Kine s Univerziteta „Sun Jat-šen“ objavila je rezultate istraživanja tokom kojeg su sproveli modifikaciju genoma ljudskog embriona.

Iako genetske modifikacije nisu nikakva novina, kineski tim je prvi put ovakve izmene sproveo na reproduktivnim ćelijama čoveka, koje takve manipulacije mogu preneti na buduća pokolenja.

Pročitajte: Da nema genetske modifikacije, neke namirnice ne bi postojale u svom današnjem obliku

Posledice primene ovakvih istraživanja gotovo su nezamislive. Eksperimenti ove vrste otvaraju mnoga vrata kada je u pitanju prevencija genetskih oboljenja.

Međutim, nauka u ovom smislu otvara i ona vrata kroz koja se plašimo da provirimo, najavljujući tiho, iz mraka, dizajnirane bebe, ali i nepredviđene genetske mutacije. Jedno je sigurno: eksperiment kineskih naučnika otvorio je mnogo više etičkih pitanja i izazvao ogromnu zabrinutost.

Jedan deo naučne zajednice insistira na tome da je ovo prvi korak ka pronalaženju načina da se nasledne bolesti suzbiju u samom korenu, koje ne treba stopirati, ali ih treba pažljivo regulisati.

Drugi pak upozoravaju na negativne posledice manipulacije genima na nivou embriona, zahtevajući čak uspostavljanje globalnog moratorijuma na ovu vrstu istraživanja.

Saznajte: Kako bakino detinjstvo ostavlja trag na našim genima?

Makaze za gene

Kako bi se zauvek oslobodili pretnje koju nasledne bolesti nose, naučnici su oduvek sanjali o metodama koji bi mogle da preduprede bolesti pre rođenja deteta.

Revolucionarna tehnika modifikacije gena CRISPR-Cas9 sada ovo, barem u teoriji, omogućuje. CRISPR tehnika zasniva se na principu svojevrsnih enzima-makaza, koje problematični deo lanca DNK isecaju i zamenjuju ga novim, ispravnim delom.

Tehnika je jednostavna i jeftina za izvođenje.

Objava rezultata istraživanja nije bila laka, jer su ove kontroverzne, ali ujedno i epohalne rezultate, odbila da objave dva najuglednija svetska naučna časopisa, Science i Nature.

Zabrinutost naučne zajednice javila se i pre same objave rada. Čim su se pojavile prve glasine o novom istraživanju, međunarodni tim naučnika je izašao sa apelom da ovu vrstu istraživanja treba zabraniti, upozoravajući na ozbiljne posledice ovakvih poduhvata.

Ovaj međunarodni tim čine svetski prepoznati stručnjaci, koji se bave modifikacijom gena na somatskim ćelijama čoveka u cilju lečenja oboljenja poput HIV-a ili hemofilije, a koji, međutim, ne utiču na jajne ćelije i spermatozoide.

Ono što dodatno zabrinjava je vest koja je nedavno procurela u javnost. Slična istraživanja se sprovode u najmanje četiri laboratorije, takođe iz Kine.

Takođe, jedna britanska naučnica nedavno je zatražila dozvolu Britanskog parlamenta za sprovođenje identičnih istraživanja i u toj zemlji.

Ukoliko joj istraživanje bude odobreno, svi embrioni na kojima se genetske modifikacije budu vršile moraće da budu uništeni nakon dve nedelje.

Otkrijte: Postoji li gen za inteligenciju?

(Ne)uspeli eksperiment

Naučnici s kineskog univerziteta svoja istraživanja radili su na embrionima koji nisu imali šansu da prežive. Dobijali su ih iz lokalnih klinika za veštačku oplodnju, uz pristanak roditelja od kojih su potekli.

Naime, u procesu veštačke oplodnje jedan deo embriona smatra se neuspelim i uglavnom preživljavaju nekoliko dana do nekoliko nedelja, nakon čega umiru.

Rezultati nisu bili sjajni što je, koliko god u ovom kontekstu zvučalo zastrašujuće, isto značajan naučni rezultat. Zapravo, rezultati uopšte nisu bili sjajni.

Samo jedan mali broj embriona uspešno je bio modifikovan, dok je većina pretrpela izmene i na onim delovima DNK koja nisu bila unapred planirana.

Kako pojedini svetski stručnjaci navode, ova vrsta istraživanja ne samo da nije bezbedna u ovom trenutku, nego dovodi u pitanje slična istraživanja na somatskim ćelijama, koja ne nose ovaku vrstu rizika, a trenutno pokazuju dobre rezultate.

Međutim, jedan deo naučne zajednice naglašava da zabranu ne treba uspostavljati, jer u suprotnom nećemo biti u prilici da saznamo da li ova istraživanja imaju uspeha ili ne.

Neophodno ih je, međutim, striktno regulisati.

Pročitajte: Retka genetska mutacija u borbi protiv virusa

ultrazvuk beba 4d vanzemaljac

Javna rasprava

Da li je društvo spremno za ovu vrstu naučnog progresa? Da li samo zato što možemo, mi i treba da vršimo ovakva ispitivanja? I najzad, gde se povlači granica naučnog progresa, koju nauka možda ne bi trebala da pređe?

O etičkim aspektima ove vrste naučnog razvoja, kao i o zabrinutosti naučne i šire javnosti, diskutovaće se na velikom kongresu zakazanom za početak decembra ove godine u Americi.

Amerika, Kina i Velika Britanija doneće odluku o budućnosti sprovođenja možda najznačajnijeg naučnog eksperimenta, ne samo u istoriji nauke, već u istoriji našeg postojanja. Doneće se istorijska odluka o ekspreimentu koji bi se umešao u fundamentalni nivo našeg začeća.

Pred nama je dug put. U svetlu nedavnih istraživanja, jasno je da iako izvanredno moćna, tehnika CRISPR-Cas9 neće još dugo vremena biti klinički primenjena.

Etički kodeksi nametnuće niz normi koje bi mogle i morale da regulišu ovako delikatne pravce istraživanja, a kao i uvek do sada, nosiće u sebi moralni sud o tome da li nauka u ovom slučaju više radi u našu korist ili više na našu štetu.

(Elementarijum/AUTOR: Ivana Horvat)

Share this post: