JEVREJI U AMERICI NE PODRŽAVAJU IZRAELSKU RATNU POLITIKU

 

Strukture vlasti u Izraelu često nastoje prikazati situaciju u kojoj svi Jevreji podržavaju aktuelnu politiku Tel Aviva, koja je postala izrazito militantna poslednjih meseci po pitanju potencijalnog napada naIran.

Prema brojnim novinarskim iskazima i anketama, ta podrška nije toliko velika čak ni među Jevrejima koji žive u Izraelu, dok na međunarodnoj sceni postoji više jevrejskih organizacija koje aktivno upozoravaju na opasnu politiku koju sprovodi Tel Aviv.

Jedna od istaknutijih jevrejskih organizacija koja protestima ukazuje na aktuelne probleme je organizacija „Nezavisni jevrejski Glasovi Kanade“ (IJVC – Independent Jewish Voices of Canada). Organizacija IJVC redovno održava proteste protiv rata s Iranom.

Jevrejska organizacija IJVC osnovana je 2008. i za sebe tvrdi da predstavlja jevrejsku populaciju Kanade koja veruje u socijalnu pravednost i međunarodna ljudska prava. Organizacija je osnovana na Međunarodnoj Nezavisnoj Jevrejskoj Konferenciji Kanade.

Osim IJVC-a postoji veliki broj sličnih udruženja i organizacija koje imaju poprilično slično stajalište.

Neke su „ortodoksnije“ od drugih i negiraju pravo državi Izrael da uopšte postoji, ali većina se zalaže za uspostavu mira na Bliskom istoku i žestoko se protive aktivnom naoružavanju Izraela od strane SAD-a.

„Nema nikakvog dokaza da Iran razvija nuklearno oružje, situacija je ironična jer Izrael ima veliko skladište nuklearnih bombi, dok SAD – koji direktno podržava Izrael – ima najveći broj nuklearnih bombi na svetu“, rekao je Diana Ralph, jedan od aktivista organizacije IJVC za Press TV, za vreme protesta u gradu Ottawa.

Članovi organizacije IJVC navode kako je medijska kampanja protiv Irana poslužila kao maska za izraelsko tretiranje palestinskog naroda.

Podsetimo, izraelske vazdušne snage bombardovale su grad Gazu nekoliko dana prošle nedelje (26 ubijenih Palestinaca u četiri dana izraelskog bombardovanja Gaze, egipatski zvaničnici uspeli ispregovarati primirje s obe strane).

Cela priča zadobila je jako malo medijskog prostora.

Činjenica je kako među jevrejskom populacijom postoji snažan otpor prema ratu s Iranom, ali i prema načinu kojim Izrael tretira Palestince. Takođe je i činjenica kako se njihov glas, među mainstream medijima, jako slabo čuje. Stoga ne iznenađuje da proteste Jevreja u Kanadi jedini prenosi iranski medij, Press TV.

Konkretan kritičan osvrt na celokupnu situaciju dala je nedavno i izraelska novinarka Mya Guarnieri (Mya Guarnieri: „Zašto Iran ne bi imao nuklearnu energiju? A ako naprave bombu, to će smiriti obe strane“), njeno stajalište je  u javnost prenela ruska TV kuća Russia Today.

Aktivna i glasna opozicija Jevreja protiv rata s Iranom u američkim „mainstream“ medijima gotovo da je generalna nepoznata. Upravo iz tih medijskih krugova proizlazi teza kako su stavovi političke strukture u Izraelu ujedno i stavovi celokupne jevrejske populacije širom sveta, što je u potpunosti netačno.

Popularna novinarka i kolumnista dnevnog izraelskog lista Haaretz, Merav Michaeli, kroz svoj direktan i iskren tekst (Merav Michaeli: za izraelsku vladu, mi smo nebitna stvorenja) podseća ceo svet kako izraelska vlada, njena unutrašnja i spoljna politika, nisu – i nikad neće biti – predstavnik celog naroda države Izrael.

Ipak, svi ti anti-ratni istupi i protesti, pogotovo kada dolaze od strane samih Jevreja, nemaju gotovo nikakvu veću medijsku pozornost.

S druge strane, sastanak izraelskog premijera s predsednikom Obamom bila je centralna vest u mnogim medijima čak i nedelju dana pre no što je Bendžamin Netanjahu doputovao u Vašington.

Lako je zaključiti kako je na snazi suptilno i indirektno ratno „huškanje“ od strane najvećih medija – umesto da se ističu anti-ratni sentimenti i pozivi na dijalog, mir i diplomatiju, u poslednje vreme glavna tema više nije „hoće li Izrael napasti Iran?“, već – „kada će Izrael napasti Iran?“.

Takva medijska retorika nije ništa drugo nego masovna manipulacija publike – ponavljajući stalno kako je rat neizbežan, široke mase doslovno se nastoje „privići“ na ovu novu, iskrivljenu, stvarnost.

Na kraju dolazimo u opasnost da će jednoga dana, ove godine – kako je najavljivano, zaista doći do rata protiv Irana, a publika će konstatovati „napokon“.

Upravo to je osećaj koji se nastoji kultivisati aktuelnom medijskom retorikom – već smo duboko zašli u fazu kada se novi veliki rat počinje doživljavati kao neminovan, centralna rasprava se tako svodi na – hoće li Izrael napasti sam ili zajedno sa Amerikom?

Protiv te „kultivacije“ pojedinac se mora boriti vlastitim razumom jer jedina pravična tema o kojoj bi se zaista trebalo naširoko raspravljati je sledeća –nijedna država na svetu nema pravo napasti drugu državu ako nije sama napadnuta. To je osnova međunarodnih zakona.

„Preventivni“ napad nije i ne sme postati deo opšteg diskursa, takav napad mora se tretirati kao čin agresije, pogotovo u slučaju kada se napada druga suverena i međunarodno priznata država.

Činjenica je da ideju „preventivnog“ napada otvoreno i javno zagovara izraelska vlada. Zbog te činjenice od posebne važnosti je uvideti da takve poteze nipošto ne podržava ceo jevrejski narod.

To saznanje nije bitno samo u stvaranju anti-ratnog „glasa razuma“, već je i esencijalna u borbu protiv neutemeljenog antisemitizma koji je u naglom porastu širom sveta.

Nema sumnje kako militantni stav izraelske vlade itekako pridonosi tome – štaviše, rasplamsali antisemitizam vešto se koristi u političke svrhe izraelske vladajuće klase.

O toj temi detaljno je pisala izraelska novinarka Merav Michael u svojoj kolumni „Izraelski beskrajni Holokaust“

Press TV | RT | nowar.ca | ijvcanada,Advance

 

Share this post: