Jovan Deretić: Srbija ptica Feniks, poklekla obasuta pepelom…

djede moj parola natpis

Poznata krilatica kaže – ko ne poznaje istoriju, osuđen je da je ponovi. Da li je zvanična istorija falsifikovana? Da li su Srbi zaista najstariji narod na svetu?

Koje je pravo poreklo Albanaca i Hrvata, i otkud oni na Balkanu? Kakva je buduća sudbina Srbije i Kosova? Hoće li doći do istorijskog ujedinjenja sa Republikom Srpskom? Kome smeta jaka Srbija? O svemu ovome i o još mnogo čemu za BKTVNews govorio je istoričar Jovan Deretić.

Istorija: falsifikat ili nauka?

Srpski i nemački udžbenici istorije se u pogledu bitnih činjenica razlikuju.

Naime, u udžbeniku za istoriju za gimnazije u pokrajini Rheinland – Pfalz, u Nemačkoj, na mapi Balkana iz 7. veka je jasno predstavljeno da su tada samo Srbi (Serben) naseljavali teritoriju bivše Jugoslavije, Albanije i delove Bugarske, tojest, takozvanog zapadnog Balkana, a naši udžbenici ne govore tako. Šta je istina?

– Nemci su, u 18. i 19. veku, sledeći ideje Vatikana, objavili 3500 knjiga o istoriji raznih evropskih naroda da bi nametnuli svoj stav. Naravno, sve je to bio falsifikat, to je sve bilo podređeno jednoj političkoj ideji proširenja germanskih imperija Nemačke i Austrougarske na slovenske zemlje.

Oni su hteli da stvore ideju o Slovenima kao nižoj rasi koja zaslužuje da bude okupirana da bi tek onda bila unapređena.

Čak je i na Berlinskom kongresu 1878. godine Srbiji nametnuto da promeni svoje istorijske programe, da rastera istoričare koji su nešto znali i vredeli, da prihvati ideju seobe Slovena u 7. veku i da smo se mi tada na Balkan doselili, što znači da su oni hteli da mi verujemo za sebe da smo tikva bez korena koja je došla na tuđu teritoriju kao okupatori i uljezi, varvari i pljačkaši, primitivci koji su došli da poruše grčku i rimsku civilizaciju na Balkanu.

Zašto je Srbija tako predstavljena u zvaničnim istorijskim udžbenicima?

– Jedan od vodećih nemačkih istoričara 19. veka, Edvan Majer, napisao je: „Ako jedna slovenska zemlja dođe do uticaja u Evropi, kulturnog, naučnog i političkog, celokupna antička istorija bi morala da se menja iznova!“

On je time hteo da kaže da je cela zvanična istorija falsifikovana! Pa, nemačka akademija nauka se zvanično odrekla nemačke istorijske škole 19. veka, kao netačnom, i ja im na tome čestitam.

Čekajte, ako naši udžbenici istorije ne govore istinu, a nemački su falsifikovani, ko je onda u pravu?

– Nemački udžbenici istorije su bliži istini, ali nisu potpuni. Jer Nemci su sada počeli da, kada su se odrekli nemačke istorijske škole iz 19. veka, idu ka naučnoj istoriji. Naučna istorija je jedina istorija koja se temelji na dokazima.

Vidite ovu sliku? Natpis na kamenu, ovo je srpski zakonik iz 8. veka pre nove ere, a Ćirilo i Metodije su se pojavili tek u 9. veku! Ko može da kaže da je ova slika laž? Niko. Pisano je na pismu koje se zove Srbica vinčanskog tipa, to svaki Srbin može da razume!

To znači da srpska istorija počinje mnogo ranije od 7. veka?

– Možemo mirne duše da kažemo da naša istorija počinje u trećem milenijumu pre Hrista, a od 2000. godine pre nove ere mi imamo i pisanu istoriju.

Od našeg pisma danas, koje mi pogrešno nazivamo ćirilica, ima 27 istih slova u Srbici vinčanskog tipa!

Tek je u 16. veku izvršena promena imena, u 16. veku srbica se nazivala kirilovica, a kirilovica je promenila naziv u glagoljica.

Zašto je urađena ta promena?

– Zato što su hteli Srbe da predstave u svetu kao nepismenu bagru sve do 9. veka i da su nama Grci doneli pismo. Mi smo nazvali naše pismo po imenu čoveka koji nema nikakve veze sa tim pismom.

Otkud Albanci na Balkanskom poluostrvu?

Da se vratimo na početak priče. Nemački udžbenici istorije takođe govore da Albanci nisu nikakvi naslednici Ilira, već da su oni neko odbeglo avarsko pleme koje je tek kasnije naselilo današnju Albaniju.

– Prvo, oni se ne zovu Albanci, oni su Šćipetari! Albanija je Šćiperija! Taj naziv, prema istraživanju jednog istaknutog britanskog naučnika, znači brđani, ali to nije nikakvo pogrdno značenje.

Otkud onda naziv Albanci, da li su oni tako sami sebe nazvali?

– Ne, to njih stranci tako nazivaju. Zemlja, odakle su oni poreklom na Kavkazu, zvala se Albanija.

Ako su oni poreklom sa Kavkaza, otkud oni uopšte na Balkanu?

– Oni su živeli na teritoriji današnjeg Dagestana u Azerbejdžanu. Bili su stočarski narod, to je njihova tradicija. Na toj teritoriji su se nekada sukobljavale dve imperije, Arapi i Hazari. Dve imperije, dve religije, Arapi su muslimani, a Hazari Jevreji.

Jedan deo tih Šćipetara (Albanci – prim. aut.) je tada prešao u Islam, a onda je 730. godine hazarski princ po imenu Badžir, sa svojim ratnicima, upao na tu zemlju i naredio da se svi koji su prešli u Islam pobiju.

Oni su morali da beže. Neki su u tome i uspeli, a neki su i pobijeni. Ovi koji su pobegli su formirali dve kolone, jedna je otišla u Siriju, a druga u Saudijsku Arabiju.

Koloni, koja je otišla u Siriju, izgubio se svaki trag, a ova kolona koja je otišla u Saudijsku Arabiju dovela je stočare sa planina u pustinju i oni nisu mogli tu prosperitetno da žive.

Onda su ih Arapi prebacili na Siciliju, koja je tada bila podeljena između Vizantije i Arapa. Kada su Vizantinci uzeli deo arapske Sicilije, uzeli su baš taj deo gde su Šćipetari bili, tada su pokušali da ih pokrste. Nešto i jesu pokrstili.

Dolazi 1042. godina, Vizantija šalje vojsku protiv Srbije, bitka je bila u Pomorju, to vam je na teritoriji današnje Albanije. Mladi srpski car Vojislav u dve bitke satire vizantijsku vojsku! To je strašan poraz bio!

kosovo srbija bitka boj rat turci

Taj poraz je odjeknuo u celoj državi i stvorio je nered, pa je onda Đorđe Manijakos, vizantijski general koji je komandovao vizantijskom vojskom u Južnoj Italiji na Siciliji, krenuo da uzme vlast u Carigradu.

Tada je on, u pohodu na Carigrad, poveo svoje vojnike, između ostalih i Šćipetare kao pomoćne čete. 1043. godine, u martu mesecu, iskrcao se u Srbiju, u Draču, Drač je tada bio u Srbiji.

Kod Ojranskog jezera on je imao jednu bitku u kojoj je njegova vojska pobedila, ali on je poginuo. I pošto više nije bilo svrhe da se oni bore, oni su se predali.

Vizantinci su svoje vizantijske vojnike uzeli, a ove Šćipetare gurnuli nazad u Srbiju!

Pošto su lađe, kojima su doplovili sa Sicilije, bile zarobljene, oni nisu mogli da se vrate natrag na Siciliju. Oni su Vojislava molili da im da neko mesto da se nasele.

Šćipetari su tradicionalni stočari, oni su prihvatili da gaje stoku za srpsku vlastelu. Car Vojislav im je dao da se nasele na mestu Raban, u podnožju planine Jablanice, pogodno mesto za stočarstvo.

Mi smo po Rabanu njih nazivali Rabanasi ili Arbanasi, zato smo mi njih u srednjevekovnoj Srbiji i zvali Arbanasi! Eto, otud Šćipetari na Balkanu. Postoji i jedan turski popis stanovništva iz 15. veka.

Šta piše u tom popisu, koliko je tada procenutalno bilo Albanaca na teritoriji Kosova i Metohije?

– Samo 2% stanovnika Kosova i Metohije su bili Šćipetari! Njihov jezik je kavkaski jezik, njihovi nazivi, glavna imena, brojevi su isti kao i u Dagestanu. Tek je u 18. veku, nemački istoričar Tuman, napisao da su Šćipetari poreklom Iliri. Od tada to potiče.

Od kada datiraju naši sukobi sa Albancima i koji događaj je bio okosnica tih sukoba?

– Naše sukobljavanje sa njima počinje tek pod Turcima. Mi ranije nismo imali apsolutno nikakvih sukoba sa njima.

Oni su čak i upotrebljavali srpsko pismo, govorili su, pored šiptarskog, i srpski jezik.

Kada je pod Turcima došlo do sukoba sa njima, Turci su čak morali da upotrebljavaju zvaničnu vojsku protiv Albanaca da ih smire jer su oni činili velika zverstva i zločine.

Ali najviše Albanaca je protiv nas usmerila Austrougarska. Bilo je oko 15% Šćipetara katolika i Austrougari su mislili da će preko tih 15% da pokatoliče sve Šćipetare i da ih upotrebe kao nož u leđa Srbiji.

Oni su hteli na njih da se oslone u svom prodoru ka Solunu, to je čista strategijska stvar. Austrougari su Šćipetarima otvarali škole, katoličke crkve, i oni su njima napravili azbuku koja je 1908. godine u Bitolju usvojena kao šiptarska azbuka. Do tada oni su upotrebljavali srpsku azbuku.

Ohrabreni od tada velike sile kao što je bila Austrougarska, Šćipetari su videli priliku da od Srba otmu teritorije.

Pod Turcima su oni samo pljačkali srpska imanja i zemlje, ali glavni njihov okret protiv Srba bio je pod uticajem Austrougarske.

Kako se uopšte stvorila ideja Velike Albanije?

– Opet je Austrougarska to stvorila, to je njihova tvorevina. Oni su želeli da smanje Srbiju. Da li ste znali da je Skadar hiljadu godina bio glavni grad Srbije? Doduše, u prekidima, ne u kontinuitetu.

I to danas i Šćipetari priznaju, albanska televizija je to objavila. Kada sam ja to rekao, niko nije hteo da čuje, a kada je albanska televizija to objavila, odmah su to preneli.

Kada smo 1912. godine mi oslobodili Kosovo u Prvom balkanskom ratu, srpska vojska je ušla u Skadar. Englezi su tada doveli topovnjače ispred Ulcinja, Bara i drugih gradova i rekli da će, ukoliko se srpska vojska ne povuče iz Skadra, porušiti ove gradove.

Srpska vojska se povukla i tada je Skadar dat Albaniji i stvorena je država Albanija da Srbi ne bi obnovili svoju staru slavu sa Skadrom ispod koga su grobovi srpskih careva.

Zašto Austrougarima nije odgovaralo da mi budemo stabilna i uređena država?

– Srbi su tvorci evropske i svetske pismenosti. Srbi su tvorci mitologije i običaja. Srbi su tvorci prvih zakona, prvih arijevskih zakona, Srbi su osnivači grada Rima, ako bi sve ovo oni priznali, šta bi onda njima ostalo? Šta bi onda ostalo od njihove katoličke, zapadne, vatikanske supremacije?

Ako su Srbi zaista najstariji narod na svetu, u čemu je onda problem da Srbija bude kolevka civilizacije?

– Zato što Srbi nisu katolici. Mi još uvek vodimo krstaške ratove. Ja sam 20 godina živeo u Francuskoj i vrlo često sam tamo diskutovao sa katoličkim teolozima.

Ja njih pitam: „Zašto vi katolici mrzite Srbe više nego druge pravoslavce?“ Oni meni kažu: „Vi ste sprečili ujedinjenje crkve, vi ste sprečili priznanje Pape od strane pravoslavaca na Firenskom saboru 1439. godine.“

– To smo mi učinili zato što je Đurađ Branković rekao srpskom patrijarhu: „Ako ti potpišeš to ujedinjenje i priznaš Papu, ja ću te obesiti!“ Tada su otišli svi pravoslavni patrijarsi, potpisali i priznali Papu, osim srpskog.

Kada je ruski veliki knez saznao šta je njegov patrijarh potpisao, on ga je odmah obesio! A jedan Grk je zbog toga digao ustanak i naterao vaseljenskog patrijarha da se povuče sa prestola.

Onda je Vatikan, da bi se osvetio Srbiji i Đurađu Brankoviću, ubacio priču kako je Vuk Branković izdao na Kosovskom boju. I otuda priča o Vuku Brankoviću kao izdajici, iako je on imao najveći učinak na Kosovskom boju.

A ko su Hrvati?

Vidim na ovoj mapi, koju Vi imate, da su Srbi naseljavali i teritoriju današnje Hrvatske. Sudeći po nemačkim istorijskim udžbenicima, Hrvati su poreklom Srbi.

– Čak 75% do 80% današnjih Hrvata su poreklom Srbi. To su samo pokatoličeni Srbi. Recimo, u Dalmaciji nema uopšte etničkih Hrvata.

Ko su onda pravi, etnički Hrvati?

– Veliki upad Avara u Srbiju, u savezu sa Vizantijom, desio se 639. godine. Avari su upali i porušili četiri srpska grada. Jedan srpski vojvoda, koji se zvao Zvonimir, u Bosni je prikupio vojsku, porazio je Avare i izbacio ih iz Srbije.

vitez i pas silvan

Oni su morali da beže preko Save i Dunava. Ostao je u Srbiji jedan deo ranjenika, bolesnika, žena i dece, jer u to vreme su porodice išle za ratnicima.

Srbi nisu hteli da diraju tu nejač, ostavili su ih u životu i naselili ih tamo gde je bilo praznog prostora. Ti Avari koji su tu ostali zovu se Hrvatima.

Prvi koji je to rekao bio je Dubrovčanin Andrija Kačić Mijošić na prelazu iz 18. u 19. vek. On piše: „I Avari dođoše među Slovene (Andrija Srbe zove Slovenima) i htedoše tu da se nasele, da proteraju Slovene. Nisu mogli, pa su ostali tu među Slovenima i uzeli ime Hrvati.“

Kakva je sudbina Kosova?

Zabrinjavajuće je da su mnoge države, među kojima Crna Gora i Makedonija takođe, podržale članstvo Kosova u UNESCO. Mi na Kosovu imamo svoje kulturno, istorijsko i versko nasleđe.

Ne mogu se prenebregnuti činjenice da je na prostorima južne srpske pokrajine napadima bilo izloženo 236 crkava, manastira i kulturno-istorijskih spomenika, 174 verska objekta su uništena, a ukradeno je oko 10 000 ikona.

Takođe, 256 pravoslavnih grobalja je oštećeno, dok je 50 potpuno uništeno, kao i preko 5 200 nadgrobnih spomenika. Preti li srpskoj naciji nestanak?

– Ima sila, među kojima u Evropi i Evropskoj uniji, koje planski rade na nestanku Srba.

Ali Srbi neće nestati. Srbi su narod feniks, uvek se dižemo iz pepela.

Da li znate koliko je stanovnika imala Karađorđeva Srbija? 500.000 stanovnika. Ta Srbijica je pobedila tursku carevinu koja je imala 50 miliona stanovnika. A da li znate koliko je Srbija imala stanovnika 1914. godine? 4 miliona, a Austrougarska 45 miliona.

Znate li šta je rekao mađarski grof Tisa pred rat? „Sa Rusijom biće tako i tako, ali u Srbiji mi moramo da se ponašamo kao jedna snažna patrola u pijanoj kafani!“

Istorija se iz dana u dan menja. Svedoci smo da se stalnih uslovljavanja Evropske unije po pitanju statusa Kosova i njegovih granica sa Srbijom. Koja je sudbina Kosova?

– Pitanje Kosova će se još vući još dugo vremena. Sve dok Srbija ne stane na noge.

Šta podrazumevate tačno pod tim da Srbija stane pod noge i kada će se to desiti?

– To će se desiti kada se oslobodimo vlade stranih agenata. To podrazumeva da nam stranci ne postavljaju ministre, nego da ih mi postavljamo. Tada ćemo stati na noge.

Da vam jednu stvar kažem, često odlazim na Kosovo i ja sam rekao Srbima na Kosovu: „Braćo, istrpite dok ja sa mojim vitezovima ne dođem da vas oslobodim!“ Nisam se šalio. Da li ću to biti ja ili moji naslednici koji će imati iste ideje, svejedno je, ali neko će doći i oslobodiće ih.

Mi smo oslobodili Kosovo i Metohiju od Turaka posle 300 godina. Oslobodićemo i sada.

Kako ćemo osloboditi, nasilnim ili nenasilnim putem? Koje je rešenje?

Rat je rešenje. Naše pravo na Kosovo i Metohiju nama niko ne priznaje! To naše pravo mi možemo da obezbedimo samo na maču. Neka se niko ne vara da priča koješta, te Srbi treba da promene mentalitet, psihologiju, te ovo, te ono. Srpsko pravo se obezbeđuje na maču.

„Velika Srbija“

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je nedavno izjavio da će Srbija i Republika Srpska jednog dana biti isto. Da li će i kada će doći do tog istorijskog ujedinjenja?

– To ujedinjenje će doći vrlo brzo, ja mislim kroz nekoliko godina. Ja zastupam ideju da se cela Bosna i Hercegovina pripoji Srbiji, ne samo Republika Srpska.

Mislite da je to ostvarivo?

– Mislim. Ja sam poreklom iz tih krajeva, Trebinjac. Vrlo dobro poznajem mentalitet i situaciju tamo.

Jesmo mi Hercegovci čudan svet, ali to je uvek bila srpska elita. Čak 80% vrhunca srpske elite je bilo iz Hercegovine: Njegoš, Tesla, Vuk Karadžić, Nemanjići, Petrovići… to su sve Hercegovci.

Mi imamo pravo da se ujedinimo kao i svi drugi narodi u Evropi, mi imamo potpuno pravo da ujedinimo svoj narod i svoje teritorije, i to niko ne može da nam osporava.

Kome smeta jaka Srbija?

– Smeta Vatikanu, zatim Nemačkoj i Britaniji, pa Francuskoj. Jaka Srbija smeta zbog prestiža i uticaja. Italija ima drukčiji stav prema Srbiji, iako je Vatikan u Italiji.

Sa Italijanima, Špancima, Portugalcima i Ircima možemo pod ruku, oni nam nisu neprijatelji i, kao što vidite, čak ni crkva nije mogla od njih da stvori naše neprijatelje.

Da li su navedene razlike u udžbenicima istorije znak da istoriju zaista pišu pobednici?

– Ne. Istorija je čudna nauka, ona je važnija od svih ostalih nauka i zato je bila najviše falsifikovana.

Istorija je lična karta svakog naroda i svi su hteli da tu svoju ličnu kartu malo ulepšaju, a tuđu ličnu kartu ospore.

(BKTVNews)

Share this post: